Branka Veselinović je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica, a ujedno i najstarija živa srpska glumica, sa svoje 102 godine. U svojoj 80 godina dugoj glumačkoj karijeri glumila je u više od 100 pozorišnih predstava i u preko 50 televizijskih serija i filmova. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarni rad.

Rođena je 16. septembra 1918. godine u Starom Bečeju, kao šesto dete prevodioca i bibliotekara Aleksandra Ćosića i učiteljice Jovanke Monašević. Odrastala je u Novom Sadu, a već sa 17 godina upisala je Glumačku školu u Beogradu. Tokom rata je igrala u Narodnom pozorištu, a posle oslobođenja u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Šezdeset pet godina igrala je u teatru, najpre kratko u Umetničkom i Narodnom pozorištu, a skoro čitav radni vek provela je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Ubraja se među njegove osnivače, uz supruga – takođe glumca i prevodioca – Mlađu Veselinovića, Miru Stupicu, Mariju Crnobori, Kapitalinu Erić i reditelja Bojana Stupicu.

Iako je od početka bila prepoznata kao vrsna komičarka, igrala je i klasičan, dramski repertoar. U Americi je, na primer, šest meseci igrala naslovnu ulogu u predstavi „Majka Hrabrost i njena deca“ na engleskom jeziku, zajedno sa svojim suprugom. Publika će je, ipak, upamtiti kao jednu od članica veselog i duhovitog tandema emisije „Veselo veče“ Radio Beograda, u kojoj je igrala sa Mijom i Čkaljom. Tokom pedesetogodišnjeg trajanja te emisije, prepoznatljivi po humoru, ovi „narodni“ glumci obišli su gotovo svako mesto bivše Jugoslavije.

Posle višegodišnjeg odsustva iz pozorišta, posle odlaska u penziju, vratila se matičnom pozorištu u predstavi „Skup“ Marina Držića, u režiji Jagoša Markovića.

Dobitnica je još mnogih plaketa, nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarani rad, kao što su Orden rada sa zlatnim vencem, Nušićeva nagrada za životno delo, Sterijina nagrada, Vukova nagrada, Nagrada za životno delo „Mali princ“, koju dodeljuje Međunarodni festival pozorišta i mnoge druge. Počasni je stanovnik Novog Sada, Beograda i Dečijeg sela. Članica je Diplomatskog hora žena i dopisni član Srpske razvojne akademije. Od 1980. je ambasador UNICEF-a.

Posebno se angažovala u humanitarnim priredbama za decu, iako nije imala dece. Sa suprugom Mlađom je osnovala Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj deci. Poliglota je, govori: engleski, ruski, nemački, francuski, češki, mađarski i italijanski jezik. Bila je bliska prijateljica Desanke Maksimović, Mire Stupice, Marije Crnobori, ali i Mije Aleksića i Čkalje. Kada je 1964. godine nagrađena Sterijinom nagradom, u žiriju je, između ostalih, bio i Meša Selimović.

Zahvaljujući njoj i Mlađi dodeljuje se Nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“ počev od 2012. godine. Dosadašnji dobitnici su: Nebojša Glogovac, Aleksandra Janković, Vojin Ćetković, Nataša Tapušković, Jelisaveta Sablić i Nenad Jezdić.

Aktivna je i danas – u 102. godini života Branka obilazi domove za nezbrinutu decu, domove za stara lica i invalide, gde recituje i izvodi monologe. Piše pesme, slika i izvodi lutkarske predstave.

Povodom 100. rođendana Branke Veselinović priređena je svečana proslava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 17. septembra 2018, kojoj su prisustvovali brojni glumci, reditelji i TV ekipe. „Pozdravljam ljude iz celog sveta i vrlo sam srećna što kao nekadašnja međunarodna ambasadorka UNICEF-a dobijam ovo priznanje. Mnogi ovako duboku starost ne mogu da dožive i jedna sam od retkih koji u ovom dobu života sa zadovoljstvom, čašću, poštovanjem i uzbuđenjem primaju ovu nagradu. Zahvaljujući umetničkom i humanitarnom radu doživela sam da mi ovom dodelom čestitate 100. rođendan“, rekla je Veselinović tom prilikom.

Pročita i: Radom i posvećenošću mogu da se ostvare snovi i maštanja – Milena Radulović, YN Uzor mladima

Povodom pomenutog događaja, možemo izdvojiti priču da Branka i njen pokojni muž Mlađa nisu imali prilike da se ostvare kao roditelji, što je Branka jednom i izjavila za medije. Iako nisu mogli da imaju dece, dobijavši savete sa strane da u drugom braku partneri mogu da dobiju dete, ona je odgovarala: „Mi se volimo“.

Branka šaljivo govori o svojim godinama. Anegdota koja uvek nasmeje sve pristune jeste priča od pre nekoliko godina, kada joj je ljubazno prišla jedna gospođa i rekla: „Jao, kako vi podsećate na pokojnu Branku Veselinović“. Glumica dalje napominje da joj to uopšte ne smeta i da voli ljudima da odgovara: „Ja sam Branka, nisam umrla“.

„Nikada nisam pila i pušila, koristim neke pomadice za lice i tako to. Trudila sam se da se ne nerviram i stalno sam se smejala. Ja ne znam da govorim normalno. Deda mi je bio učitelj, pradeda pop i naučena sam da pričam kroz stihove. Ceo život mi se svodio na stihove. Nekada sebe pitam ‘Zašto stih’, a ja kažem: ‘Zato što Branka svoju radost života nikom dati neće, pa mi se čini kad pričam kao da berem cveće’. Kad ostanem sama pišem i za stihove dišem, jer je moje lice stalno veselo“, kazala je glumica.

Naša glumica hrabro podnosi dane tokom kovid pandemije. „Meni je fino. Juče sam se sunčala u kupaćem kostimu. Bilo je suviše toplo, a volim da izađem napolje. Nikoga nema u bašti, kuća je zaklonjena od pogleda. Kad mi dosadi izležavanje, malo slikam, pišem, gledam televiziju. Dobro mi je, nisam zabrinuta. Glavno je da je čovek zdrav i zadovoljan. Doduše, malo sam promukla. Pila sam nešto hladno. A ne volim tako da govorim, ko neka svraka. Niko to ne voli, a pogotovo ne glumac…“ Branka dalje govori: „To sve zavisi od čoveka. Ja se uvek nečim zanimam, nemam vremena da razmišljam. Da li sam se nadala da ću dočekati ove godine? Ma, ja živim život i ne mislim. Ništa me ne boli, ne žalim se. I dalje svaki dan radim gimnastiku, još sam vitalna. Pa šta bude. Hvala što mi je Bog dao dobre prijatelje da me zovu. Još me nisu zaboravili. Ništa mi ne nedostaje. Nemam ja probleme, nije meni teško“.

Za kraj ćemo izdvojiti nekoliko stihova koje je Branka o sebi napisala:

Pošto sam u mladosti odavno bila,
I svašta sam prošla,
Sada sam i do starosti došla.
U mojoj mladosti
bilo je više radosti.
Radosti, ipak, i dalje osta’
Ali je zato godina dosta.
Ja još uvek imam nekog toplog žara,
Branka može i u stotoj stihove da stvara.
Ima u njoj valjda neke čudne stvari,
da li je to život, starost il’ dobrota žari?

Pripremila: Golubović Jovana
Izvor: Wikipedia, Novosti, Nedeljnik, Kurir, Kossev.info
Foto/izvor: Ana Paunković