Trenutno postoji toliki broj serija da, kada bismo baš svaku želeli da pogledamo, ne bismo to postigli za čitav svoj život. Međutim, iako, kada završimo jednu seriju, uvek možemo dati šansu nekoj drugoj, nekim serijama se ipak vraćamo iznova, gledamo ih ispočetka i nikada nam ne dosade. Bilo da je to neki osećaj mira i sigurnosti, ili, na kraju, štivo za opuštanje ili potreba za praćenjem drame (uvek kažem da volim tuđu dramu sve dok nisam deo iste, jer sama ne volim da je stvaram), sigurno svako od nas ima nekolicinu serija koje smo do sada pogledali više puta. U ovom tekstu predstavljam vam prvi deo serija koje bih mogla redovno iznova da gledam.
FRIENDS
Serija koja je tu i u dobru i u zlu, i u bolesti i zdravlju. „Prijatelji” su naša „go to” serija već 27 godina – bez obzira na to što smo neke fore i fazone već prerasli ili su naprosto zastareli. „Prijatelje” sam kao mala gledala sa sestrom i bratom kad god sam mogla da uhvatim na televiziji, međutim, tada nisam ništa sasvim razumela. Tek kada sam napunila 15 godina u prvom srednje, odlučila sam da skinem seriju sa interneta i pogledam je u celosti. Evo me danas, 10 godina kasnije, konstantno je vrtim iznova – čak ne moram ni da je gledam, samo neka je tu u pozadini dok radim nešto drugo ili dok uveče tonem u san.
Pročitaj i: Prijatelji – serija poput zagrljaja kome se godinama vraćamo
HOW I MET YOUR MOTHER
Nakon što sam završila „Prijatelje”, odlučila sam da skinem jednu, tada novu seriju, za koju sam čula da je popularna, i da joj dam šansu, s obzirom na to da je po utiscima ljudi tematika i postavka veoma slična „Prijateljima”, samo nekako vremenski bliskija, ali isto tako i na mnoge načine ipak drugačija i objektivnija. Seriju „Kako sam upoznao vašu majku” počela sam da gledam krajem 2011. godine, kada je izašlo već 6 njenih sezona koje sam odgledala u cugu, pa sam onda, zajedno sa svima ostalima koji su redovno pratili, morala da čekam izlaske ostale tri sezone. Ovo je još jedna serija kojoj uvek mogu da se vraćam kada mi je potreban šamar realnosti, ali i neka vrsta uverenja i reafirmacije u vezi sa nekim stvarima koje su mi se dešavale, osećanjima koja sam osećala, ali i stavovima. Svaki put kada sam ponovo gledala seriju dolazila sam iz različitih okolnosti i dešavanja koja su mi se događala i uvek sam imala drugačiji pogled na nju, na same likove i njihova ponašanja, ali isto tako i na sam kraj serije. Uz Teda, Maršala, Robin, Lili i Barnija takođe mogu veoma lako da zaspim uveče i rado obavljam sve što treba da obavim dok imam osećaj da nisam sama kada čujem njihove glasove u pozadini.
THE OFFICE
„The Office” je serija koja me je kupila tek iz drugog pokušaja gledanja. Međutim, kada sam pričala i sa ostalim fanovima, bilo mi je jasno i zašto je tako. Ovo je jedna od onih serija za koje važi ono: „Samo pregrmi tu prvu sezonu i videćeš kasnije koliko je dobro” i zaista je bilo tako. „The Office” sam započela negde početkom 2017, kada sam odgledala prvu sezonu, započela drugu i na kraju je ostavila na nekoj epizodi, da bih se krajem 2017. vratila i nastavila gde sam stala, pa do kraja te godine odgledala celu seriju i apsolutno se navukla i zaljubila u istu. Možda generalni osećaj serije, kadrovi i kamera, kao i sirovi humor koji ova serija pruži nisu svačija šoljica čaja, ali je toliko lako zavoleti sve te likove, ma koliko god nas u nekom momentu i nervirali. Majkl Skot i njegova neprijatnost su uvek stvari koje me vrate u život i nasmeju do suza, čak i u onim najtežim danima.
BROOKLYN NINE-NINE
Još uvek mi nije u potpunosti jasno zašto sam toliko dugo žmurela na postojanje ove serije, jer, kako sam počela da je gledam – kupili su me prvom epizodom, a zatim sam preostalih tada šest sezona odgledala u roku od nedelju dana. Džejk Peralta je najslađi smotani detektiv, Ejmi Santjago mi je pokazala da biti control freak može nekad biti i simpatično, a Roza Dijaz je opaka žena koju u isto vreme želiš stalno da grliš. Ovo je serija koja uvek drži pozitivnu atmosferu, a isto tako jedna od retkih koja prikazuje kako to izgleda stvaranje prave zdrave ljubavi bez ikakvih smetnji ili prelaženja preko nekih čudnih stvari, jer su Džejk i Ejmi oličenje savršeno nesavršenog para. Ovih dana je završeno snimanje poslednje, osme sezone serije i jedva čekam da vidim kako će se odviti, a u isto vreme sam i tužna što se završava.
DESPERATE HOUSEWIVES
Visterija Lejn je ulica koju mogu iznova da posećujem i da prisustvujem svim događajima koji su je zadesili. Iako već napamet znam šta se sve izdešavalo u ovoj seriji i kako se završava, momenat šoka na neke stvari kada je ponovo gledam nikada ne izostaje. Iskreno se ne sećam kada sam prvi put uzela da pogledam čitavu seriju od početka do kraja, jer sam je do tada gledala samo kada bih je uhvatila na TV-u. Međutim, danas je iznova gledam – svakog radnog dana kada se vratim kući posle posla, probe i treninga, vraćam nazad epizodu koja je bila puštana i gledam je uz večeru. Čak sam i momka navukla na seriju i prezanimljivo mi je da gledam kako se svaki put iznervira što se svaka epizoda završi na nekom „klif hengeru” i posle mora da čeka sutradan da bi odgledao narednu.
GOSSIP GIRL
Pored drame u izvesnoj ulici u predgrađu, uživam i u gledanju drame između elitnih srednjoškolaca bogataša koji žive na Aper Ist Sajdu u Njujorku i na koji način se sve laži, zavere, smicalice i muljanja razotkrivaju čak i kada novac nije dovoljan da zataška neke stvari. Kao i u „Očajnim domaćicama”, iako sam seriju već nekoliko puta gledala, svaki put kada gledam ispočetka šokiraju me neki događaji, iako već znam šta će se desiti i iako već znam kakav je kraj serije. Međutim, ovo je zaista jedna „mozak na ispašu” serija i, iako iskreno nisam skroz oduševljena time što se pravi njen reboot, ništa me neće sprečiti u tome da i to pogledam kada bude izašlo.
Uskoro sledi i nastavak članka sa još 5 serija iz moje lične selekcije.
Autor: Jovana Filipović
Foto izvori: imdb.com | Freepik