Srbija, najpoznatija po junaštvu i mudrosti svojih velikana, ipak ima svoju mekšu stranu. Čak i neustrašiv vladar kao što je to bio Dušan Silni imao je svoju slabost, naravno, ženu. Iako ih je mnogo više, u nastavku vam predstavljamo pet ljubavnih priča srpskih velikana.
1. Car Dušan i carica Jelena
Poznato je da je u vreme srednjovekovne Srbije prava ljubav na dvoru bila retkost. Međutim, car Dušan nije bio Silni samo kao vladar, već i kao ljubavnik. Iako je znao da zbog svog položaja mora da produži lozu, Dušanu nije bilo u planu da se prepusti emocijama, no sudbina je umešala prste.
Jelena, rođena sestra bugarskog cara Jovana Stefana, dolazi u Srbiju nakon što su Bugari prekršili dogovor sa Srbijom, zbog čega su odlučili da se dodvore Dušanu Nemanjiću, poslavši mu svoje izaslanike sa dvora, najbolje vlasteline i naravno, ono najvrednije i najopasnije po srpskog vladara, Jelenu. Kako je bila mudra i ambiciozna, Jelena nije učinila preokret samo u Dušanovom životu, već i životu kraljica onog vremena. Uloga žene bila je da obezbedi potomstvo, no Jelena je otišla korak dalje i usudila se da položaj kraljice iskoristi da savetuje i ohrabruje muža u vođenju i širenju države. Dušan ju je zbog toga neizmerno cenio. Koliko ju je voleo i uvažavao govori zanimljiva priča o njihovom odlaskom na Svetu Goru, tle muškog monaškog bratstva, gde je car naišao na negodovanje monaha jer „ženska noga nikako ne sme biti na tlu Svete Gore“, na šta je car Dušan uzvratio rekavši „Jelena nije žena nego carica.“ Tokom boravka na Svetoj Gori za caricu je napravljena nosiljka koja je postavljena na direke ukopane u zemlju.
Nakon što je, 20. decembra 1355. godine, car Dušan iznenada otišao u carstvo nebesko, carica Jelena se zamonašila i postala monahinja Jelisaveta.
2. Hajduk Veljko i Čučuk Stana
Stana je bila jedna od tri ćerke hercegovačkog doseljenika Radovana Plještića. Kako Radovan nije imao sina, Stana je bila određena da bude nešto između. Jahala je, bila vešta sa kuburom, i pohađala je škole, što je za žensku decu bilo neobično retko za to vreme. Bila je sitna i krhke građe zbog čega je nosila nadimak Čučuk, turski izraz za nešto što je malo.
Veljkova i Stanina ljubav započela je u vreme Srbije pod Turcima kada je Stana u Veljkov život ugalopirala na konju, sva van sebe što su joj Veljkovi hajduci uzeli svu devojačku spremu. „Zar tvoji momci ne trebaju Turke juriti, a ne devojačku spremu krasti?“ prekorila je mala Stana velikog Veljka koji je ostao zatečen njenom sićušnom pojavom, ali velikim duhom. Od tog trenutka hajduk je znao da je ova devojka njegova, iako joj je bilo samo petnaest godina.
Odmah je zatražio razvod braka da bi se venčao Stanom. Samo su se dva puta razdvajali, kada je ona bolovala od tifusa i kada je bila u drugom stanju, ali je od stresa i straha od turskih upada rodila mrtvo dete. Nažalost, Veljkova i Stanina nesvakidašnja ljubav zadesila se u loša vremena, te se prerano završila kada je Veljkov život ugasilo tursko zrno u odbrani Negotina, već izgubljenoj bici. Udovica sa osamnaest godina bila je dobra prilika za udaju, no ona je odbijala da se uda za bilo koga, rekavši da je bila žena junaka i da, ako nekome opet bude žena, to će biti opet junak. Tako je i bilo. Nakon Veljka, Stana je imala još dva muža, ali svoju prvu ljubav nikad nije prežalila. Veliki Veljko i mala Stana, osim po junaštvu, biće upamćeni po svojoj neobičnoj ali neizmernoj ljubavi.
3. Ivo Andrić i Milica Babić
„Jelena, žena koje nema“ zapravo je Milica, žena čiju je ljubav i dodir nobelovac Ivo Andrić čekao trideset godina. Do veze sa Milicom Babić, ljubavni život Ive Andrića bio je tajanstven, ali je jedan skandalozan trenutak iz njegove mladosti ostao zabeležen. Sumnjalo se da je Andrić bio upleten sa Persidom, ženom svog kuma. Ivo je sa kumom izgladio odnose mnogo godina kasnije, objašnjavajući da je strast između njega i Perside bila „običan letnji pljusak, kako dođe, tako i ode“.
