U kolikoj meri je čovek sazdan od krvi i mesa, u tolikoj meri je i njegovo srce stvoreno da prima emocije, osećanja, lepe i manje lepe izgovorene reči i radnje koje drugi prenesu na nas. Da li će to biti kofa hladne vode ili vreća puna šljokica, na nama je da odlučimo.
Ljudsko srce − večita tema pesnika i pisaca. Šta je to toliko fascinantno što njega razlikuje od mozga, samo je jedno od pitanja koje sam imala prilike da čujem. Smatram da se odgovor nalazi u nama samima, jer samo mi znamo šta je ono što osećamo u srcu i dubini svoje duše.
Kada smo tužni, nesrećni i iscrpljeni od svega što nam život servira, često se pojavi neopisiva količina tuge i neispunjenosti kao grom iz vedra neba. Tada se, kao po običaju, odvojimo od svega i svakoga, zatvorimo u svoja četiri zida i razmišljamo o onome što nas je potreslo. Pustimo balade, spustimo roletne i pripremimo pakovanje maramica, jer upravo je to ono što mislimo da nam u tom trenutku pomaže.
Pročitajte i: Podela u grupe kao glavni uzrok asocijalnosti ljudi
Porodica, prijatelji, uža i šira rodbina, gde su kada nam trebaju? U redu, razumem da su prisutni ukoliko to želimo, ali jesu li umno i mislima sa nama? Kako sam u naslovu napisala, ljudsko srce zaista čezne za saosećanjem kada pati. Čezne za njim možda više nego za bilo
čim u tom trenutku. Padnemo fizički i klonemo duhom psihički, a nikog živog da nas istinski sasluša, razume, udeli neku lepu reč i savet.
Psihička neprisutnost i beznačajno pričanje u prazno kada nam je loše je gore nego da su nam svi najbliži okrenuli leđa, jer kada nas oni napuste, bar znamo na čemu smo, a ovako nam samo ostaje ponovno razmišljanje o tome da li smo zaista okruženi pravim ljudima.
Vikanje na nas zašto smo dozvolili sebi da nam se ta i ta stvar dogodi, ubeđivanje da smo krivi za nešto što ne zavisi od nas, pa čak i fizičko nasilje je nešto za čim nikada ne treba posezati, ma šta da nas je snašlo.
Saosećanje, empatija, razumevanje i želja da nas neko sasluša može da popravi stanje i raspoloženje kao da se nikada u problemu nismo ni našli.
Nemojmo dozvoliti da nam bude teško da saslušamo jedni druge, da pomognemo koliko je to u našoj moći i popravimo nekome dan samim svojim prisustvom. Hajde da budemo više empatični, dobri kao ljudi i da širimo ljubav uvek i svuda, jer ona je upravo ono što će spasiti svet. Ne dozvolimo da ljudi pored nas pate i pružimo im sve što je u našoj moći.
Autor: Andrea Dobrosavljević
Izvor naslovne fotografije: facebook.com
