Iako po nekim navodima datira još iz IV veka, dugovečnost nije prva asocijacija na pomen manastira Sukovo. Upućeniji bi rekli da su to neobične freske, o kojima ćemo kasnije, dok bi drugima u sećanju najduže živele slike ovog manastira i reke Jerme na čijoj se obali nalazi, kao i utisak koji ostavlja brdo Carev kamen u čijem podnožju leži manastir.
Modernije izdanje manastira posvećenog Uspenju Presvete Bogorodice izgrađeno je u periodu između 1857. i 1859. godine, što nam govori i natpis na zapadnom zidu. Narodno predanje vezano za obnovu manastira poznato je meštanima koji svojom interpretacijom čuvaju priču od zaborava.
Naime, celokupno imanje bilo je vlasništvo Turčina Sali-Bega iz Pirota, koji je sa svojim sinom tu često boravio. Sali-Beg je na svom imanje često sretao Velju, siroče iz susednog sela, koji je pažnju na sebe privukao svojim snovima (možda i nekom vrstom epi napada) u kojima su mu se, po njegovim rečima, javljali anđeli, pa čak i sama Presveta Bogorodica. Značenje ovih snova prepoznao je sveštenik Jovan Madić koji je, nakon što ga je prihvatio i udomio, naredio mladom Velji da zajedno sa još par mladića započne otkopavanje manastira na onom mestu na kome je bilo rečeno tokom Veljinih snoviđenja.
Nalaženje ikone i kandila ispod površine zemlje nije naišlo na odobravanje Turčina Sali-Bega i njegovog sina Emina. Mladi Turčin je na više načina naudio onima koji su kopali na imanju njegovog oca, a sve sa ciljem da ih unizi i obeščasti što je više moguće. Predanje kaže da mu se u tom momentu „oduze telo i izgubi pamet“, te je pao u postelju. Hodže i lokalni vidari nisu bili od velike pomoći i bogati Sali-Beg bio je prinuđen da pomoć zamoli od sveštenika Jovana, ne bi li spasio život svog sina. Nakon što je Jovan očitao molitvu Bogorodici, mladom Eminu se stanje poboljšalo, da bi nakon što se Sali-Beg poklonio i poljubio ruku Velji potpuno ozdravio.
Njegov otac se Jovanu odužio tako što se odrekao svog imanja, na kome je ubrzo uz njegovu pomoć bio izgrađen novi manastir na mestu starog. Mladić čudnih snova ubrzo je postao monah, a svoje ime Velja zameni monaškim Venijamin. Uz pomoć monahinje Efimije prikupio je potrebna sredstva i u godinama koje su usledile završio je izgradnju manastirske crkve.
Iako je ova priča sama po sebi dovoljna da zaintrigira svakoga ko kroči u manastir, neke od fresaka u njemu sa sobom donose novu notu misterije tako što predstavljaju zaobilaženje ili direktno kršenje pravila vezanih za ikonografiju u hrišćanstvu.
Ono što definitivno nikoga ne ostavlja ravnodušnim jesu freske na kojima je Bogorodica naslikana sa krilima, a jedan od svetaca prikazan je sa životinjskom glavom.
Pravila po pitanju prikazivanja svetaca na ikonama su striktna i ne dozvoljavaju slikanje krila svima, osim kada se radi o Svetom Jovanu Krstitelju ili arhanđelima.
Iznad freske Bogorodice stoji i jedva vidljiv natpis: ,,Da nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri.”
Da li je u pitanju bilo neznanje ikonopisaca koji su imali zadatak da oslikaju manastir, ili je, pak, freska oslikana sa jasnom namerom da se razlikuje od ostalih širom hrišćanskog sveta, ostaje nam da nagađamo. Nema mnogo podataka niti istraživanja na ovu temu, jedina vidljiva posledica ovog fenomena jeste nešto brojnija poseta turista iz okoline.
Još je bizarnije prikazan jedan od svetaca, naslikan nedaleko od Bogorodice, sa ljudskim telom, a glavom konja ili magarca. Ono što znamo o Svetom Hristoforu, koji je prikazan na ovaj jedinstven način, jeste da je stradao oko 250. godine na grčkom ostrvu Samos, ne želeći da prihvati bogove koje su uvažavali još uvek paganski vernici tog područja.
Narodno predanje kaže da je Hristofor pripadao plemenu ljudoždera koji su likom podsećali na pse. Tom predanju doprineo je i sam prevod njegovog imena sa latinskog, Canineus, vrlo blisko reči Canis, što na latinskom znači pas. Druga teorija govori o tome da je Hristofor bio naočit i lep čovek, zbog čega je bio omiljen među ženama. Legenda kaže da je zbog toga imao velikih problema, te je od Boga zamolio da ga naruži i time mu omogući spokoj.
Nemamo mnogo informacija o njemu i njegovom životu, ali možemo pretpostaviti da je imao veliki uticaj na pripadnike hrišćanstva i na one koji to nisu, a možda su čak njegovi neprijatelji kreatori mišljenja o njemu kao krvoloku i čudovištu. Otuda i prikazivanje njega kao bića zastrašujućeg izgleda, nedostojnog Božijeg hrama na čijem se zidu njegov lik nalazi.
Zaključak je da preciznih odgovora na misteriju zvanu freske manastira Sukovo nema, ostaje nam da se nadamo da će naši potomci prepoznati značaj ovih fenomena, te zagrebati dublje u potrazi za odgovorima.
Autor: Nenad Stanković
Foto izvor: wikipedia
