Njeno Uzvišeno Visočanstvo kneginja od Monaka, vojvotkinja od Valentoa, markiza od Boa, grofica od Karlada, baronesa od San Loa, stotinu i jedan put dama − Grejs Keli.

Ko je bila ta čuvena žena sa mnoštvom titula o kojoj ne prestaje da se priča ni dan danas, saznaćete upravo u ovom tekstu, i zato nastavite sa čitanjem.

Poreklo i detinjstvo

Grejs Patriša Keli je rođena 12. novembra 1929. u Filadelfiji (Pensilvanija) u imućnoj porodici irskog i nemačkog porekla. Njen otac Džon B. Džek Keli bio je profesionalni sportista, osvajač tri zlatne olimpijske medalje u veslanju, a kasnije je postao vlasnik jedne uspešne građevinske firme, dok je njena majka Margaret Medžor predavala psihologiju na Univerzitetu u Pensilvaniji. Kelijeva je ime dobila po sestri svog oca, koja je preminula u
ranoj mladosti. Imala je jednog brata, Džona B. Kelija Mlađeg i dve sestre, Margaret Ketrin − Pegi i Elizabet En − Lizen.

Deca Kelijevih su vaspitana u strogom katoličkom duhu. Kelijevu će kasnije filmski studiji predstavljati kao devojku iz filadelfijskog visokog društva, ali to nije bila prava istina. U Filadelfiji su Kelijevi zapravo bili smatrani došljacima koji su se velikom brzinom obogatili i Džek Keli se svim snagama trudio da svoju porodicu uvede u visoke društvene krugove. Zato
je svoju decu naučio da se ponašaju poput pripadnika viših slojeva i da engleski govore sa britanskim naglaskom.

Za razliku od svojih sestara i brata, Kelijeva nije nasledila atletsku građu, niti interesovanje za sport svojih predaka. Bila je slabašna, mršava i imala je problema sa astmom. Zato su je roditelji tokom detinjstva u velikoj meri zanemarivali. Upravo taj nedostatak pažnje roditelja naveo je Kelijevu da se posveti glumi u lokalnom pozorištu. U tome ju je podržavao stric
Džordž Keli, dramaturg, čija je homoseksualnost bila strogo čuvana porodična tajna. Aktivno je i trenirala plivanje, kako bi razvila i ojačala svoje telo.

Glumačka karijera: obrazovanje i počeci − filmska ikona 1952-1956. godine

Kelijeva je obrazovanje stekla u prestižnoj katoličkoj školi za devojčice, Akademiji Ravenhil. Još kao dete radila je kao model, a 1942. se po prvi put oprobala u glumi, u predstavi ,,Ne životinje“. Tokom školovanja Kelijeva se bavila glumom i plesom. Maturirala je 1947. godine, i tada je u školskom godišnjaku navela Ingrid Bergman kao svoj uzor, kao i da će u budućnosti postati filmska i pozorišna zvezda. Te iste godine Kelijeva je upisala Američku akademiju dramskih umetnosti u Njujorku. Na njeno veliko iznenađenje, Džek Keli je prihvatio njen izbor. Kelijeva se ozbiljno posvetila usavršavanju svoje glume, jer je želela da dobija uloge zahvaljujući svom talentu, a ne lepoti. Diplomirala je 1948. − diplomsku ulogu ostvarila je u predstavi ,,Filadelfijska priča“ i, takođe, tako doživela svoj debi na televiziji.
Godine 1949. zaigrala je na Brodveju.

