Da li je trebalo da vodim više računa o tome da završim fakultet na vreme? Jeste! Da li je trebalo da stručno-istraživački rad završim u junu i potom ga dopunim do master rada u septembru/oktobru? I to jeste! E sad, desilo se da sam upao u veliki ćorsokak iz kog će mi biti teško da izvučem, i iz kog ću morati da se izvlačim celog leta.

Desilo se da sam tog 31. maja tekuće godine bio potpuno pogubljen, kao i svih prethodnih dana u ovih pola godine. Četiri dana ranije, 28. maja, objavljen je raspored ispita za junski rok. Što je još gore, tog dana sam se sasvim začudio kada sam video da je objavljen raspored ispita za prvu godinu master studija, ali ne i za drugu. Četiri dana kasnije, iznervirano sam pozvao čoveka koji je rukovodilac master studija za ceo faks, i koji je mog brata trenirao fudbal kada sam ja imao 12, a on osam godina starosti, i objasnio mi je da je sve u junskom roku predodređeno polaganju stručno-istraživačkog rada. To nisam znao ne samo ja, već većina od nas 13, koliko se nalazi na studijama za master strukovne informatičare u Sremskoj Mitrovici. Uverili smo se u to koliko je ova ustanova neorganizovana još davno, i sva objašnjenja dolila su ulje na vatru, ne samo meni, nego i ostalim kolegama. Kada sam obavio telefonski razgovor, roditelji su me zamolili da odem u studentsku službu da dobijem još neke informacije, i dobio sam ih sa svih raspoloživih i relevantnih strana u ustanovi — od studentske službe, preko stručnog kadra na čelu sa direktorkom ustanove, pa sve do navedenog rukovodioca master studija koji se zove Dejan Savičević. Bili su skoro neraspoloženi za razgovor, ali su nam dali informacije.

Da li svi zaposleni iz naše ustanove zvane Visoka škola za obrazovanje vaspitača i informatičara „Sirmijum” vole nas informatičare, pored vaspitača i budućih studenata na smeru za strukovne medicinske sestre? Ne samo ostale moje kolege, nego i svi imamo stav da nas nikako ne vole. Mi kao kolege se međusobno podržavamo i volimo jedni druge, te više ne funkcionišemo kao raštimovan klavir, ali, da li je trebalo da četvrti semestar završimo bez ijednog predmeta? Nikako nije. Da li je trebalo još u februaru da se raspitamo u vezi sa načinom na koji ga završavamo? Jeste! E, u taj ćorsokak nisam upao jedini – upale su i ostale moje kolege. Sva naša ulaganja u studije, nažalost, otišla su u nepovrat, jer je fakultetu bilo bitno da zaradi neke pare, a nama se dogodilo da nismo bili informisani na ispravan način!

Da li je to u redu za nas? Naravno da nije! Ustanova bi trebalo da bude organizovana na način na koji su organizovane ustanove u Novom Sadu i Beogradu, gde je stacionirano najviše viših škola i fakuteta, ali, nažalost, to nije to. Zbog svega navedenog mi, kolege, treba celo leto da provedemo radno, da se nigde ne odmaramo, da ni u noćne provode ne idemo toliko preterano da se ne bi mešali sa nevakcinisanim ljudima! Treba krvavo da uložimo svoje vreme u završetak studija, i to je ulaganje koje itekako treba da nam se isplati, kako god ga okrenuli!

Sve ovo pišem jer me je zabrinula činjenica da sam pao u aprilskom roku i da taj ispit treba da, zajedno sa stručno-istraživačkim radom, polažem u septembru. Ona ne da me je zabrinula, već me je naročito preplašila! Stalno razmišljam na temu šta i kako dalje, i kako da se izborim sa svim što će nam burno leto doneti. Naravno, mi nismo usamljeni u celoj toj priči, usamljen je i svako ko treba da masterira do novembra da bi izbegao upis apsolventskog staža!

Govorim u ime studenata − udružićemo se u nameri da sve to završimo, na noćne provode ne možemo da mislimo, već samo na to kako da završimo fakultet na čestit način!

Autor: Đorđe Vesković
Izvor za naslovnu sliku: pixabay.com