Treći panel u prvom danu Belgrade Youth Faira, Idealni karijerni put: od studiranja do odličnog radnog mesta,  otvorio je moderator Miloš Čevizović, koji je zaposlen u The Employer Branding Agency. Učesnici panela bili su Tamara Obradović iz JTI (Japan Tobacco International), Tijana Bošnjak iz Nestlea, Milena Gaborov iz Delhaize Srbija i Slavica Pupovac iz Knjaz Miloša.

Učesnice su pričale o svom prethodnom iskustvu, gde je Tijana Bošnjak ispred Nestlea izjavila da je ceo svoj život provela u HR-u na poziciji specijaliste, da je radila u administraciji i obračunu zarada, a sada je na poziciji biznis partnera u South-East marketu, gde spadaju zemlje bivše Jugoslavije – Rumunija i Bugarska. Završila je FON i već 12 godina radi tu. Milena Gaborov je bila sledeća. Ona je rekla da je iz Delhaize Srbija, da je na početku karijere i da su je zato izabrali da ih predstavlja. Tamara Obradović, poslovni partner u sektoru zaposlenih i korporativnu kulturu u JTR-u. Za sebe kaže da je „dete korporacije”, da je započela kao Tijana u HR-u i da je već desetu godinu u ljudskim resursima. Poslednja se predstavila Slavica Pupovac iz Knjaza Miloša. Rekla je da je dve i po godine u kompaniji. Završila je EKOF i u toku studija je imala preferencije prema finansijama. Prijavila se za poziciju brend specijaliste Guarane, za marketing oblast i završila u salesu.

Miloš je zatim upitao Slavicu da li je prvi posao koji je našla bio baš u Knjaz Milošu, gde i sada radi?

Slavica je na to odgovorila da je tako. Ispričala je anegdotu o tome kada su je pitali koja joj je prva asocijacija na Knjaz, rekla je – „kuća”.

Sledeće pitanje je bilo Mileni da ispriča kako je našla prvi posao i kako je tekao njen razvoj, na šta je odgovorila da je prvi pravi posao bio u Delhaizeu, ali da je i radila neke manje i ad hoc poslove. Pričala je o tome kako je upoznavala tržište i kako je pronalazila prakse i poslove. Rekla je da je pred kraj studija sebe videla u velikoj kompaniji i dinamičnom okruženju i da je našla Delhaize oglas i da je sebe tu prepoznala. Primljena je u talent program i preko njega ušla u kompaniju i za godinu i po dana dobila je formalnu poziciju, specijalističku.

Tijana je sledeća pričala o tome kako je došla do Nestlea. Mislila je da će biti profesor na fakultetu zato što je bila student generacije ili da će biti deo marketing tima i baviti se PR-om, ali je na kraju dobila priliku u ljudskim resursima. Rekla je da treba uvek da vidimo lepo u nečemu što radimo. Na primeru Centroproizvoda rekla je da ima prednosti u radu u manjim kompanijama i da treba imati i takva iskustva, gde je radila pre nego što ga je preuzeo Nestle, pa kaže da nije ni menjala poslodavca.

Tamara je poslednja pričala na ovu temu, rekla je da je već deset godina u ljudskim resursima i da su joj očekivanja ispunjena, jer je već tokom studija očekivala da tu radi. Imala je bojazan tokom studija da li će joj posao biti isti kakav ga je zamišljala i da prakse služe da vidimo da li je neki posao za nas ili ne, kao i da vidimo da li bi bilo u redu da odmah uđemo u specijalističku poziciju. Karijeru je započela u Carlsbergu kao praktikant i brzo se tu zaposlila.

Pročitajte i: Belgrade Youth Fair – Drugi panel

Sledeće pitanje koje je Miloš Čevizović postavio jeste da li je značajna praksa ili volontiranje još u toku studija, gde se osvrnuo na to da je BYF primetio da poslodavci smatraju da mladi treba još tokom studija da počnu s tim i uputio je pitanje o tome Mileni na početku.

