VREDNOST MUZIČKOG TALENTA U LAJKOVIMA

Jedna muzička izdavačka kuća objavila je konkurs za kantautore, gde će jedna osoba osvojiti besplatno snimanje pesme i spota u njihovoj produkciji. Prijavila sam se, jer ništa nisam imala da izgubim. Sve što je bilo potrebno da bih učestvovala u konkursu jeste da snimim obradu neke pesme i video objavim sa određenim heštegovima i tagovima, kao i da zapratim profile izdavačke kuće i onih koji iza nje stoje. Nikakav problem, zašto da ne, uradila sam sve, a taman mi je to bila prilika da snimim novu obradu koja mi se baš svidela, dopalo mi se kako sam je otpevala i odsvirala na gitari.

Nedelju dana kasnije, objavljeno je da sam među 20 ljudi koji su prošli u uži krug takmičenja izborom žirija (tj. onih koji su osnivači izdavačke kuće). Bilo je to odmah dan nakon što sam odbranila svoj master rad iz kompozicije i nekako mi je taj uspeh baš legao, kao nagrada za sav trud i rad koji sam ulila u simfonijsku poemu koju sam komponovala za simfonijski orkestar da ovekovečim svoje studije. Mislila sam – vau, jedno poglavlje je gotovo, sada sam možda čak i na korak do narednog, ostvarenja mog tinejdžerskog sna − da konačno snimim svoju autorsku pesmu u profesionalnom studiju i snimim spot za istu. Moj prvi singl koji očekujem od svoje četrnaeste godine, konačno!

Dobila sam, potom, mejl sa zahtevima i uslovima za učešće u drugom krugu: šta je ono što treba da snimim, koliko treba da traje, na koji način će biti objavljeno i, na samom kraju, na koji način će se određivati da li prolazim u finale konkursa ili ne. Kako je bilo navedeno: ,,Publika i slušaoci će odlučiti ko prolazi dalje – 5 videa sa najviše lajkova prolaze u najuži krug takmičenja.“ Šta drugo raditi u tom slučaju sem – krenuti. Počela sam svakodnevno da delim svoj konkursni video na storiju i na Fejsu. Molila sam grupe prijatelja da lajkuju moj video, a potom molila njih da mole svoje druge prijatelje da lajkuju moj video i da se samo širi dalje. Molila sam sve ljude da video dele na svoje priče, pa čak i više puta nedeljno. Znala sam na koje sve načine treba da se potrudim, ali izgleda da nikad nije bilo dovoljno – troje-četvoro takmičara sa zavidnim brojem pratilaca već je od starta bilo u vođstvu. Nije bilo teorije da mogu da prestignem ljude čiji Instagram profili imaju po 20 000 pratilaca i čiji videi su već u prvom danu zaradili preko 2000 lajkova. Međutim, ono što sam mogla da uradim jeste da u potpunosti dam sve od sebe.

Na kraju, naravno, nisam prošla ni u to veliko finale. Petoro finalista su bili baš oni koji su već u velikoj prednosti bili u broju pratilaca na platformama, a ne nužno oni koji su se bolje pokazali u svom muzičkom i pevačkom umeću.

VREDNOST POSTIGNUĆA ZA ZASLUGU STIPENDIJE U LAJKOVIMA

U slično vreme kada se moje onlajn muzičko takmičenje na lajkove odvijalo, drug se prijavio za stipendiju od 2500 evra koja se deli jednom mesečno umetniku koji dobije najviše lajkova na svojoj prijavu za stipendiju. Svi smo ga delili i reklamirali da bi što više ljudi glasalo za njega. On je, čini mi se, svakom svom Fejsbuk prijatelju i pratiocu na Instagramu poslao jednu istu generičnu poruku i zamolio za lajk na njegovoj prijavi.

Kao glavni konkurent pridružio se još jedan učesnik koji mu je konstantno parirao po broju lajkova, tj glasova, stoga je drug odlučio da preduzme ozbiljnije mere da bi dostigao što veći broj glasova. Počeo je da se učlanjuje u svaku moguću Fejsbuk grupu, a na Instagramu se, u ime biznisa koji zajedno držimo, javljao ljudima sa uticajem i popularnim profilima ne bi li ostvarili zajedničku saradnju, u kojem će pratioci učestvovati u giveaway-u u kojem će dobiti neku knjigu, a da uslov za učešće u giveaway-u bude otići na prijavu i dati svoj lajk.

Na kraju meseca, uspeo je da prikupi najveći broj glasova i da osvoji stipendiju.

