Svi smo upoznati sa pojmom transrodnosti, ali zbog raznih neiskrenih predstavljanja, transrodni ljudi nailaze na brojne predrasude, pogotovo u našem regionu. Međutim, da li je tome doprinela neka činjenica koja je takva kakva je i ne mora da se dokazuje, ili nedostatak informisanosti, istraživanja, obrazovanja, a na samom kraju, i kontakta?

Imala sam priliku da razgovaram sa Aleksandrom Sičem, transrodnim muškarcem, koji otvoreno priča o svojim osećanjima i iskustvima, o samom procesu transformacije, kao i o mnogim problemima sa kojim se transrodne osobe, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu, susreću. Na svom Jutjub kanalu podelio je sa nama dosta, stoga će vam slušanje njegove priče dosta značiti da bolje razumete transrodne ljude, da to nije nešto što ljudi odluče preko noći, kao i da je čitav proces od odlaska na terapije do samih operacija izuzetno kompleksan i psihički dosta naporan.

Aleksandar je trenutno među finalistima Koktinog konkursa, te nam je u ovom intervjuu otkrio o čemu se radi i na koji način možemo da mu pomognemo da bude jedan od pobednika.

Ko je Aleksandar Sič?

Pitanje na koje niko nikad ne zna konkretno da odgovori. (smeh).
Ali hajde da kažem: student medicine, aktivista, fitnes trener – tim redosledom. Imam 25 godina, iz Novog Sada sam, pored ovoga što sam naveo bavim se i crtanjem, a u poslednje vreme i digitalnim marketingom.

Kada si krenuo sa procesom transformacije i šta je ono što je bilo prelomno da započneš?

Krenuo sam, čini mi se, krajem 2015. godine. Nisam imao neki baš značajan prelomni momenat, jednostavno sam, u nekom momentu, osetio da život prolazi, a da ja nisam srećan i da moram da se trgnem.

Kakve su bile reakcije porodice, prijatelja i ljudi u okolini?

Reakcije su u početku bile burne, što je i očekivano, a i normalno. Neke prijatelje sam izgubio, kao i tadašnju partnerku, ali porodica je ostala uz mene.

Kakva su ti bila iskustva sa lekarima i koliko su bile komplikovane operacije?

Naši lekari koji rade sa nama u toku procesa tranzicije su maksimalno senzibilisani i obučeni za rad sa trans ljudima, tako da tu zaista nije bilo nekih problema. Operacije su uvek komplikovane. Ovo je, što bi rekli “touch and go” hirurgija: vrlo pipava i osetljive regije. Izdvojio bih faloplastiku kao najkomplikovaniju proceduru – ta operacija je trajala oko 10 sati.

Kolika je psihička težina čitavog procesa transformacije?

Za svakog je različito. Meni je bilo jezivo na početku jer niko oko mene u suštini nije kapirao šta se dešava, a ni ja nisam znao kako će proces dalje da izgleda. Ali posle svega, rekao bih da sam procvetao. (smeh)

Koliko je bilo teško pronalaziti posao dok još nisi mogao da promeniš svoje dokumente?

Srećom, imao sam posao, doduše vrlo loš, ali uspeo sam da zadržim to radno mesto, sve do par meseci pred operaciju kada sam odlučio da odem odatle i da odmorim dok se sve ne završi. Ali, generalno, jako je teško naći posao kad postoji nesklad fizičkog izgleda i dokumenata.

Nedavno si ostvario svoj dugogodišnji san, a to je upisivanje medicinskog fakulteta. Pored toga se baviš fizioterapijom, fitnesom i držiš personalne treninge. Odakle dolazi tvoja ljubav i potreba za pomaganjem drugima da postanu najbolja verzija sebe?

Ponekad čak i preterujem, “patim” od tog sindroma da ja moram biti svačiji heroj, što nije dobro, ali radim na tome. Volim rad sa ljudima, a naš organizam je nešto zaista perfektno i vredno proučavanja, otuda i sve nabrojane profesije.

Na svom Jutjub kanalu otvoreno pričaš o iskustvima tvoje transformacije i odgovaraš na sva pitanja koja zanimaju gledaoce. Da li smatraš da su ljudi u Srbiji spremni da čuju drugu stranu priče i da promene neka svoja uverenja o transrodnosti?

Iskreno smatram da i nisu i postoje neke teme koje još ne otvaram, a recimo strani trans jutjuberi uveliko pričaju o njima. Ali i to će se promeniti vremenom.

Da li si imao i nekih neprijatnih situacija prilikom autovanja?

Uglavnom ne, jer ljudi nemaju pojma šta je to trans muškarac iskreno, a kada objasniš, onda shvate.

Jedan si od 20 izabranih koji se takmiče da postanu deo Cockta Freedom Squad-a. Možeš li nam reći o čemu je stvar i na koji način planiraš da iskoristiš svoju nagradu u slučaju pobede?

Kokta je raspisala konkurs za kreatore, pa sam se prijavio sa svojim Jutjub kanalom i idejom da nagradni fond od 1500 evra doniram nekoj trans osobi za operaciju. Dopao sam im se i izabrali su me za Top 20 od ukupno 1000 prijava. Sada mi je potrebno da ljudi glasaju za mene jer 8 ljudi sa najviše glasova osvaja po 1500 evra.

Šta bi poručio transrodnim ljudima na našim prostorima koji još uvek nemaju hrabrosti da se autuju, a šta je ono što bi poručio svima onima koji još uvek odbijaju da razumu pojam transrodnosti?

Prvima – da je to skroz okej i normalno zato što se, nekako, pravi momenat za autovanje sam nametne, da ne osećaju pritisak, kao i da će biti sve okej na kraju!
Drugima – mislim da niko od nas ne može pomoći nekome ko nije otvoren za nova saznanja. To je jednostavno ignorancija, ali nadam se da će i ti ljudi u nekom trenutku shvatiti da je bitno da se barem malo edukuju i prošire vidike.

Da biste pomogli Aleksandru da bude među pobednicima Koktinog konkursa i da sa osvojenim novcem obezbedi operaciju nekome ko nema sredstava za to, sve što treba da uradite jeste da uđete u link ispod i ostavite svoj glas za njega. Pošaljite i svojim prijateljima da glasaju, a imajte u vidu da svoj glas možete dati po jedanput svaki dan sve do 29. aprila, kada se glasanje završava.

https://cockta.eu/sr/freedom_squad/36/aleksandar_sic/

Aleksandrov Jutjub kanal:

https://www.youtube.com/channel/UCgmsqQdxH28t11dG2p47kLg

Razgovarala: Jovana Filipović
Foto izvor: Aleksandar Sič – privatna arhiva | screenshot