Najodlikovaniji vojnik Prvog Svetskog rata

Ne, ovaj naslov ne teži senzacionalizmu i popularnom „klik bejtu“, najodlikovanija osoba rata u kome je učestvovalo 70 miliona ljudi je žena, Milunka Savić.

Rođena je, simbolično, na Vidovdan, 1892. godine u malom selu u podnožju Kopaonika pod nazivom Koprivnica. Rođena je u šestočlanoj siromašnoj porodici, a detinjstvo su joj obeležili teški poslovi vezani za poljoprivredu i stočarstvo. Živan Savić, njen rođak koji je iza sebe ostavio pisani trag kaže da je Milunka kao i ostala deca vreme provodila čuvajući stoku ispod planine Željen, u dugim letnjim danima gledajući od starijih smišljala je razne igre poput skakanja u dalj, bacanja kamena i slično. Svaki član njene bliže okoline sa sobom je nosio neku vrstu vatrenog oružja svakog puta kada je napuštao kuću, razlog za to bila je priroda prožeta gustim šumama i planinskim terenom koji su sa sobom donosili raznolike opasnosti. Otuda i Milunkina veština sa oružjem koja je obeležila dobar deo njenog života, puška je postala deo njene svakodnevice još od najranijih dana.

Njeno selo nalazilo se na granici sa Otomansim carstvom, te je Milunka s vremena na vreme dolazila u kontakt sa izbeglicama koji su govorili o progonu Arnauta i Turaka, o pljačkama, ubistvima i drugim zulumima. Tragične i potresne priče srpskih izbeglica samo su upotpunile sivu sliku života srpske porodice tog vremena.

Prvi svetski rat objavljen je 1912. godine, a Milunka se, zajedno sa mladićima iz sela, uputila ka mestu na kome će se prijaviti kao dobrovoljac. Kako je devojkama u to vreme bilo zabranjeno da stoje na linijama fronta, Milunka je bila prinuđena da sakrije sve vidljive znakove svoje nženstvenosti, obuče seljačko odelo, stavi šajkaču, i na taj način pristupi regrutaciji. Pristupila je nekom od četničjih odreda sa kojim se uputila ka Novom Pazaru. Kasnije, tokom 1913. godine pridružila se Drinskoj diviziji sa kojom je učestvovala u opsadi Skadra. Nakon toga vratila se u Srbiju, ali samo na kratko, budući da je usledio i Drugi balkanski rat.

U bregalničkoj bici prvi put je ranjena, posledica ranjavanja bilo je otkriće njene najveće tajne.

Prvi svetski rat Milunku je zatekao u Koprivnici. Kako je njena tajna otkrivena, šanse za njeno novo pristupanje vojsci Srbije bile su dosta manje. U Kruševcu je naišla na odbijanje tadašnjeg kapetana Laze Lazarevića, dežurni potpukovnik joj je preporučio da se priključi medicinskom timu što je ona kategorično odbijala. Put njene tvrdoglavosti, želje i patriotizma, vodio ju je preko Nikole Pašića sve do regenta Aleksandra Karađorđevića. Čak ni budući kralj nije mogao da je odvrati od ideje da puškom brani i ubija za svoju državu, kako mu je i sama Milunka, kao kakvom slučajnom prolazniku a ne prvom čoveku države i rekla. Po naređenju regenta Aleksandra Milunka je dobila dve uniforma sašivene po meri, naoružanje i vojni raspored. U vreme komunizma nije bil preporučljivo pisati pohvalno o pokojnom kralju, te se u narodu održala legenda kako je Milunku u vojsku doveo lično vojvoda Radomir Putnik, što ne odgovara istini. Tokom rata Milunka je imala brojne bravure koje su je učinile slavnom. Ostaje podatak da je lično odgovorna za zarobljavanje 26 bugarskih vojnika, koji su se dobrovoljno predali dok je ona vešto pregovarala sa njihovim oficirom, srećući mu tako pažnju sa rova koji su Bugari napuštali.

Kako i sama kaže, u 3 rata bila joj je dodeljena uloga bombaša. Bez izuzetaka pogađala je i uništavala svaku metu pred kojom se nalazila. Jednom je iz opklade bacila flašu konjaka 40 metara kako bi dokazala da može baciti bombu sa tolike razdaljine. Kada je to video francuski oficir čestitao joj je, a nakon rata je dobila na poklon kutiju konjaka, kao i ponudu da se odseli u Francusku. Odibla je, naravno, kao i svaku drugu ponudu da napusti svoju Srbiju kojoj su osobe kao što je Milunka Savić bile neophodne. Učestvovala je u povlačenju preko Albanije a proboj Solunskog fronta odigrao se na njenu žalost bez nje. Usled četvtog i poslednjeg ranjavanja prebačena je u bolnicu, nakon čega se vratila i za zajedno sa saborcima izborila konačnu pobedu Srbije.

Karađorđevu zvezdu sa mačevima dobila je lično od kralja Aleksandra 1917. godine. Ovo je bilo samo jedno od 7 odlikovanja koja su kasnije došla na red, sa raznih strana i od raznih uvaženih ličnosti tog doba. Svi su znali ko je Milunka Savić, a mi se ovim putem trudimo da tako i ostane.

Borila se i krvarila za slobodu svih nas, menjala je istoriju i to je najmanje što mi možemo učiniti za nju.

Autor: Nenad Stanković

Foto izvor: 011info

Izvor: Milan Bogojević