Iako je evrovizijska groznica davno prošla, Evropska radiodifuzna unija čini sve da interesovanje o ovom takmičenju ne traje samo od 1. septembra do završetka festivala, već da euforija traje tokom cele godine. Svemu tome je doprineo i projekat „Eurovision Again“, pokrenut za vreme zatvaranja granica u Evropi usled pandemije kovida-19 marta prošle godine, a koji je ovog leta ušao u treći ciklus; kao što mu samo ime kaže, ovaj projekat je predviđen za repriziranje finalnih večeri iz minulih godina. Među svim tim snimcima, do kojih je teško doći, ponekad se nađe i neka do sada neviđena retkost, kao što je to slučaj sa snimkom finalne večeri iz Atine 2006. u HD verziji!
Iako je svim evrovizijskim fanovima poznato da je takmičenje iz Helsinkija 2007. bilo prvo koje je bilo emitovano u HD varijanti, a da je Beograd 2008. bio prvi HD program ikad emitovan u Srbiji, nije tajna da je eksperiment sa HD signalom bio isproban i tokom prenosa takmičenja iz Atine 2006. iz razloga što je grčki emiter ERT uz italijanski RAI i britanski Bi-Bi-Si bio pionir u uspostavljanju emitovanja HD signala. Međutim, HD verzija je posle prenosa takmičenja ostavljena u bunkeru nakon početka priprema za Helsinki 2007, i nikada nije bila emitovana sve do 31. jula 2021, kada je HD verzija konačno ugledala svetlost dana na zvaničnom evrovizijskom Jutjub kanalu.
Do tada neviđen snimak HD test verzije je otkriven 2019. godine, brzo je isporučen u Holandiju na digitalizaciju, i 31. jula 2021. je objavljen snimak koji je, računajući bolji kvalitet slike i zvuka, u nekim detaljima potpuno različit u odnosu na verziju emitovanu tokom direktnog prenosa 2006. Te razlike su napravljene kako bi gledalac Jutjub videa imao osećaj kao da se tog 18. i 20. maja 2006. nalazio lično u atinskoj Olimpijskoj dvorani iz razloga što su umesto razglednica bili prikazani detalji koji su se ticali smena izvođača i montiranja dodatnih rekvizita za njihove nastupe, a i zvučni signal emitovan pred početak razglednica došao je do punog izražaja, zato što se u direktnom prenosu te 2006. jedva mogao čuti.
Isto tako, primetna je i promena u grafici emitovanoj na početku nastupa i tokom njegovog odvijanja, kao u slučaju nastupa predstavnice tadašnje BJR Makedonije Elene Risteske – Grci su te 2006. umesto BJR Makedonije potpisali državu punim imenom – Former Yugoslav Republic of Macedonia zbog ondašnjeg spora koji je BJR Makedonija vodila sa Grčkom oko imena države; pošto se navedena nama susedna država sada zove Severna Makedonija, Elena Risteska je oslovljena predstavnicom države sadašnjeg zvaničnog imena North Macedonia.
Ovu priču vredi začiniti sa malo istorijata koji se tiču Atine 2006. Nakon što je Elena Paparizu na svom drugom evrovizijskom pojavljivanju (prvo je imala 2001. u Kopenhagenu, kada je kao članica dueta „Antique“ s numerom (I would) Die for you zauzela 3. mesto) donela istorijsku, a u isto vreme i očekivanu prvu pobedu za Grke, grčki emiter ERT se bacio na pripreme za 51. takmičenje za najbolju pesmu Evrope. Za domaćina je određena Atina, a kao glavna lokacija održavanja odabran je zatvoren kompleks Olimpijskog stadiona.
