Vasilije Micić i zvanično je postao najbolji igrač „Starog kontinenta“
Od Bajerna do Tofaša, od NBA potencijala do precenjenog igrača i nazad, ovako bi u najkraćim crtama mogli opisati karijeru Vasilija Micića.
Nakon još jedne sjajne sezone u kojoj je „vukao“ tim Anadolu Efesa do novog F4 turnira, Micić je po prvi put u karijeri dobio najveće individualno priznanje koje igrač na teritoriji Evrope može dobiti − proglašen je najboljim igračem Evrolige.
Vasilije Micić je rođen 13. januara 1994. godine u Kraljevu. Pre nego što je počeo da trenira košarku, vrlo uspešno se bavio skijanjem. Bio je četvorostruki šampion Srbije i dvostruki šampion Balkana u slalomu i veleslalomu.
Svoju košarkašku priču započeo je 2002. godine u OKK Beogradu.
Nakon savladavanja osnovnih elemenata „igre pod obručima“, preselio se u Crvenu Zvezdu, da bi samo godinu dana kasnije prešao u FMP.
U Železniku se zadržao tri sezone, kao šesnaestogodišnjak je potpisao ugovor sa Mega Vizurom koja mu je pružila mogućnost igranja u seniorskoj ekipi.
U narednih nekoliko sezona mladi Micić je nagoveštavao da u rukama poseduje talenat koji bi ga mogao odvesti i do najvećeg nivoa svetske košarke, NBA lige.
Njegov napredak drastično su usporile povrede, naročito prelom ruke koji je doživeo u aprilu 2014. godine. Nakon dobrih sezona u Megi, te odlične epizode u NBA kampu u Trevizu, Micić se prijavio za Draft na kome je izabran od strane Filadefije Seventisiksers-a sa pozicije 52.
Ovo je bila samo jedna od referenci koje su ga preporučile iskusnom treneru Svetislavu Pešiću koji ga je ubrzo doveo u svoj tadašnji klub, Bajern iz Minhena.
Nova povreda udaljila ga je sa terena − nakon nje nije dobio previše minuta u Evroligi koju je Bajern igrao te sezone.
Usledila je pozajmica Crvenoj Zvezdi u koju je došao kao zamena za Gala Mekela koji nije opravdao očekivanja trenera Dejana Radonjića. Micićeva uloga bila je rezerva tada neprikosnovenom plejmejkeru Crvene Zvezde i reprezentativcu Srbije, Stefanu Joviću.
Micić je kroz utakmice pokušavao da vrati poljuljano samopouzdanje, u čemu mu nisu pomagale kritike navijača na društvenim mrežama i tribinama. Sezonu je, gledajući učinak ekipe, završio uspešno, osvajanjem dva trofeja i igranjem u četvrtfinalu Evrolige.
Ambicije trenera Radonjića, kao i ostanak prve violine tima Jovića, bili su glavni faktori za novu Micićevu selidbu. Ovoga puta izbor je pao na Tursku, tačnije ekipu Tofaša, u kojoj je vratio staru formu i još jedanput zavredio pažnju evropskih trenera.
15. juna 2017. godine potpisao je dvogodišnji ugovor sa litvanskim klubom Žalgiris Kaunas. U Evroligi je odigrao 36 mečeva, od toga deset kao starter. Za 25 minuta po susretu postizao je 8,6 poena, 4,2 asistencije i 2,2 skoka. U domaćim takmičenjima je odigrao ukupno 44 utakmice, te prosečno ubacivao 8,2 koša. Sa Žalgirisom je te sezone osvojio Kup i Prvenstvo Litvanije.
Usledila je kruna njegove dotadašnje karijere i prelazak u Anadolu Efes, sa kojim je iste sezone slavio u Superkupu Turske. Svaka naredna sezonu u dresu Efesa Miciću je donosila sve bolje partije, praćene uspesima i pozivima za reprezentaciju Srbije. Našao se na spisku igrača koji su 2017. godine osvojili srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu na kome je trijumfovala reprezentacija Slovenije.
Ove sezone Micić je u Evroligi prosečno beležio 16,3 poena i 4,8 asistencija po meču. Kao pravi lider, u kog je tokom godina izrastao, odveo je svoju ekipu na drugi ,,Fajnal for” u nizu. Baš kao i prošle sezone u kojoj je Efes bio prvi favorit za osvajanje trofeja, i ove sezone pogledi će biti uprti najviše u trenera Atamana i njegovu ekipu.
Utisak je da novopečenog MVP-a Micića i njegove saigrače ništa ne može da zaustavi u pohodu na evropski tron, nadamo se da će u tome istrajati, te da će Vasa kompletirati svoju sezonu iz snova.
Pročitajte i: Šta nam donosi finale regionalne košarkaške lige?
Pripremio: Nenad Stanković
Izvor: biografija
Foto izvor: euroleague
