Zanimljivosti o svetskim bibliotekama

Aug 28, 2021, KULTURA

Prva biblioteka nastala je oko 700. g. p. n. e. u Mesopotamiji. Vremenska razlika, izmedju nastanka prve biblioteke i doba u kojem danas živimo, govori nam o značaju i važnosti tih zdanja koja u sebi čuvaju razna ispisana blaga i još uvek su prisutna i predstavljaju nezaobilazno mesto svih koji su željni znanja. Pomislili bismo da ono što se zapiše može da se sačuva od zaborava i da svog tvorca, na neki način, učini besmrtnim. Ipak, istorija je tu da nam ukaže da i mesta koja odišu kulturom i velikim značajem za čitav svet mogu nestati zauvek pod uticajem ljudske ruke.

Kada je reč o uništavanju biblioteka, prva pomisao je Aleksandrijska biblioteka. Ali, pored ove, može se izdvojiti još nekoliko biblioteka širom sveta koje su pretrpele identičnu sudbinu. Koji su to razlozi koji su doveli do nestanka velikog broja knjiga, časopisa, spisa koji su pričali priču jednog vremena i dešavanja, uvidećemo kroz opis biblioteka koje se više ne mogu posetiti.

Aleksandrijska biblioteka

Najveća biblioteka antičkog sveta nalazila se u Aleksandriji, današnjem Egiptu. Za osnivanje biblioteke, u III veku pre nove ere, bili su zaslužni kraljevi iz dinastije Ptolomeja. Tačan broj knjiga koje su se nalazile u ovoj biblioteci ne zna se pouzdano, ali se procenjuje da ih je bilo preko 400.000, i to su bili spisi najvećih mislilaca tog doba. Izvori navode da je biblioteka više puta bila izložena uništavanju, tako da naučnici ne mogu tvrditi zasigurno koji je tačan uzrok nestanka ove biblioteke. Navodi se da je biblioteka prvi put bila slučajno uništena od strane Gaj Julija Cezara tokom opsade Aleksandrije. Drugi krivac rušenja jesu hrišćani, koji su pod naredbom cara Teodosija, spalili Aleksandrijsku biblioteku. Pored hrišćana, kao jedni od mogućih krivaca, navode se i muslimani, koji su, porazivši vizantijsku vojsku, zauzeli Aleksandriju.

Biblioteka Nalanda

Na severoistoku Indije, u V veku nove ere, nalazio se Nalanda manastir koji je okupljao učenike budizma. Sveštenici i učenici širom Azije posećivali su hram kako bi proširili svoje znanje. Manastir je posedovao biblioteku, koja je brojala veliki broj knjiga o umetnosti, nauci, literaturi, budizmu. Medjutim, uticaj budizma je počeo da slabi u Indiji, a manastir i biblioteka su doživeli svoj konačni krah kada je, tadašnji general Delhi sultanata, sravnio izdanje 1193. godine nove ere.

Majanski kodeksi

Majanski kodeksi su jedini svedoci Majanske civilizacije. Pre španske invanzije, gradovi širom Maja čuvali su primerke knjiga, čiji je sadržaj današnjem svetu vrlo malo poznat. Kako bi u potpunosti iskorenili Majansku kulturu, španski fratri su spalili gotovo sve knjige koje su uspeli da pronadju. Njihova misija nije bila stoprocentno uspešna, četiri knjige su izbegle tu sudbinu, na sreću mnogih današnjih pokolenja, zahvaljujući kojima imamo uvid u kulturu Maja. Ove knjige su poznate kao Majanski kodeksi, i sadrže beleške o astronomiji, horoskopu, kalendarima i verskim ritualima.

Institut za seksualnu nauku (Institut Für sexualwissenschaft)

Ovaj institut, a ujedno i savetovalište, osnovano je 1919. godine od strane nemačkog seksologa i zastupnika prava homoseksualaca Magnusa Hiršfelda u Berlinu. Institut je posedovao ogromnu biblioteku i arhiv. Pored pitanja seksualne orijentacije, institut se bavio i rodnim identitetom. Sam Hiršfeld je bio Jevrejin i stalno je bio na meti nacista. To je rezultiralo napadom na institut, 6. maja 1933. godine, od strane desničarske nemačke unije koja je bila pod uticajem nacističkih ideja. Ceo događaj završio se tako što su nacisti spalili čitavu kolekciju koju je institut posedovao.

Narodna biblioteka Srbije

Vrtlog rata nije zaobišao ni Srbiju, iako je uspevala da ga izbegne čitave dve godine. U napadu bombardovanja, 6. Aprila 1941. godine, zapaljive bombe pale su na Narodnu biblioteku i rasplamsale plamen nestanka značajnog dela kulture i nasleđa jednog naroda. Vatra je progutala 600.000 knjiga, među kojima su se nalazili stari srpski rukopisi, povelja i dokumenti.

Ovo su samo neke od mnogobrojnih biblioteka koje su razorene i uništene. Iz priloženog se mogu videti jasni razlozi koji su doveli do tog varvarskog čina – pokušaj da se udari na ono što je najdragocenije za jedan narod i njegovu kulturu. U knjigama se nalazi zabeležena istorija, događaji, kultura, prošla vremena. Čitajući, čovek počinje sebe da preispituje, da razmišlja, pred njim se otvaraju novi vidici, podstačinje se proces spoznaje, saznanja, naviru mnoga pitanja. Knjige, a samim tim i mesta na kojima se one nalaze, predstavljaju riznicu, ne samo jedne nacije i kulture jednog naroda, već celog čovečanstva. U knjizi „Farenhajt 451“, Reja Bredberija, govori se o zabrani čitanja knjiga, njihovom spaljivanju kako bi se čovek mogao lakše kontrolisati i kako bi se njim moglo manipulisati. Svi napori da se biblioteke unište govore o tome koliko su one važne i koliki uticaj mogu imati. Ne dozvolimo sebi da nas ponese talas bespomoćnosti u kojem ćemo uništavati nasleđe, blago i kulturu bilo kog naroda.

Pored ovih, postoje i pokretne biblioteke, ili kako se još nazivaju, bibliobus. Iako bismo pomislili da je to pojava 21. veka, bibliobusi postoje još od 19. veka kada su se prvi put pojavili u Velikoj Britaniji. Glavni cilj pokretne biblioteke jeste da, ljudima koji nisu u mogućnosti da posete biblioteku ili dođu do knjiga, omogući da steknu čitalačku naviku, da šire svoje znanje i da ne oskudevaju u užitku čitanja.

Ukoliko vas put nanese u Austriju, Češku ili Irsku, jedna od nezaobilaznih mesta neka budu bogate i zanosne biblioteke koje ostavljaju bez daha: biblioteka Opatije Admont u Austriji, biblioteka manastira Strahov u Češkoj i biblioteka Triniti koledza u Irskoj.