Milena Goborov je rekla da je odavno prevaziđeno mišljenje da se očekuje da odmah posle studiranja posao čeka studente i da je to za generaciju naših roditelja, a da mi moramo već tokom studija da tražimo posao i da konkurišemo na prakse i da je dobro gde god možemo da idemo na prakse. Pričala je o primeru kada je na fakultetu učila o procesu selekcije i gde je na konkursu za praksu u jednoj kompaniji, gde je njena mentorka rekla da treba da pregledaju biografije, videla da to nije jednostavno i da ima puno izazova. Savet koji je uputila svima je da ukoliko fakulteti pružaju prakse da ih iskoristimo, a ako ne, da trebamo sami da ih pronalazimo, da budemo aktivni, da se raspitujemo, šaljemo biografije.

Slavica Pugovac je sledeća pričala, rekla je da misli kao i Milena – da treba još tokom studija da počnemo da tražimo prakse i pričala je da je proces regrutacije usložnjen i ima više faza, da je pogrešno da čekamo da završimo faks i da ćemo onda polako da tražimo posao, već da budemo aktivni, da tražimo našu priliku i mesto pod suncem, da na taj način imamo iskustvo i da će naši nastupi na razgovorima biti sve bolji, da ćemo upoznavati poslodavce i vrednosti kompanije, što će imati uticaja na našu mogućnost zaposlenja u budućnosti. Miloš je rekao da je to i cilj BYF-a, da ima toliko poslodavaca, da pitaju koje su otvorene pozicije, gde ima praksi, da mogu studenti da nauče nešto i da čuju korisne savete.

Slavica je rekla da je učestvovala tu i da joj je prva slika za CV sa YF-a, što je bio prijatan trenutak i Miloš i ona su ponovo naznačili značaj ovakvog događaja.

Tijana je sledeća govorila i naglasila da je pre desetak godina počela da traži praksu, a tada je uveliko studirala. Rekla je da je važno biti član neke od organizacija i da svaka od njih ima neke prednosti i da učestvovanje na studijama slučajeva daje kontakte i preko toga možemo da „zavirimo” s druge strane i upoznamo sebe i šta želimo da radimo. Tada je, takođe, bio proaktivan pristup, gde je rekla da je preko sekretarijata FON-a imala kratku praksu od tri nedelje, gde je dobila prvu priliku da pogleda kako je na kancelarijskom poslu. Rekla je da je svaka vrsta studentskog posla važna i da je na trećoj godini bila zadužena za kopiranje brojnih dokumenata, zato što je jedna kompanija tek počela poslovanje, pa je opisala taj prvi posao. To iskustvo dalo joj je da sagleda odnose u kompaniji, da vidi te papire, da razume kako funkcioniše taj posao i da svaka prilika ima svoj značaj, da ostavlja negde u budućnosti trag. Pozvala je studente da učestvuju u studijama slučajeva, da uzmu učešće u organizacijama, da učestvuju u sajmovima i slično. Spomenula je da je u Hrvatskoj jedan kolega zaposlen samo tako što je preko Linkedina poslao mejl jednom od direktora kod njih, tako da svaka akcija ima svoj rezultat i svrhu.

Miloš je dodao da je na prethodnom panelu bio sličan primer sa Erste bankom, da oni zapošljavaju proaktivne kandidate koji im se jave preko mejla ili drugih načina komunikacije, gde je pozvao studente da se jave preko YF-a.

Tamara je poslednja o ovom pitanju pričala, gde se složila sa svim što su prethodne govornice rekle, a onda je izjavila da je potrebno da se vidi šta nije za nas. Rekla je da kroz prakse možemo da uočimo gde sebe vidimo, a gde ne vidimo. Da postoji bojazan prilikom selekcije i regrutacije, vezano za pet-šest krugova selekcije, ali da treba da se promeni pristup, zato što niko ne očekuje magiju od nas, već da smo na praksi i da iskoristimo priliku da. To treba da posmatramo kao praksu i kao šansu, jer ako se tako posmatra, tu možemo nešto da naučimo. Samo treba da izvučemo korist, jer čak i iz repetitivnog posla možemo da izvučemo takve zaključke.

Tamara je savetovala kako da studenti koji su pri kraju studija nađu prvi posao i šta bi bio najbolji korak. Rekla je da su svi navedeni koraci dobri, od proaktivnosti do praćenja portala gde se oglašavaju poslodavci. Da možemo kroz studentske organizacije i aktivnosti to najbolje da vidimo, jer se dobre reči brzo šire i da se sve kompanije reklamiraju i na instagramu i na Linkedinu, da treba biti i aktivan u komentarisanju takvih stvari i da to može dati dobar rezultat.

