Vilijam Šekspir je za svog života napisao brojna dela i značajne drame − ,,Hamlet“ je, svakako, jedna od njih. Tragedija koju je pisac uspeo do tančina da prenese svojim čitaocima, odnosno nama, predstavlja delo koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Hamlet, kao glavni lik ove tragedije, ličnost je koja je stekla brojne simpatije kod čitalaca upravo zbog svoje hrabrosti i upornosti u borbi za izlazak istine na videlo.

Drama, tragedija i misterija su opisane u pet činova. Sve ono što je Šekspir želeo da iskaže i pokaže, sva dešavanja i događaji koji su se dešavali u srednjem veku su upakovani u jedno delo koje je nazvao ,,Hamlet“. Danski kraljević ,,plave krvi“, plemićkog porekla, taman što je završio velike škole i vratio se iz sveta u rodnu Dansku, ni slutio nije šta ga čeka kada se susretne sa svojim voljenima. Smrt njegovog oca, koja je bila i više nego iznenadna, majčina potresenost i, u isto vreme, ravnodušnost zbog smrti svoga muža, zatim stričeva prikrivena radost zbog događaja koji sledi, izazvale su u Hamletu zbunjenost i ogorčenost. Nazivali su ga buntovnikom, ludakom, smatrali ga za nesvesnog mladića koji ne shvata ozbiljnost situacije, a Hamlet je upravo bio sve suprotno. Dobro, možda ne baš sve, jer da nije bilo
bunta koji je svakodnevno iskazivao na razne načine, istina o tragičnoj smrti njegovog oca se nikada ne bi ni saznala. Na kraju svega, to je bilo ono najvažnije, ono što je predstavljalo ključ uspešno napisane drame.

Ne bih želela da ovde prepričavam šta se zbilo u samom delu, za to bi mi trebalo više vremena i prostora, ali zato želim da o Hamletu kao samom liku napišem par rečenica iz svog ugla, onako kako sam ga lično doživela i kako ga i dan danas doživljavam.

Pročitajte i: 10 zanimljivosti iz života Vilijama Šekspira

U našem narodu postoji ona čuvena izreka: ,,Sto ljudi, sto ćudi“, te je tako slučaj i kada se tokom razgovora dotakne tema radnje Hamleta i njegove ličnosti. Priznajem, jeste bio malčice lud, buntovan od samog početka i neshvaćen od strane svoje porodice, ali je isto toliko bio i izuzetno pametan, duhovit i istrajan u svojim namerama.

Jednostavno rečeno, Hamlet je bio čovek koji je bio ispred svog vremena. Među književnim kritičarima se vodila polemika o tome da li je on zaista video duha svog pokojnog oca ili nije, ali inteligencija koju je Hamlet posedovao, a koja mu je bila potrebna da bi sproveo plan do kraja, ono je što mu ne može biti osporeno. U redu, možda nije trebalo da onako pred svima osramoti svog strica, tadašnjeg samoprozvanog kralja, ali da li bi drugačije uspeo da razotkrije strašan način na koji je taj isti čovek došao na presto? Lično smatram da ne bi, jer bi svaki drugi postupak bio mlake prirode.

Sama činjenica da je imao nekolicinu prijatelja i pravih ljudi oko sebe govori o zanimljivosti njegove ličnosti i teškoći njegovog karaktera, kao i činjenici da je prirodnim putem prosto bio drugačiji od ostalih. Veliki i uspešni ljudi nikada nisu bili okruženi masom koja bi ih uvek i svuda istinski podržavala, pa tako izuzetak nije ni Hamlet. Genijalnost koju je posedovao i osobine koje mu je Šekspir kao njegov književni tvorac dao ne mogu da se uporede ni sa jednim drugim likom.

Napisana 1602. godine, ova tragedija predstavlja jedno od najigranijih Šekspirovih komada širom sveta, i to je ono što je čini izuzetnom. Nedokučivost do same srži njegovog bića, a danskog kraljevića Hamleta, upravo je ono najzanimljivije što jedan pisac može da ostavi svojim čitaocima u amanet − viševekovnu diskusiju o tako izuzetnom delu kao što
je ovo.

Autor: Andrea Dobrosavljević
Izvor naslovne fotografije: efferit.com