Svedoci smo sve većeg broja poplava na teritoriji Srbije u poslednjih desetak godina. Takođe, još jedan pokazatelj klimatskih promena jesu ekstremno visoke temperature prošlog leta. Stručnjaci upozoravaju da je ovo samo početak onoga što će uskoro postati „nova normalnost“. Postavlja se pitanje, može li i na koji način država uticati na sve negativne posledice koje nam klimatske promene donose?
CINS-ova analiza pokazuje da su klimatske promene u Srbiji sve vidljivije, da ugrožavaju zdravlje i prihode stanovnika, kao i da država odugovlači u borbi protiv klimatskih promena. Upravo su posledice tih promena razlog što su stotine porodica izgubile kuće, polja, neki i živote. Šteta se meri i u novcu, Srbija je u periodu od 2000. do 2015. godine pretrpela štetu od preko pet milijardi evra. Podaci Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa (CRED) pokazuju da su u poslednjih 30 godina poplave ubedljivo dominantna prirodna katastrofa u zemlji s tendencijom rasta – u poslednjih 10 godina broj poplava se povećao za oko 22% u odnosu na deceniju pre toga. One su pogađale stanovnike gotovo svih delova Srbije, ali su zapadna i centralna Srbija bile najčešća žrtva.
Poslednjih dvadesetak godina u Srbiji su zabeležene i česte suše, kaže Vladimir Đurđević, profesor na beogradskom Fizičkom fakultetu, i predviđa da će ih biti sve više.
Čak i ako ih nema na nivou cele Srbije, suše su intenzivne i opasne na lokalu, objašnjava Ana Vuković Vimić, meteorolog i vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
„Poplavu vidite i znate šta je, a suša je kao tihi ubica.”
Promena klime oseća se i u voćarstvu, vinogradarstvu i u poljoprivredi.
Ana Vuković Vimić kaže da je toplotni talas jedan od najvećih rizika za voćarstvo koji se pojačao sa klimatskim promenama. Iako u toku zime nisu opasni za ljude, višegodišnje biljke tada “misle” da je to temperatura kada treba da počnu da se razvijaju:
„Bude jako toplo, uđe u period vegetacije, naiđe hladan period, bude ispod nule i to izaziva najveća oštećenja”.
S druge strane imamo toplotne talase tokom leta i te visoke temperature su i za biljke i za bilo koji živi svet praktično neizdržive, dodaje Vuković Vimić.
Tako su od januara do kraja septembra 2020. zabeležena četiri toplotna talasa, tj. perioda tokom kojih je najniža dnevna temperatura bila veoma ili ekstremno topla duže od pet dana. Od početka 2013. do kraja septembra 2020. bilo je ukupno 49 toplotnih talasa u različitim mestima u Srbiji – gotovo tri puta više nego hladnih.
Pročitajte i: Šta znamo o Visokim Dečanima-ugroženom lokalitetu kulturne baštine Evrope
Podaci RHMZ-a od 1951. do kraja 2019. pokazuju da je 13 od 15 najtoplijih godina u Srbiji zabeleženo od 2000. godine naovamo. U poslednjih sedam godina, od 2013. do kraja 2019, svaka godina je bila toplija od uobičajenog proseka – u većini slučajeva rast temperature je bio ekstreman i to u svih 27, odnosno 28 mesta gde se temperatura poslednjih godina prati.
Prošla godina bila je najtoplija u Srbiji od 1951.
Srbiju ne očekuje bolja situacija, zaključuje Vladimir Đurđević, ali, kako kaže, ako primenimo Pariski sporazum imamo šansu da iskontrolišemo te uslove.
„Ta priča sa toplotnim talasima će da se intenzivira u budućnosti (…) možemo još dva puta više da ih očekujemo u slučaju da Pariski sporazum uspe. Ako ne uspe Pariski sporazum onda možemo da očekujemo dalje pogoršanje te situacije,“ objašnjava Đurđević.
Glavna borba u vezi sa klimatskim promenama upravo se vodi zbog posledica zagrevanja planete. Pariski sporazum iz 2015. sklopilo je 197 zemalja sveta sa glavnim ciljem da temperatura zagrevanja planete ne pređe 2 ̊C, tj. da ostane na nivou pre-industrijskog perioda. Danas je planeta toplija za oko 1 ̊C, a da bi se sprečio rast, države treba da donesu i primene niz propisa.
Evropska komisija u poslednjem izveštaju zaključuje da u Srbiji ne postoji politički konsenzus za hitnost delovanja kada je reč o klimatskim promenama i preporučuje državi da počne sa primenom Pariskog sporazuma.
Pripremio: Nenad Stanković
Izvor: CINS
Foto Izvor: nedeljnik