Milena je pričala o iskustvu kada je bila pri kraju fakulteta, da su njene kolege pričale o tome šta dalje, kako dalje i da su bili podeljeni na to da su neki tražili pauzu, a neki su tražili zaposlenje. Ona je rekla da je savet za nas da preuzmemo odgovornost za to i da ne krivimo spoljašne faktore za ono što se dešava. Takođe i da pratimo kompanije, jer se sve više reklamiraju na Instagramu i Linkedinu i da treba pratiti informacije.

Slavica je rekla da ne budemo isključivi tokom traženja posla, gde je pričala o svom ličnom iskustvu da je želela da radi u reviziji, a završila u salesu, pa da treba da idemo na što više razgovora i da stičemo što više iskustava, jer će poslodavci to prepoznati, a ne samo da se baziramo na onome što studiramo i kakve ocene imamo, gde je ponovo pričala o svom ličnom primeru da je počela da radi u salesu bez iskustva i da je potrebno samo da imamo ogromnu želju da učimo i radimo. Miloš je napomenuo da je završio isti smer kao Slavica i da se sada bavi employer brandingom, što je još jedan primer onoga što je Slavica rekla o izbegavanju isključivosti.

Tijana je poslednja pričala na ovu temu, gde se složila s ostalim govornicama, a spomenula je da je zaintregiralo ono što je Tamara spomenula, a to je networking. Tu je rekla o anegdoti koju spominju njene kolege: „I know people who know people”. Pričala je da treba da upoznajemo ljude, da su programi preporuka sve značajniji, da većina kompanija implementira program preporuka, gde zaposleni u Nestleu to koriste sve više.

Miloševo sledeće pitanje je bilo zašto Gugl prestaje da traži formalno obrazovanje i kako se odražava to na buduće zapošljavanje, kako komentrišu taj novi trend?

Tijana je rekla je da je možda ona malo staromodna, ali većina pozicija koju je njena kompanija popunjavala je tražila sedmi stepen obrazovanja, što smatraju da je pokazatelj da si istrajan, da imaš mogućnost učenja i slično. Pričala je o profilima koji postoje, gde im formalno obrazovanje nije najbitnije, ali da ne želi da se to zanemari. Rekla je da „obezbedimo kartu za voz”, a u kojoj ćemo klasi sedeti, to će odlučiti prakse i ostali vidovi učenja.

Tamara se složila da je obrazovanje bitno, da nije bespredmetno, da ono stvara radne navike i fokus na to čime treba da se bavimo. U krajnjem slučaju vraćamo se na momenat socijalizacije sa drugim ljudima, spoznaje kako uopšte momenti interakcije dolaze na fakultetu, kada radimo studije slučaja, saznajemo šta znači timski rad, učimo kako je raditi u manjoj ili većoj grupi ljudi i to nas sprema za korake u karijeri.

Slavica je rekla da je obrazovanje bitan proces i da smo bitan životni projekat završili i da znanje koje smo stekli na fakultetu predstavlja dobru bazu koju ćemo nagraditi tokom rada i daljeg usavršavanja. Što se tiče Gugla, rekla je da to zavisi od toga što su oni inovatori i da je to deo njihove strategije, a da je nama bitno.

Milena se složila sa sagovornicama, naglasila je da je to baza koju stičemo, a da to dalje nadograđujemo, da se učimo timskom duhu, timskom radu, da nam to omogućava da stičemo radne navike.

Miloševo sledeće pitanje je bilo oko toga koja su neka znanja i veštine od značaja za mlade, kojima mogu tokom studiranja da se posvete, da li je to Excel, jezici ili šta tačno?

Milena je rekla da je prošla godina nametnula digitalne veštine pre svega i iznad svega. Rekla je da je završila gimnaziju, da nije volela informatiku, da joj je bilo drago što na Filozofskom fakultetu nema Excela, ali da je to bilo potrebno na poslu, da to gleda poslodavac, da moramo da vodimo izveštaje u Excelu, da je i timski duh bitan, ali da je morala da usavrši Excel u narednom periodu. Takođe, i jezici su bitni, pre svega engleski.

Tamara je pričala o soft delu, zato što se Milena fokusirala na veštine, koje su danas neophodne, ali je htela da se poveže na digitalizaciju, za koju smatra da bi nam svejedno došla, ali da je korona to ubrzala. Digitalizacija dovodi do agilnosti i fleksibilnosti, da ona daje mogućnost učenja i sticanja znanja. Kada u JTI neko dođe na praksu, gledaju koliko imamo mogućnost učenja i da je za liderske pozicije bitna empatija.