Potraga za prezenterima je bila zanimljiva, ali u isto vreme i izazovna za domaćine. Prvo su organizatori želeli da na toj funkciji vide američku glumicu grčkog porekla Dženifer Aniston, potom su bile u razmatranju Monika Beluči, Penelope Kruz i Elizabet Harli, ali sve su one tražile do 600.000 evra da bi vodile obe završne majske večeri. Na kraju je, iz „patriotskih razloga“, za ženskog prezentera bila određena američka TV voditeljka i glumica grčkog porekla Marija Menunos, kojoj je kasnije pridružen Sakis Ruvas, trećeplasirani izvođač iz Istanbula 2004, koji se na Evroviziji ponovo kao izvođač takmičio 2009. godine u Moskvi.
Trebalo je najpre da se takmiči 38 država zbog povlačenja Austrije i Mađarske, te debitovanja Jermenije, ali je, zbog skandaloznog nacionalnog izbora, u poslednjem trenutku bila primorana da se povuče i delegacija tadašnje Državne zajednice Srbije i Crne Gore, pa su zbog toga na polufinalnoj večeri 18. maja bile izvedene 23 kompozicije, od kojih se 10 najboljih pridružilo ekipi od 14 direktno plasiranih finalista (10 najbolje plasiranih sa prethodne finalne večeri + ondašnja „Velika četvorka“ – Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija, Francuska i Nemačka). Da se skandal na nacionalnom izboru za predstavnika SCG nije dogodio, onda bi ta država jedina iz eks-jugoslovenskog bloka išla direktno u finale na osnovu plasmana na prethodnoj finalnoj večeri, a sve ostale (BIH, Hrvatska, Slovenija i BJR Makedonija) bi šansu za prolazak u finale tražile kroz polufinale. Ovako, SCG je nakon prinudnog povlačenja mesto u finalu prepustila jedanaestoplasiranoj sa prethodne finalne večeri, Hrvatskoj, koju je zastupala Severina, a preostale tri eks-ju države su šansu za finale morale da traže kroz polufinale. Od ta tri izvođača je bez finala jedini ostao Slovenac Anžej Dežan.
Osim po 3. mestu predstavnika BiH Hari Mata Harija, i 12. mestu Makedonke Elene Risteske, ova Evrovizija ostaće upamćena i po 1000. izvedenoj takmičarskoj pesmi – u pitanju je balada Every song is a cry for love irskog predstavnika Brajana Kenedija. Kenedi je u to vreme uživao u lokalnoj popularnosti, pa ga je upravo ta podrška dovela do iznenađujućeg 10. mesta na finalnoj večeri, koje je garantovalo direktan plasman u finale narednom irskom učesniku. Takođe, u ostale bitne upečatljive momente ubraja se i pojava legendarne Nane Muskuri, koja je davne 1964. bila prva grčka pevačica koja se pojavila na Evroviziji pevajući za Luksemburg, a 42 godine kasnije se pojavila da bi otvorila televouting linije za glasanje.
Iako se Srbija i Crna Gora nije takmičila, zbog toga što je zvanično bila prijavljena za učešće, te platila kotizaciju, Evropska radiodifuzna unija je odlučila da napravi presedan i dozvoli našoj državi da glasa tokom obe večeri.
I u glasanju je došlo do određenih promena. Kada je uveden sistem takmičenja sa polufinalom 2004. godine, države su na finalnoj večeri glasale po abecednom redosledu, 2005. u Kijevu su prvo glasale države koje su eliminisane u polufinalu, pa potom učesnici finalne večeri; međutim, pošto eksperiment redosleda glasanja iz Kijeva 2005. nije urodio plodom zato što je kod eliminisanih polufinalista favorit bila estonska grupa „Vanilla Ninja“ koja je zastupala Švajcarsku, a Elena Paparizu iz Grčke je dominirala kod učesnika finala, pred Atinu 2006. je odlučeno da se redosled glasanja na finalnoj večeri odredi žrebanjem po slučajnom redosledu prilikom žrebanja za redosled nastupanja u polufinalu i finalu.