Kostimografkinja Milica Babić, neobična ali veoma privlačna i poželjna devojka, bila je žena Nenada Jovanovića. Ovaj poznati par često je gostio kod pisca Andrića. U čežnji za Miličinom blizinom, kao ambasador, Andrić šalje poziv Milici i Nenadu da dođu u Berlin gde Jovanović dobija posao atašea za štampu, a Milica ulogu domaćice na prijemima, jer Andrić nije bio oženjen. Kada ovu situaciju sagledamo iz sadašnje perspektive mogli bismo je predstaviti kao metaforu. Iako je postojala jaka emotivna veza između Andrića i Milice, ona je ostala platonska jer je Milica ostala verna svom mužu do njegovog poslednjeg daha. Nakon što ga je neko oklevetao da je engleski špijun, Nenad biva sproveden u zatvor iz koga izlazi narušenog zdravlja, da bi nedugo zatim napustio ovaj svet. Nakon Nenadove smrti, iako su se nakon tri decenije strasti utišale i energija opala, Ivo i Milica su se venčali i postali nerazdvojni. Zajedno su bili i kada je Andriću dodeljena Nobelova nagrada za roman „Na Drini ćuprija“. Trideset godina čekanja nagrađeno je sa deset godina zajedničkog života, do trenutka kada Milica odlazi na bolje mesto 1968. godine.
4. Vojislav Ilić i sestre Jakšić
Književnik Jova Ilić smatrao je brak svetinjom i birao je jednu ženu zauvek. S druge
strane, Vojislav Ilić nije pošao očevim stopama i njegova ljubav, iako velika, bila je tragična. Oporavljen od neuzvraćene mladalačke ljubavi, Vojislav se zaljubljuje u komšinicu Tijanu, stariju ćerku Đure Jakšića. Nažalost, smrt prerano odnosi živote oba njihova deteta i Tijane, i Vojislav ostaje slomljen. Jedino društvo koje mu je prijalo bilo je društvo svastike Mileve, Tijanine mlađe sestre. Iako je bila sušta suprotnost Tijani, Mileva je vremenom ipak osvojila Vojislava. Imala je osamnaest godina i bilo joj je vreme za udaju. Međutim, Vojislav i Tijana znali su da je njihova ljubav grešna i da neće biti odobrena od strane okoline. Mileva uz pomoć Vojislavljevog oca dobija posao u Beogradu. Uz posao, Mileva dobija i muža, ali ne Vojislava. Pesnik ponovo ostaje sam i skrhan. Nažalost, nesrećnoj priči nije kraj. Da li od tuge, ili iz drugog razloga, Mileva se razbolela u 21. godini života i ubrzo je umrla. Vojislav joj se pridružio 6 godina kasnije. Ako je istina da je u onom životu sve moguće, možda je Vojislav našao mir sa obe sestre koje je voleo, različito ali jako.
5. Dragan Nikolić i Milena Dravić
Kada su se upoznali, na snimanju filma „Kako su se volele dve budale“, Milena Dravić je već bila poznata i ostvarena glumica, te je Dragan Nikolić, beogradski mangup sa Crvenog krsta, priznao je da je pomalo strahovao od susreta s Milenom.
Milenina i Gagina svadba jedna je od najinteresantnijih u svetu srpskog glumišta.
Naime, u pauzi snimanja, Dragan i Milena pozvali su svoju koleginicu Seku Sablić da im bude kuma, uleteli su u opštinu Zvezdara i venčali se. Tada počinje njihov skoro pet decenija dug zajednički život. Ono što je malo poznato jeste da su i Dragan i Milena bili velikog srca i stavljali su tuđe potrebe ispred svojih.
Bavili su se humanitarnim radom, ali uvek u tajnosti. Gaga i Milena skupili su novac za novi auto jer se stari stalno kvario i morali su da ga guraju. Milena je bila u gostima kod novinarke Tanje Peternek kada je odgledala prilog o dečaku kome je potreban novac za operaciju očiju. Zadesilo se da je potrebna suma bila jednaka onoj koju su Milena i Gaga skupili za novi auto. Oni su i dalje gurali auto kada neće da upali, ali je dečak dobio novac za operaciju. Nakon Gagine smrti, Sergej Trifunović je otkrio da je Gaga umeo da ga pozove i sav novac od honorara da za fondaciju koja sakuplja novac za bolesnu decu. Izričito je zahtevao da se o tome ne govori. Dragan Gaga Nikolić napustio nas je 2016. godine, a ni Milena nije dugo čekala da mu se pridruži 2018. godine. Dve velike legende srpskog glumišta, jedna velika ljubav.
Pročitajte i: Tajne sobe Zmajeve riznice
Pripremila: Katarina Mitrović
Foto izvor: wikipedia.org