Tijana je rekla da ne treba da se misli da je neki napredan nivo potreban za posao, već da je bitno da razumemo i koristimo Excel, ali da možemo tokom karijere da ga svake godine usavršavamo. Dodala je i komunikacione veštine, da na tome moramo da radimo konstantno, jer je upravljanje stejkholderima zahtevan posao i da je empatija potrebna. Savet koji je dala je da dok razmišljamo o tome gde ćemo dalje, da pronađemo kako učiti, kojim stilom komunicirati, jer ovakve okolnosti zahtevaju još kompleksniju komunikaciju, da bismo se osećali povezano i radili zajedno.

Slavica je rekla da je timski duh bitan, da ga ona vuče još od kada se bavila sportom, da je on presudan, pogotovo u velikim organizacijama. Napomenula je da je pored posla kojim se bavimo bitno s kakvim ljudima radimo, gde je rekla da je njoj drago što radi sa sjajnom ekipom ljudi. Bez Excela ne može da se funkcioniše danas na poslu. Smatra da je danas lakše mladima da nađu načine da nauče nešto, da mogu da ukucaju na internetu i da ga nauče brzo, da je engleski bitan, kao i da što više stvari naučimo i stavimo u CV, da imamo veće šanse prilikom zapošljavanja.

Miloš je upitao šta svaka od ove četiri kompanije može da ponudi studentima i mladima trenutno.

Tamara iz JTI rekla je da njena kompanija nudi Make it Bright program, koji je namenjen studentima 18–26 godina i svršenim studentima koji imaju manje od dve godine radnog iskustva, što je program globalno plaćene prakse. To je program razrade studija slučaja, gde postoje četiri oblasti u kojima mogu da se usredsrede, ali da su veoma široke. Da mogu različiti profili da se prijave, da treba kao tim da se prijave. Kada se izabere lokalni pobednik, on ide na globalno finale, gde može da osvoji plaćenu šestomesečnu praksu u inostranstvu, 2.000 dolara za usavršavanje (dalje studiranje ili neku vrstu treninga) i neki od appleovih proizvoda, ali naglašava i da oni koji završe u lokalnom finalu, a ne odu u globalno finale, imaju mogućnosti za praksu u Beogradu i Senti, gde će uz mentore raditi na realnim slučajevima u okviru njihove kompanije.

Milena iz Delhaizea je rekla da je jedan od strateških ciljeva kompanije prepoznavanje mladih talenata, gde postoje regularne prakse koje su aktuelne tokom cele godine, ali imaju dva talent programa, od kojih je jedan Find your place, odakle je i Milena potekla, koji nudi mladima različite obuke i uče skillove koji će im biti potrebni tokom poslovanja. Drugi je Retail management training sheet, koji je fokusiran na maloprodaju, core delatnost njihovog poslovanja, gde s operativnih pozicija u maloprodaji dostignu upravljačke pozicije. Talent programi kreću od septembra i pozvala je sve da se detalno informišu o tome.

Tijana iz Nestlea je rekla da im je zapošljavanje mladih izuzetno važno, na šta su posebno ponosni. Svakog meseca na top menadžment sastancima prolaze temu zapošljavanja mladih. Ono što je prepoznatljivo za njih je online program e-business akademije, gde se nudi sada i onlajn prelazak određenih modula, to su prakse koje su plaćene i traju od deset nedelja do pet meseci. Kao ilustracija u 2019/2020. je bilo 80 takvih praksi, tako da ih nova realnost nije sprečila da nastave u tom pravcu. Zapošljavanje mladih do 30 godina im je orijentir, pa su imali i do 80 mladih koji su bili deo te inicijative, da su se vrlo brzo razvijali kroz kompaniju i menjali pozicije.

Slavica iz Knjaz Miloša je rekla da imaju otvorene dve pozicije u Sales development, na poziciji Sales analysista, a druga pozicije u prodajnom timu gde je pozicija komercijaliste, gde se osnova prodajnog procesa najbolje uči preko pozicije komercijaliste. Mogu znanja da se uče preko tehničkih veština, kao i da treba da pratimo Knjaz Miloš i da ćemo čuti za pozicije. Svako ko je primljen na neku poziciju prolazi kroz celokupnu obuku i upoznaje se s pozicijama.