Tokom 1949. i 1950. Kelijeva će ostvariti niz uloga na pozornici i televiziji. Međutim, i pored diplome koju je stekla na Američkoj akademiji dramskih umetnosti, u pozorištu je bila neubedljiva. Njen nekadašnji mentor i profesor Don Ričardson je o njoj rekao: ,,Ona nikada ne bi uspela u pozorištu. Imala je izgled i stil, ali nije imala glas.“ Ričardson je shvatio da
Kelijeva ima sve što je potrebno za filmsku glumicu, te je, na početku njene karijere, koristio sve svoje veze kako bi joj ugovorio audicije za film i televiziju. Godine 1951. Kelijeva je dobila svoju prvu filmsku ulogu u ostvarenju ,,Četrnaest sati“, pobedivši na kastingu En Bankroft. Njena uloga ostala je prilično nezapažena od strane kritike, te je ona nastavila sa
radom na televiziji i sceni. Međutim, tokom snimanja ,,Četrnaest sati“, u filmskom studiju je upoznala Garija Kupera, koji je bio toliko očaran njome da je insistirao da mu ona bude partnerka u filmu ,,Tačno u podne“.

Kelijeva je ulogom u ovom vesternu iz 1952. postigla veliki uspeh. Naredne godine je zajedno sa Klarkom Gejblom i Avom Gardner snimila film ,,Mogambo“, na koji je odgovoreno oduševljenjem od strane i kritike, i publike. Ulogu Linde Nordli je dobila zahvaljujući samom reditelju Džonu Fordu, koji je izjavio da Kelijeva poseduje šarm, kvalitet i eleganciju. Kelijeva je za ,,Mogambo“ osvojila Zlatni globus za najbolju sporednu glumicu u igranom filmu, a bila je nominovana i za Oskara za najbolju sporednu glumicu. Ona će kasnije novinarki Hedi Hoper pričati:
,,Mogambo me je interesovao zbog tri stvari − Džona Forda, Klarka Gejbla, i besplatnog putovanja u Afriku. Da je Mogambo sniman u Arizoni, ne bih ga radila.“

Nakon uspeha koji je postigla sa ,,Mogambom“, Kelijeva je potpisala sedmogodišnji ugovor sa studiom ,,Metro-Goldvin-Majer“.

Godine 1954. Kelijeva je snimila čak pet filmova. Dva, ,,Nazovi M radi ubistva“ i ,,Prozor u dvorište“, koji su režirani od strane Alfreda Hičkoka, stvorili su od nje svetsku zvezdu. Uloga u ,,Nazovi M radi ubistva“ donela joj je nominaciju za Nagradu Britanske filmske akademije za najbolju inostranu glumicu. Zajedno sa Bingom Krozbijem i Vilijamom Holdenom snimila je film ,,Provincijalka“, zahvaljujući kome je osvojila
Oskara za najbolju glavnu glumicu, Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu u igranom filmu (drama), Nagradu nacionalnog filmskog saveza SAD za najbolju žensku ulogu i Nagradu udruženja njujorških filmskih kritičara za najbolju glumicu. Takođe je još jednom bila nominovana za Nagradu Britanske filmske akademije. Sa Holdenom je radila i na ratnoj drami ,,Mostovi Toko-Rija“, koji je bio nešto manje zapažen. Njen poslednji film iz te godine, ,,Zelena vatra“, bio je i kritički i komercijalni promašaj.

Godine 1955. Kelijeva je ponovo radila sa Alfredom Hičkokom na filmu ,,Drž’te lopova“, u kome joj je partner bio Keri Grant. Grant je tada o njoj rekao: ,,Uz dužno poštovanje prema dragoj Ingrid Bergman, mnogo više volim Grejsi. Ona u sebi nosi neku vedrinu, mir i svetlost.“ ,,Drž’te lopova“ je bio sniman na Azurnoj obali, gde je Kelijeva, tokom Kanskog
filmskog festivala, upoznala svog budućeg muža, kneza Renija III od Monaka. Ovaj film je doneo Kelijevoj nagradu ,,Henrijeta“ za omiljenu filmsku glumicu, jedno od priznanja koje dodeljuje Zlatni globus. Naredne godine, snimila je film ,,Labud“, u kome je igrom slučaja igrala princezu, i mjuzikl ,,Visoko društvo“, zajedno sa Frenkom Sinatrom i Bingom
Krozbijem. Iako Kelijeva to tada nije planirala, ,,Visoko društvo“ je bilo njen poslednji film, odnosno poslednji glumački projekat uopšte. Alfred Hičkok će joj kasnije ponuditi glavnu ulogu u filmu ,,Marni“, ali ju je ona odbila zbog protesta naroda Monaka, koji nije želeo da njihova kneginja tumači lik kleptomanke, kao ni da snima ljubavne scene sa Šonom Konerijem. Umesto nje, ulogu je dobila Tipi Hedren.

