Tropske vrućine iz dana u dan počinju da brinu one sa slabijim zdravljem, a čak su se i oni najzdraviji našli u čudu, ne znajući kako se boriti sa ovakvim vremenskim uslovima.
Evo par saveta kako najlakše prebroditi dane visokih temperatura.
Pre svega, treba reći po koju o tome šta se u našem telu dešava u ovakvim situacijama. Kako bi telo zadržalo nivo temperature koji nam odgovara, ono otvara krvne sudove blizu kože i na taj način pokreće proces otpuštanja vreline, tj. znojenja.
Posledica otpuštanja toplotne energije jeste smanjenje krvnog pritiska, što dovodi do pojačanog rada srca koje brže pumpa krv i odvodi je ka ostalim delovima tela.
U slučaju da krvni pritisak ode prenisko, a time krv ne stigne do organa u potrebnim količinama, šanse za srčani udar se povećavaju.
Simptomi kao što su glavobolja, iscrpljenost, mučnina i grčevi posledica su gubitka soli i vode koji prilikom znojenja napuštaju naše telo, otuda važnost unošenja tečnosti i konstantne hidriranosti.
Kako pomoći osobi koja oseća posledice toplote?
Nacionalna zdravstvena služba savetuje:
- Premestite je na hladno mesto
- Postavite je u ležeći položaj i podignite joj stopala pod blagim nagibom
- Dajte joj da pije mnogo vode − sportska i pića za rehidrataciju takođe su prihvatljiva
- Ohladite joj kožu − prskajte je ili prebrišite sunđerom sa hladnom vodom i hladite je lepezom. Kese sa ledom oko pazuha ili na vratu takođe su dobre
Međutim, ukoliko ne može da se oporavi u roku od 30 minuta, sledi toplotni udar.
To je hitan medicinski slučaj i hitna pomoć mora da interveniše.
Ljudi koji su doživeli toplotni udar mogu da prestanu da se znoje iako im je i dalje pretoplo, temperatura može da im premaši 40 stepeni Celzijusa i mogu da pretrpe udar ili izgube svest.
Da li vrućina ubija?
Odgovor je jednostavan – da.
Većina smrtnih slučajeva uzrokovana je srčanim i moždanim udarima koje izaziva napor pri pokušaju da se unutrašnja telesna temperatura održi stabilnom.
Viša stopa smrtnosti nastupi kad živa u termometru pređe podeok od 25-26 stepeni Celzijusa.
Međutim, dokazi sugerišu da visoke temperature izazivaju smrt pre u proleće ili rano leto nego na „vrhuncu leta”.
To bi moglo da bude zato što počinjemo da menjamo svakodnevno ponašanje kako leto odmiče i više se navikavamo na to da se borimo sa vrućinom.
Dokazi iz prošlih toplotnih talasa pokazuju da se smrti dešavaju veoma brzo − u roku od prvih 24 časa toplotnog talasa.
To se razlikuje od hladnih talasa, koji takođe umeju da budu smrtonosni, ali im treba mnogo duže da deluju na čoveka.
Studija iz 2010. godine o uticaju toplotnih talasa na smrtnost u devet evropskih gradova svuda je zabeležila povećanja, od 7,6 odsto (u Minhenu) do 33,6 odsto (u Milanu).
Toplotni talas iz 2003. godine u Evropi izazvao je, prema procenama, oko 70.000 dodatnih smrti.
Kako se najbolje zaštititi?
Savet je prilično prost i očigledan − hladite se i hidrirajte.
Jedan od načina da pristupite tome je da se ponašate kao što biste na posebno vrelom, sunčanom godišnjem odmoru − ne prestajte da se zabavljate, ali menjajte svoje navike. Da li zaista morate da istrčite tih 10 kilometara u podne, ili možete da sačekate da padne mrak?
Vodite računa, dakle, da pijete dovoljno vode ili mleka. Čaj ili kafa takođe su u redu. Morate da pazite na preterani unos alkohola, jer on povećava rizik od dehidracije.
Pokušajte da ostanete ohlađeni − ako je toplije napolju nego u vašem domu, onda bi vam možda bilo bolje da ne otvarate prozore i zavese držite navučene. Možda će vam biti prijatnije ako pođete do parka, gde ima malo povetarca i hlada, nego da ostanete kod kuće.
Pripremio: Nenad Stanković
Izvor: BBC na srpskom
Foto izvor: BBC na sprskom, DZNS