Vaskrsenje Hrista iz groba krunisao je sve ranije praznike, počevši od Božića, Bogojavljenja, Lazareve subote, do Cveti i Velikog petka. Značaj ovog praznika kod pravoslavaca predstavlja i činjenica da je svaka nedelja posvećena Vasrksu, i nosi naziv Mali Vaskrs. Najranije može da padne 04. aprila, a najkasnije 08. maja po novom kalendaru.
Zadnja nedelja, najdužeg posta nosi naziv Velika ili Strasna sedmica, a sve to zbog hvatanja (hapšenja) i stradanje Gospoda Isusa Hrista.
Tokom ove nedelje vrše se posebna bogosluženja, i ono što se praktikuje je da su ispraćena velikim brojem vernika. Najvažniji praznici tokom ove nedelje su Veliki četvrtak i Veliki petak.
Za ovu nedelju crkva je zapovedila najstroži post, bez ulja i ribe.
Na Veliki petak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog i ovog dana je Gospod Isus Hristos uspostavio je svetu tajnu pričešća, i zato je dobro i bitno da se na ovaj dan pričestimo.
Na Veliki petak iznosi plaštenica (platno na kome je prikazano polaganje Gospoda Isusa Hrista u grob). Vernici plaštenicu celivaju sve do Vaskrsa, kada se stavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov) koji se nalazi ispred oltara.
Ako je verovati narodnim običajima, prilikom provlačenja, vernici treba da se mole Bogu i da pomisle neku lepu želju, i ta želja će kasnije biti i ispunjena.
Na Veliki Petak vernici ne bi trebalo ništa da jedu do iznošenje plaštenice.
Uveče istog dana čitaju se dvanaest jevanđenja o stradanju Hristovom, i dok se ova jevanđenja čitaju vernici uglavnom kleči u crkvama, manastirima ili hramovima.
Vaskrs je dan kada je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima počevši od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život.
U celom pravoslavnom svetu, pa i kod nas u Srbiji za Vasrks vezujemo i veliki broj lepih dešavanja, poput farbanja jaja, darovanja jaja. Jaje predstavlja simbol obnavljanja prirode, ali i života.
Farbanje vaskršnjih jaja
Farbanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najradosnijih i najlepših običaja. Domaćica po ustanovljenom režimu i metodi farba vaskršnja jaja na Veliki petak, kada se obično ništa drugo ne radi, već su sve misli tog dana usredsređene na strašni događaj, raspeće Gospoda Isusa Hrista.
Kako domaćica farba jaja?
Domaćica je najpre dužna da se pomoli Bogu, potom u sud u kom je planirala da ofarba jaja dodaje malo osvećene vode (ovu vodi sveti pop tokom vaskršnjeg posta). Na šporetu vri voda sa bojom, i prvo se farbaju jaja u crvenoj boji. Prvo jaje koje se ofarba ostavlja se do sledećeg Vaskrsa i nosi naziv “čuvarkuća”.
Simbolika farbanja jaja
Farbanje jaja se vrši u čast na događaj kada je Sveta Marija Magdalena Mirosnica (reč je o devojci koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista tokom njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Gospod Isus Hristos prvo javio nakon vaskrsenja), putovala je Rim i pripovedala Jevanđenje, ali i posetila cara Tiberija. Tada mu je u znak pažnje, kao novogodišnji poklon poklonila crveno jaje i pozdravila rečima “Hristos Voskrese”.
Crvena boja ima veoma značajnu simboliku, ona simboliše Spasiteljstvo, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali istovremeno predstavlja boju vaskrsenja.
Vaskršnje slavnje
Na dan Vaskrsenja Hristovog, sa svih zvonara dugo zvone sva zvona. Domaćin kuće zajedno sa svojom porodicom odlazi u crkvu gde sve pozdravlja “Hristos Voskrese” na šta dobija odgovor “Vaistinu Voskrese” i ovaj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Tucanje (lupanje) jajima
Na stolu, na kom se nalezi praznična trpeza nalezi se i činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jaje, a nakon njega jajima se služe i ostali ukućani. Prilikom tucanja, izgovara se “Hristos Voskrese” – “Vaistinu Voskrese”.
Na Vaskrs prvo se jede kuvano jaje, pa kasnije ostalo jelo.
Ukoliko se dogodi da vam gost dođe prvo ga služite sa činijom ofarbanih jaja, pa kasnije poslužuje ostalim stvarima.
Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak nakon Vaskrsa nazivamo Pobusani ponedeljak. Tog dana, prema narodnim običajima treba pobusati grobove umrlih srodnika busanjem sa zelene trave. Dakle, pobusani ponedeljak posvećujemo onima koji nažalost nisu sa nama.
Autor: Lazar Smilić
Izvor: https://www.spc-osnabrueck.de/index.php/sr
Foto izvor: Wikepedia/Easter eggs from the Czech Republic