Brak se nikada u potpunosti ne može potpuno definisati. U hramu je brak
sveta tajna, a u životu- dvoje ljudi koji su odlučili da ostatak života provedu
zajedno, da budu tu jedno za drugo u najlepšim i u najtežim trenucima.
Najvažnije je da dvoje ljudi imaju slobodnu i neiznuđenu volju i ljubav da žive u zajednici. Bez toga svaki brak i zajednica su osuđeni na propast.
Svedoci smo da živimo u vremenu krize svake zajednice, pa i bračne. Broj
razvoda brakova je iz dana u dan sve veći. Verovatno je to posledica načina
života modernog čoveka, jedne hiper individualističke antropologije koja se
svodi na sledeće – čovek sebe razumeva kao samodovoljnu monadu, kao
nezavisno i autonomno biće i gradi identitet na samome sebi. Druge koristi
samo u onoj meri u kojoj mu je drugi potreban i u kojoj odgovara njegovom
interesu i egoizmu. Onog trenutka kad mu drugi nije potreban, odriče ga se,
otpisuje ga, pokušava da ga zameni nekim drugim, opet zarad vlastitih interesa.
Čovek je samog sebe proglasio za božanstvo i u samome sebi vidi smisao i
identitet života. Iz toga razloga dolazi do krize u brakovima, ljudi se razvode, i takvih primera ima u našoj državi, na ,,svakom koraku’’. Što se tiče dece, roditelji treba da shvate da deca nisu njihovo vlasništvo već da su to samostalna i slobodna bića i da se prema njima i tako odnose sa svim mogućim rizicima, a sloboda jeste rizik.
Najvažnije je da roditelji imaju ljubav prema deci, da se ne odnose prema njima kao sadistički autoriteti već da poštuju njihovu ličnost i dostojanstvo i da se mole Bogu dan i noć da ta deca napreduju u svakom pogledu, da ih sačuvaju od raznih iskušenja koja skrnave ljudski život – od ulice, droge, raznih bolesti zavisnosti. To doduše ne zavisi samo od roditelja već
i od škole, društva, sredine i mnogih drugih faktora. Nema čoveka koji nema poroka i roditelji treba da prihvate decu takva kakva su. Ako dete podlegne nekom iskušenju ne treba smatrati da je to kraj sveta i tragedija – to najčešće pogađa sujetu roditelja, ne radi se isključivo o brizi za dete. Roditelji treba da budu trpeljivi prema deci jer su možda i oni u nekom periodu iste stvari, pa čak i gore činili, i da im pomognu da odrastu kao kompletne ličnosti.
Brak je vrednost još uvek za najveći broj ljudi na svetu, dok istraživanja
pokazuju da je mnogim mladim ljudima brak vrlo važna stvar u životu. To je univerzalna vrednost i svi ljudi žele da se ta institucija očuva ako može. Da se nikada ne pomisli da je onaj drugi lično vlasništvo i da više ne mora da se ulaže trud. Taj trud nas tera na stalno izlaženje iz sebe, na stalnu borbu za drugoga, otvorenost prema drugome – od početka do kraja života.
Autor: Andrea Dobrosavljević
Izvor naslovne fotografije: lookslikefilm.com