Pročitajte i: Žene koje su menjale istoriju: Ko je bila Eva Peron, prva dama Argentine?

Knjeginja od Monaka

Aristotel Onazis je 1953. kupio kazino u Monte Karlu, ali je privreda Monaka počela da slabi. Onazis je o tome razgovarao sa Gardnerom Kaulsom, izdavačem časopisa ,,Luk“, koji je napomenuo kako bi brak kneza Renija sa nekom holivudskom zvezdom mogao da privuče bogate turiste u Monako. Kauls je na to predložio Merilin Monro, kojoj se ta ideja svidela.
Međutim, knez Renije je na Kanskom festivalu 1955. upoznao Grejs Keli i pomislio kako bi ona bila podesna supruga i kneginja Monaka. Renije je, radi nasledstva, morao da se oženi − ukoliko ne bi obezbedio naslednika monačanskog prestola, njegova kneževina bi pripala Francuskoj. Sa čvrstom namerom da oženi Kelijevu, posetio ju je na snimanju filma ,,Labud“, a nekoliko dana kasnije posetio je njenu porodicu u Filadelfiji.

Međutim, zbog tadašnje nepovoljne ekonomske situacije u Monaku, Renije je od Džeka Kelija zahtevao miraz od čak dva miliona američkih dolara. I pored toga što je u početku odbijao da to učini, ideja da bi njegova kćerka mogla postati kneginja je ubedila Džeka Kelija da plati miraz. Samo tri dana nakon što ju je upoznao sa ostatkom svoje porodice, Renije je zaprosio Kelijevu. 4. aprila 1956. Kelijeva se ukrcala na brod ,,Konstitjušon“ i zaputila u Monako, gde ju je dočekalo preko dvadeset hiljada ljudi. Ona i Renije venčali su se građanski 18, a crkveno 19. aprila. Raskošnoj svadbi prisustvovale su poznate ličnosti poput Aristotela Onazisa, Glorije Svanson, Ave Gardner i Dejvida Nivena. Frenk Sinatra je najpre potvrdio
svoj dolazak, a zatim ga otkazao kada je čuo da će venčanju prisustvovati njegova bivša supruga Ava Gardner. Na ceremoniji sklapanja građanskog braka, matičar je pročitao stotinu trideset i osam titula koje je Kelijeva dobila udajom. Od toga dana, pa do smrti, bila je poznata kao Njeno Uzvišeno Visočanstvo Grejs, kneginja od Monaka. Venčanje je pratilo
više od trideset miliona gledalaca širom sveta.

Kneginja Grejs se zbog ovog braka odrekla svoje glumačke karijere. Nedugo nakon njihovog venčanja, Renije joj je izložio čitavu listu striktnih pravila kojih se, kao kneginja, morala pridržavati. Ubrzo potom, knez je zabranio prikazivanje filmova svoje supruge u Monaku. Godine 1962. Alfred Hičkok je Grejs ponudio glavnu ulogu u svom filmu ,,Marni“. Kasnije se ipak vratila televiziji, čitajući poeziju i radeći naraciju za dokumentarne filmove.

