Nakon kapitalucaije Pariza i „kralja šljake“, Novak Đoković svoj šampionski put nastavlja ka ostrvu, gde će se na najvećem svetskom turniru još jednom oprobati sa najboljima. Ima li vremena za odmor i može li Novak doneti Srbiji dugo čekano blago sa Azijskog pohoda?
Nedavno je Srbin po ko zna koji put šokirao javnost i podigao pehar namenjen šampionu Roland Garros-a. Vremena za slavlje gotovo da nije ni bilo, ubrzo je počeo ovogodišnji Wimbledon, a nakon turnira u Londonu slede i dugo iščekivane Olimpijske igre.
Ritam mečeva je paklen, kao i ovo vreme napolju, i mada centralni teren Wimbledon-a poseduje krov, naš najistaknutiji predstavnik pred sobom još jednom ima niz negativnih faktora sa kojima će se suočiti tokom nadolazećih mečeva.
,,Trenutno sam u ,,mehuru“ Vimbldona sa trojicom članova svog tima – toliko smemo da imamo uz sebe. Kao i svi ostali, ja sam u zvaničnom hotelu. Nije idealno i, naravno, ne volim što moram da budem tamo. Nije prvi put, ali nadam se da je jedan od poslednjih. Ograničenje kretanja nije sjajno, ali tako je kako je. Isto je za sve, pa je to pošteno. Trenutno se osećam dobro, udarci su mi dobri i fokusiran sam na borbu za titulu,” izjavio je Novak Đoković.
Izjavu u kojoj je rekao da se oseća dobro Novak potvrđuje upravo sada, dok u trenutku nastajanja ovog teksta surovo kažnjava svaku grešku svog protivnika Andersona, te silovito grabi ka sledećem kolu.
Može se reći da je žreb ovoga puta pomilovao Novaka, teži posao očekuje ga tek u četvrtfinalu, kada će se verovatno suočiti sa Andrejem Rubljovim, dok bi u eventualnom polufinalu reket ukrstio sa novim velikim rivalom, Stefanosom Cicipasom. Priliku da dobiju šansu za trofej vrebaju i teniseri iz druge polovine žreba, pre svih legendarni Rodžer Federer, Zverev i Medvedev, a ne treba zaboraviti i Matea Beretinija.
Naravno, retke su situacije u kojima svi favoriti dođu do završnice, travnata podloga je nezgodan i često nezahvalan teren, a jedna od njenih bitnijih karakteristika jeste promena brzine same podloge tokom turnira.
Analize i predviđanja ostavljamo stručnjacima, a mi se u nastavku teksta okrećemo ka istoku i Olimpijskim igrama koje će uskoro početi.
Utisak je da su naši sugrađani već upisali par medalja, vaterpolisti, košarkaši i basketaši, ali i drugi individualni sportisti suočiće se sa velikim izazovom u nameri da sebi rezervišu kartu za doček na čuvenom balkonu.
Isto važi i za najboljeg svetskog tenisera. Novak nema dobru istoriju učešća na Olimpijadi. I pored velikog motiva, Srbiji nije uspeo da donese najsjanije odličje u dosadašnjem toku karijere, na putu su mu se često nalazili manje kvalitetni rivali koji su nošeni energijom i motivom igranja za svoju zemlju uspevali da duele reše u svoju korist.
Ipak, ono što karakteriše Olimpijske igre je činjenica da se igraju na svake četiri godine, što je za profesionalnog sportistu danas gotovo trećina (a ranije i polovina) karijere.
Novak je taj period iskoristio na najbolji mogući način. Osvojio je sve što ATP može da ponudi i na taj način zauzeo pol poziciju u trku za najvećeg tenisera svih vremena. Imaće priliku da oduzme i jedan od poslednjih argumenata onih koji njegov uspeh nipodaštavaju, zlatom u Tokiju naterao bi mnoge statističare da zaoru dublje u potrazi za podatkom kojim bi se makar i privremeno osporio Đokovićev status najboljeg ikada.
U našem narodu on je već odavno stekao status žive legende, priliku da još jednom ugravira svoje ime u istoriju sporta imaće uskoro, a mi mu želimo da u tome i uspe.
Recept je jasan, nakon ukusne londonske trave pravac u Tokio po zlato, a onda na balkon, tu ćemo te čekati.
Srećno, Nole!
Autor: Nenad Stanković
Foto izvor: B92
