Deluje da je ovo baksuzno prvenstvo doživelo vrhunac drame nedugo nakon otvaranja. Nažalost, drama nije prouzrokovana neizvesnim utakmicama i lepim golovima, već patnjom i borbom jednog čoveka za život. Mnogo toga je već napisano o „slučaju Eriksen“, ali pitanje koje se stidljivo provlači svaki put kada nekoga ko je ceo svoj život posvetio zdravom životu zadesi ovako nešto jeste kako profesionalni sport utiče na ljudski organizam. Zašto veliki broj bivših sportista ne doživi pozne godine i vec u ranoj fazi svojih „penzionerskih dana“ nagomilava zdravstvene probleme i dijagnoze?
Od najranijih dana učeni smo da je sport zdrav, golim okom se vidi razlika između današnje dece i njihovog fizičkog stanja i dece nekih ranijih generacija koje su većinu vremena provodili van doma, oponašajući svoje sportske idole sa malih ekrana. Pa ipak, šta se desi kada rekreacija postane nešto ozbiljnije, a dotadašnje dete koje se igralo sporta postane potencijalna mašina za pravljenje zarade svojim roditeljima i ljudima koji to dete uvode u svet sporta i biznisa? U trenutku kada se u detetu prepozna potencijal vrhunskog sportiste, njegov život se drastično menja. Pored emocionalnih i psihičkih problema koji proističu iz manjka socijalizacije i uslovljenog naglog odrastanja, a kojih bi mogli da se dotaknemo narednog puta, ljudski (dečiji) organizam počinje se sve više izlagati napornim treninzima i promenama u ishrani i navikama koje su za to vezane.
Onog trenutka kada mladi sportista kroči u svet profesionalnog sporta on postaje projekat ljudi koji se ne bave sportom, ali od njega lepo žive. Taj projekat služi da se novac koji je uložen u njega okrene i donese novi priliv zarade, i tako sve dok se resurs ne potroši i bude zamenjen novim. Taj resurs je ljudsko telo − telo koje se putem treninga i suplementacije svakodnevno dovodi do krajnjih granica izdržljivosti, a sve sa ciljem da napravi šou onog momenta kada se razmaknu zavese i počne predstava zvana utakmica. Jedan od problema modernog sporta jeste taj što se jedna predstava nikada ne može ponoviti, te su njeni akteri prinuđeni da u što kraćem vremenskom okviru oporave svoje telo i duh, jer navijači vole da vide samo najbolje, a ritam koji diktira kapitalizam je nemilosrdan.
U prilog ovoj priči idu i tvrdnje lekara koji ističu da fizička aktivnost visokog intenziteta, kroz koju sportisti prolaze na dnevnoj bazi, izaziva stvaranje reaktivnih vrsta kiseonika u organizmu, što dovodi do oštećenja ćelija. Oksidacioni stres, kako se ovaj proces naziva, na duže staze pravi veliku štetu ljudskom telu.
Ovo je samo jedan primer kako dolazi do problema sa zdravljem profesionalnog sportiste, brojni slučajevi srčanih udara poput ovog najnovijeg su samo još jedna u nizu pobeda kapitala nad zdravljem.
Naravno da se ovim incidentom ništa neće promeniti, šou je istog dana morao da ide dalje, pa su tako i Eriksenovi drugovi i saigrači morali da završe ono za šta su plaćeni. Surovi mehanizam je uzeo maha pre mnogo godina i nikakav srčani udar, povreda, ili čak smrt neće uticati na promenu pravila u igri koja se zove profesionalni sport.
Ono što bi se moglo promeniti jeste gledište ambicioznih roditelja koji svoje dete žele da vide u skupoj kući i pred kamerama, a pritom u svojoj glavi potiskuju brojne dokaze i činjenice koje ne idu u prilog zdravlja njihove dece.
Roditelji, dete nije projekat, vaše je da se pre svega postarate da vaši potomci budu zdravi i srećni, vaspitajte ih lepo i za ostalo će se oni pobrinuti sami.
Pročitajte i: Da li su strani fudbaleri srpskog porekla potrebni reprezentaciji?
Autor: Nenad Stanković
Foto izvor: savremenisport, bbc