Vratio sam se nakon dve nedelje izuzetno burne pauze. Bio sam posvećen ne samo svom ispitu, nego i sporednim poslovima, poput vođenja naloga na društvenim mrežama. Sve ovo je uticalo na to da se neko vreme ne družim sa čitaocima portala YouthNow jer me je majka zamolila da neke aktivnosti na kratko obustavim.
Dobro, majka se mora slušati, i za sve to imam razumevanja, pa sam i ja morao da prikočim sa tim slobodnim dobrovoljnim aktivnostima. Pa sad, polako ću početi da se vraćam, ali u meri u kojoj inače želim, zato što još uvek treba da se pripremam za taj neslavni ispit na kojem sam bio oboren i u januarskom, i u aprilskom roku.
Postavlja se u ovom slučaju pitanje koje je dato na početku teksta: „Da li bi trebalo da imam inspiraciju?” Naravno da treba, samo ako se dobro organizujem. Nažalost, to kod mene ovih dana i nije baš slučaj, iz razloga što uvek jurim da obavim sve što sam uopšte zamislio. Da li sam uopšte zadovoljan svojim trenutnim životom? Nisam, jer sam dobio tu nezahvalnu ulogu da izguram sve što sam zamislio u tom i tom roku, prevashodno u ovom trenutku mislim da očistim taj jedan ispit koji imam u junu.
U poslednjem trenutku sam sa još troje kolega bio na faksu, razgovarao sa direktorkom ustanove, i ona nam je rekla da možemo da završimo master dok nam ne istekne apsolventski staž, koji upisujemo na godinu dana posle završetka junskog roka, isto kao što za osnovne strukovne studije važi. Laknulo mi je − školska godina nam se završava u novembru, od tog novembra, pa sve do narednog, važi nam apsolventski staž, pa moram do njegovog završetka da obavim sve te obaveze, pošto do juna nikako neću stići. U svakom slučaju, izguraću sve to, pa će biti i više prostora za inspiraciju!
Autor: Đorđe Vesković
Izvor fotografije: pixabay.com