Kako je vreme prolazilo, udaljenost između Grejs i Renijea je postajala sve veća. Grejs je sve više vremena provodila u Filadelfiji i Parizu. Međutim, pred kraj svog života je ponovo postala bliska sa svojim mužem. Renije nije krio svoju tugu na Grejsinoj sahrani, niti se nakon njene smrti ikada ponovo oženio. Nije poznato da li je iko od supružnika za vreme njihovog dvadesetšestogodišnjeg braka imao vanbračne veze. Grejs i Renije su imali troje dece.

Zvanične dužnosti

Kneginja Grejs je 1963. osnovala Svetsku asocijaciju prijatelja dece (fr. Association Mondiale des Amis de l’Enfance), skraćeno AMADE, humanitarnu organizaciju koja se bavi promocijom i zaštitom dečjih prava. Od 1993. predsednica ove organizacije je Grejsina kćerka Karolina, princeza od Hanovera. Grejs je osnovala i Bal ruža (fr. Ball de Rose), koji će ubrzo postati jedan od najglamuroznijih društvenih događaja u Monaku. Takođe je bila dugogodišnji domaćin još jednog važnog društvenog događaja, Bala Crvenog krsta (fr. Bal de la Croix Rouge). Sama Grejs je bila patron monačanskog ogranka Crvenog krsta.

Zajedno sa svojim mužem Renijem, a ponekad i sa decom, Grejs je putovala u zvanične posete mnogim državama. Njih dvoje su 1981. zajedno posetili predsednika SAD Ronalda Regana i njegovu suprugu Nensi Regan. Iste godine su ona i princ Albert prisustvovali venčanju Čarlsa, princa od Velsa, i Dajane Spenser. Postoji priča da se Dajana, pred svoje venčanje sa Čarlsom, žalila Grejs na rezervisanost i ograničenja kraljevske porodice, na šta je Grejs odgovorila:
,,Ne brini se, draga. Videćeš, postaće samo još gore.“
Dajana je kasnije, 1982, predstavljala britansku kraljevsku porodicu na Grejsinoj sahrani.

Smrt i sahrana

Kelijeva je 13. septembra 1982, vraćajući se sa kćerkom Stefani sa putovanja Francuskom rivijerom, doživela saobraćajnu nesreću, nakon blagog moždanog udara, zbog čega je izgubila kontrolu nad automobilom koji je vozila. Dok je Stefani zadobila lakše povrede, stanje Kelijeve postalo je kritično. Preminula je dan kasnije u Medicinskom centru Monaka,
koji je kasnije promenio naziv u Bolnički centar kneginje Grejs. Popularna je glasina da je Kelijeva poginula u blizini mesta na kome je snimana scena piknika iz filma ,,Drž’te lopova“, ali je njen sin Albert to uvek poricao.

Grejs Keli je sahranjena u porodičnoj grobnici Grimaldijevih, u katedrali Svetog Nikole, 18. septembra 1982. Knez Renije, koji se nakon njene smrti nikada nije ponovo oženio, preminuo je 2005. godine i sahranjen je pored nje. Grejsinoj sahrani prisustvovalo je preko četiri stotine ljudi, uključujući istaknute političke ličnosti iz celog sveta i članove kraljevskih porodica
širom Evrope, kao i njene nekadašnje kolege iz Holivuda. Prenos na televiziji pratilo je oko stotinu miliona ljudi.

U svom oproštajnom govoru, Džejms Stjuart je rekao:

„Znate, ja baš volim Grejs Keli. Ne zato što je bila kneginja, niti zato što je bila glumica, već zato što je bila najljubaznija dama koju sam ikada upoznao. Grejs je u moj život unela ono što je donela i u vaš − nežno, toplo svetlo svaki put kada bih je video, uvek bih se pored nje osećao kao da je poseban praznik. Nema sumnje da će mi nedostajati, svima će nam
nedostajati. Bog te blagoslovio, kneginjo Grejs.“

Priredila: Andrea Dobrosavljević
Izvor naslovne i ostalih fotografija: glassrpske.com, zenskimagazin.rs, hojemacau.com i
sr.wikipedia.org
Izvor: sr.wikipedia.org