Milena Milićević je konsultant za razvoj poslovanja i digitalnu transformaciju koja kompanijama pomaže da uz pravilno i pametno korišćenje tehnologije ostvare kvalitetne rezultate i postignu uspeh u globalnom okruženju. Osnivač je INAT centra čiji je centralni događaj INAT Samit – konferencija koja se bavi temama iz oblasti programiranja, razvoja proizvoda i psihologije uspeha. Poseduje veliko iskustvo u radu sa mladima kojima pomaže kako da bolje razumeju poslovno okruženje i rade na sebi tako što sa njima deli kontinuirano znanja. U drugom delu intervjua za magazin YouthNow govorila je o svojoj karijeri, uvidima do kojih je došla kroz organizaciju INAT Samita, a studentima koji započinju svoju karijeru dala je korisne savete.

YN: U svojoj karijeri imala si prilike da radiš i na projektima koji su bazirani na primeni virtuelne realnosti. Možeš li nam reći nešto više o ovim tehnologijama, njihovom značaju u biznisu i mogućnostima koje imaju za razvoj u našoj zemlji?

Milena: Virtuelna realnost spada u tehnologije budućnosti zajedno sa proširenom i mešovitom realnošću zato što menja korisničko iskustvo i omogućava da se drugačije doživi sadržaj u prostoru i vremenu. Više o tome možete saznati pretragom termina VR, AR i MR, recimo na sajtu Singularity Hub

U leto 2016. godine videli smo da je proširena realnost eksplodirala kao tehnologija zbog aplikacije Pokemon Go. Ljudi svih uzrasta su špartali u raznim zemljama da uhvate posebnog Pokemona, takmičili se, učili jedni od drugih i sarađivali. Do sada je ova igrica za mobilni telefon preuzeta milijardu puta!

Naravno, ovaj viralni uspeh je samo primer kako AR ili VR mogu da se koriste. U godinama koje slede globalni brendovi će praviti slične poduhvate jer je tehnologija tu, a povezivanje sa klijentima postaje moguće na nove načine.  Postoji ogroman prostor za AR i VR u industriji robe široke potrošnje (prvenstveno brendova hrane i pića), turizmu, organizaciji sajmova i događaja, kao i što se tiče predstavljanja modnih brendova i gedžeta.

Moja pretpostavka je da će se AR lakše proširiti jer je korisniku udobnije da rukuje mobilnim telefonom nego naočarima za virtuelnu realnost.

Radujem se da vidim primenu ovih tehnologija u industrijama gde smo prevazišli cilj da se zabavimo. Na primer, prilikom obuke zaposlenih u fabričkim pogonima gde se simulira proizvodni proces umesto da radnici uče na mašinama uživo i rizikuju bezbednost na radu. Ili kao dodatni alat u sistemu obrazovanja gde deci treba razviti ljubav i radoznalost prema nauci. Ili kao podrška zdravstvu posebno u telemedicini: ako treba zdravstvenu zaštitu pružiti velikom broju ljudi, posebno u zemljama u razvoju.

YN: Mnoge kompanije su bile primorane da pređu na rad od kuće, a neke već rade na uvođenju hibridnog modela poslovanja. Kako se ovo odražava na funkcionisanje timova i efikasnost u obavljanju zadataka?

Milena: Ako uporedimo proleće 2020. godine i proleće 2021. godine, sada su nam, kao zaposlenima u ekonomiji znanja određene stvari oko timskog rada jasnije. Kompanije su zahvaljujući timovima za ljudske resurse mogle da prate: zdravlje zaposlenih, njihovo ponašanje, raspoloženje, produktivnost i motivaciju u radu tokom sva četiri godišnja doba i nekoliko talasa pandemije. Koliko je čitava situacija uticala na zaposlene zavisi od toga koliko je njihova industrija bila pogođena, a zatim se efekti vide na nivou organizacije: da li je njihova kompanija imala potrese (npr. obustavljene projekte, finansijske izazove, skraćeno radno vreme)?

Zatim dolazimo do pitanja, šta se desilo sa pojedincem u toj kompaniji? Različito su se prilagođavali ljudi sa decom koja pohađaju onlajn nastavu, a njihov partner/partnerka isto radi od kuće; neki diplomci su prvi put ušli na tržište i doživeli prve radne dane uz video pozive sa kolegama; mnogi ljudi su ostali bez posla; pojedinci u branšama gde je kontakt sa klijentom važan su pronalazili načine da se povežu iako nisu otputovali kod njih. Sve ove promene su zahtevale ogromno prilagođavanje ljudi, a neizvesnost je bila svakodnevnica kako zbog zdravstvene situacije, tako i zbog infodemije.

