Dok pišem ove redove, setio sam se da sam jedan takav tekst na istu ovu temu napisao i prošlog četvrtka, ali, ispostavilo se da sam ga pisao na platformi Google Docs, a ne u klasičnom Word-u, oko kog sam se mučio da nađem legalnu i aktiviranu verziju. Kad sam ga dostavio urednici i lektorki, ispostavilo se da sam ga greškom uklonio sa Google Drive-a, i onda nijedna od navedene dve osobe, meni među jako dragim u mom životu, nisu uspele da ga nađu. No, šta je, tu je, produžio sam memorijski prostor na Google Drive-u kako bih postavio neke druge fajlove koji nisu u vezi sa sajtom YouthNow, našao sam legalnu i aktiviranu verziju Word-a i sada bez problema mogu da šaljem tekstove na način na koji su se svi ljudi navikli − preko Word-a kao sastavnog dela Office paketa.
I, opet šaljem istu metu i isto odstojanje – tekst na temu da li je pametno vraćati se starim tehnologijama. Odgovor je − DA. Objasniću i zbog čega − u doba hiperprodukcije svega i svačega, teško je raspoznati kvalitet od kvantiteta. Na internetu dobro prolazi samo ono za šta je reklama nekog proizvoda plaćena da bi za kratko vreme doprela do šireg kruga ljudi. Zato je uvek poželjno vraćati se nekim starim vrednostima, naći nešto što će te inspirisati da budeš bolji i da te stare vrednosti vratiš kroz pomeranje unapred. Ono čime se ja bavim u slobodno vreme jeste digitalizacija štampe, video i (ponekad) audio materijala. Sve navedeno nabavljam koliko mi finansijska situacija dozvoli, a kada nabavljam, ne žalim nijednu paru za bilo koji nabavljen časopis, audio, video kasetu, ili ponekad kompakt-disk. U poslednje vreme prioriteti su mi prve tri nabavljene stavke, ponajviše prva i treća.
Što se časopisa tiče, nekako mi se čini da sam prvi masovno uspostavio revoluciju šerovanja svega i svačega što se tiče zaboravljenih naslovnih strana i stranica iz stare štampe. To nisam radio samo ja kroz stranice RetroPressAdria i „Sve nostalgično“, već su i drugi ljudi kroz svoje stranice sličnog karaktera. Nisu mi se zahvaljivali, ali to je sastavni deo takvog hobi-posla − naučio sam iz iskustva da mi niko nikad neće reći „hvala“ zbog toga što sam im pomogao da se snađu u obezbeđivanju kvalitetnog, a zaboravljenog materijala. To „hvala“ će kasnije biti upućeno toj osobi koja me je potkradala. Nije samo jedna u pitanju, ima njih više iz cele bivše Juge.
Kad posmatram video-kasete, razlog zbog čega sam odlučio da uđem u proces digitalizacije, što je bila moja dugogodišnja želja, bio je taj što sam se setio rečenice: „Jutjub je beskrajna slagalica koja će se sklapati dok je sveta i veka.“ Ta rečenica najviše se odnosi na priču da ima dosta video-materijala sa VHS traka koji nikad nisu ugledali svetlost dana, a postoji nada da će jednog dana biti tako. E, tu sam barem dobio jednu zahvalnicu, izuzetno značajnu, mada mogu da je nosim kao orden, bez obzira na to što je sve to jedan vid zabavljanja, a ne zarađivanja. Rukovodim se time da na YT treba da se nađe neki redak, a do tada neviđen materijal, i eto − pomažući najviše jutjub kanalu „Retro televizija“, imam za sebe neko zadovoljstvo.
Tako dođoh do sledećeg zaključka − povratak starim vrednostima i njihovo približavanje mladima je neminovna stvar koja je izuzetno korisna i inspirativna, i motiviše te d a napraviš nešto slično prilagođeno današnjem dobu. Neka se niko ne obazire na pitanje „šta će ti to?“, bitno je da pojedinac zna šta mu najviše treba od svih mogućih zadovoljstava.
Autor: Đorđe Vesković
Izvor naslovne fotografije: pixabay.com