Miloš je pitao vezano za On boarding proces, da li se nešto promenilo u vezi sa merama koje postoje?

Slavica je rekla da je taj proces modifikovan, da preko raznih platformi upoznaju nove kolege i uvode ih u poslovne procese, da je potrebno premostiti izazove.

Tamara iz JTI je rekla da je njihov proces zapošljavanja modifikovan i da je sve fokusirano na online kanale, što uključuje i intervjue i assessment sessions. Da su svi ovladali alatima koji su im na raspolaganju, da bi zaštitili i sebe i kandidate od virusa korona. On boarding u JTI ima i određenu online platform, gde i pre samog dolaska mogu da se upoznaju s kompanijom, gde dolaze, kako izgleda kompanija, kancelarija i slično. Da je ipak sve opuštenije, zabavnije i bolje uživo, ali da se treba prilagoditi situacijama.

Tijana iz Nestlea je rekla da su i oni fokusirani na onlajn platforme i iako su proizvođači hrane i da sve mora da se fizički odvija i da ide uživo, obezbedili su sve mere zaštite. U novim okolnostima su se prilagodili da nastave nesmetano i tehnologija im omogućava da rade neometano u vezi sa tim.

Milena iz Delhaizea je rekla da se snaga kompanije gleda u tome kako mogu brzo da se prilagode novim situacijama, da je i kod njih sve prešlo na onlajn, da im je bilo čudno, ali da su se svi uhodali. Najpre nas je pogodio strah zbog zdravlja, a sada je usledila I ekonomska kriza, a ipak su ponosni što je Delhaize nastavio neometan proces zapošljavanja, da imaju preko 13.000 zaposlenih, nastavili su sa talent programima, on boarding, načine primene mera zaštite i slično. Nisu čekali da vide koliko će ova situacija da traje, kraće ili duže, već su se fokusirali na zaposlene u prodavnicama, prvenstveno na njih, ali i na sve druge kolege, organizovani su sastanci sa psiholozima, da bi mogli da se izbore sa situacijom, a potom i saveti lekara opšte prakse. Rekla je da se proces zapošljavanja nastavio neometano ali prilagođeno.

Miloš je zatim pročitao pitanje publike – koje su prednosti rada u međunarodnoj kompaniji?

Tijana iz Nestlea je odgovorila, zato što ima iskustva i u domaćoj kompaniji, pa se prebacila u međunarodnu, da su prednosti brojne globalne inicijative, projekti, mogućnosti, napredovanja horizontalno, vertikalno, a možda i unutar jednog regiona. Pre su bili Adriatic region, a sada su South-East, pre je bilo sedam, a sada devet zemalja. Jako velika prednost je velika različitost među ljudima, profilima, da su različite kulture u radu sa strancima, mogućnost napredovanja i u inostranstvu. Zdrava osnova, mogućnost viđenja stvari iz drugog ugla.

Milena iz Delhaizea se složila sa Tijanom, njoj je interesantno bilo upoznavanje različitih kultura, a deo njenog posla je bio da upoznaje kolege iz različitih zemalja, gde je imala prilike da priča ne samo o poslu već i o drugim stvarima. Pričala je o razmeni iskustava i mogućnosti napredovanja i vertikalno i horizontalno.

Tamara ispred IJT je rekla da se slaže sa Tijanom i Milenom i da su korporacije uvek dobra polazna osnova, gde su okviri dati, što za lokalno tržište, što za globano i da u svakom sektoru imate dozu kreativnosti, da u samom početku imate lepe smernice u takvom okruženju, kuda ići i zašto, zašto se nešto radi, što je vrlo bitan deo poslovanja. Najbitniji joj je osećaj porodice koji ima u toj korporaciji, kada imate dobar tim, dobro i zdravo okruženje, da to omogućuje da uživamo.

Na kraju je bio deo za savetovanje publike, gde je Slavica pričala da treba da budemo hrabri na ovom putu, da probijemo led na procesu regrutacije, da čak i ako dobijemo negativan feedback, da to gledamo kao izazov, da unapredimo sebe da se ne ušuškamo na poziciji koju dobijemo na poslu koji želimo, već da guramo napred i da konstantno napredujemo i razvijamo se na tom putu.

Pripremio: Marko Jovanović

Foto-izvor: Marko Jovanović i Belgrade Youth Fair/fb