Kada čujemo reč anksioznost uglavnom pomislimo da je to jedan psihički poremećaj koji se kod svih ljudi manifestuje na isti ili sličan način – osećanjem konstantnog stresa, straha, nelagodnosti i sl. Međutim, prvo treba pomenuti da anksioznost može biti i normalna reakcija tela na određene faktore. Ona se može pojaviti u trenucima kada osoba prolazi kroz stresan period, zbog nečega brine ili se nečega plaši, ali će, u slučaju da nije u pitanju poremećaj, proći zajedno sa faktorima koji su je izazvali. Prosto rečeno, anksioznost je odgovor tela na opasnost, a, kada ta opasnost prođe, prolazi i anksioznost.
Ono što ne prolazi tako „lako“ su anksiozni poremećaji. Oni mogu ostati uz osobu kroz ceo njen život, otežavajući joj svakodnevno funkcionisanje kroz konstantan osećaj straha. Takođe, ne postoji jedan anksiozni poremećaj, već postoji tri različite vrste.
Generalizovani anksiozni poremećaj
Simptomi koje generalizovani anksiozni poremećaj izaziva uključuju ubrzano lupanje srca, ubrzano, plitko disanje, osećaj nemira, pojačano znojenje, bol u mišićima, probleme sa koncentracijom, preterano razmišljanje o najgorim mogućim scenarijima, prepoznavanje pretnje tamo gde ona ne postoji, neodlučnost izazvana strahom od donošenja pogrešne odluke, nemogućnost opuštanja, problemi sa spavanjem itd. Naravno, ovo nisu svi mogući simptomi i generalizovani anksiozni poremećaj se može javiti u drugačijim oblicima, u zavisnosti od pojedinca. Konstantna anksioznost u ogromnoj meri utiče na normalan život pojedinca.
Uzroci generalizovanog anksioznog poremećaja su različiti i zavise kako od bioloških faktora, tako i od okoline u kojoj se osoba nalazi. Tako je moguće da anksioznost bude nasledna, ali je moguće i da bude uzrokovana tipom ličnosti ili iskustvom osobe.
Niko ne želi da živi u stalnom neosnovanom strahu, i zato, ako osećate da se neki od ovih (ili bilo koji drugi) simptoma ponavlja, da utiče na Vaše normalno funkcionisanje, izaziva depresiju ili, u najgorem slučaju, pojavu suicidnih misli, odmah se obratite terapeutu. Anksiozni poremećaj na papiru može delovati neozbiljno i ne toliko bitno, ali u stvarnosti je ovo jednako validan problem kao i svi drugi. Ukoliko se ne tretira, anksioznost se može znatno pogoršati ili preći u depresiju, ali i izazvati različite fizičke probleme, poput problema sa stomakom ili srcem, problema sa spavanjem, česte glavobolje i migrene itd. Terapija je svakako neophodna za nastavak normalnog života.
Panični poremećaj
Panični poremećaj podrazumeva pojavu napada panike. Napadi panike nastupaju odjednom, bez upozorenja, i mogu se manifestovati kao ubrzano lupanje srca i aritmija, jak nalet straha, vrtoglavica, gubljenje svesti, otežano disanje ili gušenje, drhtanje i sl. Kada doživi napad panike, osoba, ukoliko ne zna šta joj se dešava, najčešće može pomisliti da počinje da ludi ili umire. Iako traju kratko, napadi panike su zastrašujući i veoma teški za podnošenje. Oni mogu trajati nekoliko minuta, ali i više od toga, mada osoba ima osećaj da napadu nema kraja.
Pročitajte i: Hiperkinetički poremećaj (ADHD)
Istraživanja su pokazala da većina ljudi tokom života doživi jedan ili dva napada panike. Međutim, kada ovo preraste u veći problem, napadi postaju učestaliji i osoba živi u konstantnom strahu od njihovog ponavljanja. Oni mogu biti izazvani određenim okidačima (situacijama ili stvarima kojih se osoba plaši), ali mogu nastupati i potpuno nasumično, bez ikakvih pravila. Samim tim će se osoba truditi da izbegava svaku situaciju koja bi mogla da izazove napad panike, iako te situacije ne predstavljaju realnu opasnost.
Očigledno je koliko panični poremećaj može biti ozbiljan i zastrašujuć, tako da savet ostaje isti – ukoliko osećate simptome, naročito ako ste više puta doživeli napad panike, obratite se terapeutu. Posledice netretiranja paničnog poremećaja mogu biti ozbiljne isto koliko i posledice netretiranja bilo kog drugog poremećaja.
Fobije
Fobije predstavljaju neosnovan i intenzivan strah koji se javlja kada je osoba izložena izvoru koji taj strah izaziva. One se mogu odnositi na bilo šta: ljude, životinje, insekte, mesta itd. Ljudi koji imaju neku fobiju uglavnom shvataju da je njihov strah neosnovan, ali ne mogu samostalno da ga se reše, pa jedino rešenje ostaje da izbegavaju sam izvor.
Simptomi su slični sa ostalim anksioznim poremećajima, tako da oni uključuju pojačano lupanje srca, kratak dah, vrtoglavicu, bol u grudima, drhtanje itd.
Fobija može biti posledica genetike, ali veoma često nastaje usled određenih stresnih okolnosti, naročito kada su u pitanju deca. Na primer, dete koje se skoro udavilo u bazenu, verovatno će razviti fobiju od vode, usled tog ekstremno stresnog događaja. Fobije se najčešće razvijaju kod dece koja imaju genetsku predispoziciju za razvijanje anksioznosti, ali to nije univerzalno pravilo. Takođe, fobije ne nastaju isključivo u periodu detinjstva, već se mogu pojaviti u bilo kom trenutku u toku života.
Neke od fobija koje se javljaju češće, kod većeg broja ljudi, su agorafobija (strah od otvorenog prostora, velikih gužvi, ostajanja van svoje kuće…), socijalna fobija (strah od izlaska u javnost, izbegavanje velikih događaja koji uključuju mnogo ljudi, samoizolacija…), klaustrofobija (strah od zatvorenih, tj. uskih, mračnih prostora) itd. Nemoguće ih je sve nabrojati, jer postoji ogroman broj različitih fobija koje zavise od individue.
Naravno, i fobije su izlečive, ili se makar mogu značajno umanjiti i kontrolisati. To znači da i one zahtevaju da, ukoliko osetimo navedene simptome, posetimo terapeuta.
Na kraju, evidentno je da anksiozni poremećaji obuhvataju širok spektar simptoma i, isto tako, izazivaju širok spektar problema. Jedini ko može da nam pomogne da se sa njima izborimo su stručnjaci, i zato treba njima da se obratimo za pomoć i isključivo njih pitamo za rešenje. Mada, ovo važi za sve probleme i poremećaje, a ne samo za anksiozni!!!
Pripremila: Anastasija Mitrović
Izvori: healthline.com, medlineplus.gov
Foto-izvor: inc.com