Sledećeg meseca, drugarica, koja je pritom njegova verenica i naša zajednička prijateljica, rešila je da se takođe prijavi za ovu stipendiju, te smo narednog meseca glasali za nju. Krenula je ista priča – slati svakome ponaosob poruke, deliti na svaku moguću društvenu mrežu, u svaku Fejsbuk grupu, a ono što je ona takođe uradila jeste da se javljala uticajnim ljudima i velikim profilima i platila reklamu da bi njena prijava bila podeljena na stori da bi dosegao ogromnu bazu pratilaca da lajkuju njenu prijavu. Nažalost, druga učesnica je stalno bila samo malo iznad nje u glasovima i prestigla ju je, pa drugarica nije uspela da osvoji stipendiju, bez obzira na sav trud i na svaki način na koji je pokušala da dođe do što više glasova.

Pročitaj i: Da li su muzička takmičenja zaista u vezi (samo) sa muzikom?

KADA TVOJA POMOĆ NEKOME ZAVISI OD BROJA LAJKOVA

Nedavno ste imali priliku da pročitate i intervju koji sam radila sa jednim trans aktivistom i studentom medicine koji se prijavio za jedan onlajn konkurs i takmičio se na osnovu broja glasova da bude jedan od osmoro ljudi koji će osvojiti nagradu od 1800 evra. Njegov cilj je bio da tih 1800 evra podeli i pomogne određenom broju trans ljudi sa troškovima oko potrebnih operacija.

On je imao pozamašan broj glasova, a to je postigao tako što je slao ljudima poruke da glasaju za njega, pisao je influenserima i pitao ih da ga dele, danonoćno je postavljao link za glasanje i priče drugih ljudi koji su ga delili.

Bez obzira na veliki broj glasova, mnogi ljudi koji su već unapred imali veliku platformu i veoma uticajne ljude sa ogromnim brojem pratilaca su, ipak, prednjačili u broju glasova. Mnogi su dobili ogroman broj glasova u toku noći pred kraj glasanja, što je, štaviše, bilo i sumnjivo. Sve je rezultiralo time da on nije uspeo da se plasira među onima koji su dobili nagradu, ali bio je odmah ispod.

KADA SU BROJ PRATILACA I LAJKOVA POSTALI GLAVNO MERILO VREDNOSTI I ODREDNICA TOGA KO ZASLUŽUJE DA DOBIJE NEŠTO?

Istina je, ako ti je zaista toliko stalo, ti ćeš se potruditi i ići izvan svih krajnosti da pokupiš što više glasova možeš. Međutim, zar nije ono što ti imaš da ponudiš najvažnije? Zašto se konstantno forsira ideja da su brojevi i pratioci bitniji od bilo kakvog drugog aspekta tvog talenta i znanja? Da li su, u tom slučaju, sva ta takmičenja i konkursi zaista u vezi sa tim da se nagradi neko ko je talentovan i ko zaslužuje, ili su samo u cilju promocije onoga ko deli nagradu, da bi se skupio što veći broj lajkova, pratilaca i ulazaka na sajt?

Postoje glasovi publike, ali znamo da publika istinski glasa samo kada je prisutna i kada zaista sluša ili vidi ono što mi hoćemo da predstavimo. Na društvenim mrežama ne postoji istinski favorit publike, jer je favorit od početka onaj koji ima bolju poziciju po veličini platforme, a isto tako jer glasanje uvek ide na ruku nepotizma i tvog “smaranja” svih ljudi koje poznaješ i ne poznaješ, svih onih ljudi s kojima si možda samo jednu reč u životu progovorio. Bukvalno, na moljenje ljudi, a zatim i na moljenje za promociju, pa čak i plaćanje iste. Čemu to?

Ipak ovakve stvari nisu jedan giveaway na Instagramu gde treba da lajkuješ objavu i zapratiš osobu da bi kasnije nasumično bio izvučen. Ovakve stvari su igranje sa emocijama, strpljenjem i inspiracijom, ali isto tako i bezobrazna eksploatacija talentovanih i ambicioznih ljudi, da bi se još jednom podsetili da tvoj trud, rad i znanje koje skupljaju godinama nisu dovoljno vredni ako nemaju dovoljno veliku platformu na društvenim mrežama i dovoljno velike brojke kako bi sakupili dovoljno glasova da osvoje ono što žele i što znaju da možda najviše i zaslužuju.

Za kraj – poruka i meni, a i tebi koji/koja čitaš:

LAJKOVI I PRATIOCI NISU MERILO TVOJE VREDNOSTI, TVOG TALENTA, ZNANJA, TRUDA I RADA.

Ja sam odlučila da, ako bilo kakav konkurs podrazumeva da moja prijava treba da ima što više lajkova, takav konkurs zaobilazim, jer ako nema onih koji će se potruditi da pogledaju ko sam ja, šta radim, kakvo je to što radim i zašto mi je nagrada potrebna, takva nagrada onda nije iskrena i svrha takvog takmičenja nije nagraditi nekoga, već nešto u potpunosti sa tim nevezano.

Autor: Jovana Filipović

Foto izvor: Soundtrap/unsplash.com