Dakle, funkcionisanje timova i njihova efikasnost u novim okolnostima se mogu posmatrati na osnovu tri varijable: industrije u kojoj posluju, situacije u samoj kompaniji, kao i na osnovu kapaciteta pojedinaca u tim timovima (pod kapacitetima mislim prvenstveno na mentalno zdravlje i otpornost, ne stručnost).

Verujem da nas u godinama koje slede kao društvo čeka mnogo posla na jačanju mentalnog zdravlja, otpornosti i emocionalne inteligencije pojedinaca, što se praktično tiče zaposlenih i menadžmenta.

Ovo je decenija kada empatija i liderstvo kroz službu postaju prepoznati kao jedan od ključnih načina uspešnog rukovođenja. U protekloj godini, mnoge kompanije su obezbedile zaposlenima potpunu podršku da usklade porodične i poslovne obaveze, da se posvete isceljenju bližnjih ako je potrebno, da dobiju budžet ili opremu za kućnu kancelariju, da rade u izmenjenom režimu (fleksibilno, po smenama i sl. tokom vanrednog stanja).

Profesorka Ejmi Edmondson je pre 3 nedelje pisala za Harvard biznis rivju da psihološka stabilnost utiče u najvećoj meri na radno okruženje. Pročitajte tekst koji sam linkovala jer daje važne preporuke za hibridno radno okruženje.

Da li ćemo koristiti Teams ili Zoom, Slack ili Trello manje je važno za produktivnost! Važnije je da imamo odgovore i procese na sledeća pitanja: Kako smo organizovali ljude; koliko dana rade od kuće, a koliko iz kancelarije; da li koristimo video pozive za nešto što se može dogovoriti sa par mejlova; da li negujemo kulturu prekidanja i mikro-menadžmenta ili davanja odgovornosti ljudima iako radimo kao distribuirani tim? Ovo su samo neka od pitanja za radno mesto budućnosti gde ljudi treba da budu i produktivni i zadovoljni kvalitetom života.

Pročitajte i: Digitalna transformacija počinje od željene promene u ponašanju pojedinca ili tima – intervju sa Milenom Milićević (prvi deo)

YN: Osnovala si INAT centar čiji je centralni događaj konferencija INAT Samit, koja okuplja eminentne stručnjake iz celog sveta. U Srbiju si dovela stručnjake iz oblasti razvoja proizvoda, programiranja i psihologije uspeha iz Amerike, Italije, Izraela i mnogih drugih zemalja da podele svoje iskustvo i znanje… Kako je nastala ideja o osnivanju INAT Samita i šta predstavlja svrhu ovog projekta?

Milena: Hvala na ovom pitanju. Imala sam priliku da još kao studentkinja učim i upoznajem različite kulture i tržišta zahvaljujući projektima i filantropiji, kako domaćih, tako i međunarodnih organizacija. Ideja o INAT centru i INAT samitu je nastala jer sam želela da vratim zajednici i nekoj novoj generaciji mladih ljudi, ali i biznis sektoru.

To činimo tako što delimo znanje o poslovima budućnosti u IT industriji kroz edukacije, konferencije i radionice sa mrežom partnera, govornika i donatora. Do sada smo povezali i predstavili vrhunske IT kompanije iz našeg regiona sa predstavnicima iz 20 ekosistema (država sveta).

U vanrednim trenucima prošle godine ponudili smo onlajn sadržaj i 6 vebinara. Takođe, u decembru 2020. godine potpuno smo digitalizovali našu konferenciju sa 3 voditelja i stotinama registrovanih posetilaca, uključujući i naše studente i poslovne ljude iz dijaspore. Naši programi su najčešće besplatni za studente jer nam je važno da im znanje bude dostupno, da kroz neformalnu edukaciju saznaju kako je raditi u IT kompaniji sa tržišta koje ih zanima, koje IT poslove mogu da obavljaju iz svog grada,  a kada je potrebno da se presele.

YN: Da li možeš po svom izboru da izdvojiš neki koristan i važan uvid do kog si došla tokom organizovanja ove konferencije tokom proteklih godina (iz oblasti razvoja proizvoda, programiranja ili psihologije uspeha)?

Milena: Kada smo počinjali sa radom, imala sam viziju da pružimo odgovore na 3 pitanja koja pomažu našoj publici: IT znanje, poslovna saradnja, i brendiranje destinacije.  

Opširnije ta pitanja glase:  Koje tehnologije i uspešne prakse u vođenju IT timova treba da predstavimo u našim programima? Kako su one od značaja za srpski IT ili za strane goste koje zanima Srbija? Dalje, ako IT kompanija nema kancelariju u našem regionu, a značajna je globalno po inovacijama, tehnologiji ili finansijskim rezultatima, na koji način da je učinimo prisutnom? Da li možemo da pomognemo poslovnoj saradnji juniora i IT kompanija; ili domaćih osnivača i inostranih kompanija? I na kraju kako brendirati Srbiju i naš region, uz povezivanje sa drugim IT tržištima? Na koji način možemo posetiocima pomoći da bolje razumeju razvoj i skaliranje IT proizvoda, ali i da više saznaju o timskom radu bez sindroma sagorevanja?