Još jedna bitna promena ticala se toga što prezenteri nisu više javno saopštavali svih 10 maksimalno ocenjenih pesama, već su prvo na ekranu odmah bili prikazani poeni 1-7, a prezenteri saopštavali ko je dobio 8, 10 i 12 poena. Promena je bila i neminovna i osporavana; neminovna zbog povećanja broja učesnika koji su najviše doprineli tome da stari način saopštavanja glasova produži trajanje takmičenja na više od tri sata, a osporavana zbog smanjenja tenzije tokom glasanja. Ovakvo pravilo je na finalnoj večeri važilo do 2015, a već 2016. je uvedeno pravilo da prezenteri saopštavaju samo dobitnike „dvanaestica”. Za nas najemotivniji momenat svakako je bila izjava Jovane (Janković) Joksimović: „So, as you know, we don’t have a song for you this year, but we promise that next year we will give you the best one. (Kao što znate, mi nemamo ove godine pesmu za vas, ali obećavamo da ćemo vam sledeće godine pružiti najbolju).” Naravno, dato obećanje je ispunjeno.
Na samom kraju biće dat i osvrt na temu da li je pobeda maskiranih finskih rokera iz benda „Lordi” bila očekivana. Pre svega, te 2006. se jasan favorit nije izdvajao. Pre su za pobednika bili viđeni Rus Dima Bilan, koji je učešće završio na 2. mestu, Šveđanka Karola zbog iskustva koje je imala sa sobom kada je u pitanju Evrovizija (prethodno je zauzela 3. mesto na takmičenju u Minhenu 1983. i pobedila je u Rimu 1991), takođe iskusna evrovizijska učesnica, grčko-kiparska pevačica Ana Visi, čiji su njeni veliki hitovi često bili obrađivani i kod nas (prethodno je pevala za Grčku 1980. i Kipar 1982), a sasvim iznenađujuće – kladionice su na listi favorita videle i nemačku kantri grupu „Texas Lightning“. Međutim, pobedi Finske, prvoj u tada 45-godišnjoj istoriji učešća, niko se nije nadao, zato što je tokom prethodne 44 godine Finska obično bila tretirana kao autsajder zbog serije skromnih, ponekad loših, a u isto vreme i neprimetnih rezultata.
Međutim, pesma Hard Rock Hallelujah grupe „Lordi“ je napravila dar-mar u Evropi i pre takmičenja zbog toga što je na evropskim top-listama zauzimala jedno od prvih 10 mesta, a često je spot bio puštan i na satelitskim muzičkim kanalima. Bio je ovo prvi put da je rok pesma pobedila na Evroviziji, a pevač „Lordija“ je rekao:
„Ovo je pobeda rok muzike, a takođe i pobeda onih sa širokim shvatanjima. Mi nismo satanisti, nismo obožavaoci đavola. Sve je ovo zabava.’’
Napori Grčke pravoslavne crkve da im se osudi i zabrani nastup u ovom slučaju nisu uspeli.
Naravno, revijalni deo tokom polufinala i finala nije mogao da prođe bez pevačkih egzibicija Sakisa Ruvasa i Elene Paparizu. Sakis je na otvaranju polufinalne večeri 18. maja u duetu sa voditeljkom Marijom Menunos izveo evrovizijsku pobedničku pesmu iz 1997. godine Love shine a light, koju je u originalu snimila slavna grupa „Katrina & The Waves“, a u pauzi za glasanje je otpevao baladu I’m in love with you, englesku verziju njegove pesme S’eho erotefthi.
Elena je na otvaranju finalne večeri 20. maja izvela, razume se, svoju slavnu pobedničku pesmu My number one, a u revijalnom delu i novi hit Mambo.
Naravno, ispod vam je priložen i snimak navedene finalne večeri u HD verziji, tako da – uživajte!
Priredio: Đorđe Vesković
Izvor naslovne fotografije: Wiwibloggs.com
Izvor fotografija datih u sklopu teksta: Eurovision.tv
Izvor informacija: Evrovizija.rs/Eurovision.tv