Iz ovakvog koncepta proisteklo je dosta uvida i naš tim stalno revidira koje će teme biti korisne za našu publiku. Od nedavno smo našli prostora da se posvetimo i razvoju budućih formata: pripremamo projekte sa manjim brojem učesnika i partnera.

Svesni smo toga da postoji ogromna količina sadržaja koje IT publika ne može da isprati. Naše opredeljenje će uvek biti da omogućimo nova saznanja: na primer, na našim panelima do sada su govorili ljudi koji su stručni na zadatu temu, ali se nisu sreli do tada ili se ne poznaju dobro. Time izbegavamo opšta mesta i ,,efekat krda” gde grupa posetilaca nastavlja da isto razmišlja i ne dobija korisne uvide. Ne sarađujemo sa kompanijama koje se ponose time da su naši zaposleni u IT-u jeftina radna snaga na globalnom tržištu, sa onima čiji proizvodi štete zdravlju ili životnoj sredini, kao ni sa onima kojima se organizaciona kultura svodi na kvalitetan nameštaj u kancelariji.

Zanimaju nas partneri čiji IT timovi rešavaju složene probleme i igraju globalno, kao i koji neguju kulturu stalnog učenja, podrške zaposlenima, njihovim porodicama i društvu u celini.   

Zanima nas kako pomoći ljudima da kroz znanje naprave promenu u ličnom životu ili poslu. Možda je iz svega nakon 5 godina postojanja INAT centra moj najveći uvid: ako svakog dana unapredimo nešto za 1%, na kraju godine ćemo biti na mestu gde nismo ni sanjali da ćemo biti na početku.

YN: Na osnovu iskustva koje imaš sa stručnjacima koji se bave novim tehnologijama i njihovom primenom u biznisu, kako ocenjuješ inovativnost kompanija? Koliko su kompanije agilne u svom poslovanju? A sve su to zapravo veoma važni činioci procesa digitalne transformacije.

Milena: Mislim da je najveći izazov za osnivače ili top menadžere u kompanijama što se tiče inovativnosti kako da pronađu prostora da se bave dugoročnom strategijom jer imaju redovne zadatke, a nekada je potrebno i da oni rešavaju operativne probleme.

Ako postoji tim ili makar jedna osoba zadužena za inovacije,  osnivaču će biti lakše da se tome posveti. Zašto je to tako? Zato što će zahvaljujući podeli odgovornosti (accountability) postojati nedeljni zadaci i određen plan kuda se kompanija kreće.

Princip je sličan kao i kada vežbamo uz trenera u tačno dogovoreno vreme; ne želimo da izneverimo tu osobu pa ćemo se pojaviti na treningu čak iako tog dana nismo 100% raspoloženi za taj zadatak. Nakon 10 minuta vežbanja, već ćemo se osećati bolje i reći sebi: ,,Vredelo je doći.”

Agilne metodologije su jedan od odličnih alata da se kultura visokog učinka i inovacija ,,spusti” od rukovodioca do čitavih sektora u kompaniji i pojedinaca. Na osnovu toga zaposleni vide jasnije povratnu spregu između svog zalaganja i poslovnih rezultata: imaju veći osećaj svrhe i motivisani su da daju maksimum u budućnosti.

YN: Šta bi poručila studentima koji završavaju studije ili su se tek zaposlili – koje veštine je važno da savladaju i kako da pristupe kreiranju svoje karijere?

Milena: Neka budu strpljivi, pronicljivi, disciplinovani, vedri i vredni. Ako nauče da razumeju sopstvene i tuđe emocije, biće bliži tome da promene okolnosti kada im ne odgovaraju. Ključno pitanje je: ,,Šta osećam u vezi sa ovom situacijom? Kakvo je značenje / poruka ovoga što se dešava? Šta mogu da naučim iz svega?” Ništa se ne događa nama, nego za nas. Treba nastaviti sa rastom i skromnošću i kada je sve potaman i kada je teško.  

Što se tiče domenskog znanja i praktičnih veština, svakako mogu pratiti sadržaj  INAT centra i naš jutjub kanal sa preko 40 videa.

Takođe, verujem da bi im koristili tekstovi koje sam pripremala sa Centrom za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu. Ovde je tekst od koga mogu krenuti, a linkovi unutar vode ih na dodatne vebinare i prezentacije sa praktičnim preporukama.

Pripremila: Tijana Katić

Foto-izvor: Milena Milićević/privatna arhiva