Najave su se obistinile, nakon 39 godina legendarni bend se vratio!
Dve nove numere kao najava novog albuma izazvale su opšte oduševljenje među svetskom publikom.
Šta na to kažu ljubitelji muzike u Srbiji?
„To je magija,” prvi je utisak Boška Đelilovića, osnivača ABBA Real Tribute benda, posle slušanja nove muzike švedske grupe.
„Oni su Mocarti našeg vremena”, nadovezuje se novinar Radija Beograd 202 Aleksandar Stanojević, dugogodišnji zaljubljenik u Abinu muziku.
Aleksandar Stanojević sluša Abu od 1976. kada je kao devetogodišnji dečak čuo pesmu Mamma Mia i „ostao zatečen”.
„Očekivao sam da su u top formi, ali su me iznova oduševili,” kaže on.
Kako je Aba postala jedna od najuticajnijih pop grupa?
Dva bračna para: Agneta Faltskog i Bjorn Ulveus i Beni Anderson i Frida Lingštad su se okupili početkom sedamdesetih godina 20. veka u želji da osnuju pop bend.
Njihov menadžer Stig Anderson odlučio je da naziv grupe bude akronim njihovih imena – ABBA.
Radeći u švedskoj kompaniji tih godina, Beograđanka Branka Tabor se seća da su mnogi sa smehom dočekali novu muzičku grupu, koja se zove kao poznata fabrika za konzerviranje ribe.
Beni, Frida, Agneta i Bjorn su počeli da pišu pesme 1972. i dva puta neuspešno učestvovali na izboru za pesmu Evrovizije.
S pesmom Waterloo su trijumfovali na ovom takmičenju 1974, a ubrzo su osvojili prvo mesto britanske top liste.
U narednih nekoliko godina, ređali su se singlovi Mamma Mia, SOS, Fernando, Money, Money i Dancing Queen, a grupa je tokom postojanja objavila osam albuma.
Članovi Abe odlučili su da prekinu saradnju 1982, kada je objavljena kompilacija First Ten Years.
„Nisam se pomirio s tim, nekako su se nejasno raspali,” kaže Stanojević, ukazujući da naziv kompilacije nagoveštava da će posle prve decenije uslediti još muzike.
To se nije dogodilo, a članovi Abe su nastavili da se bave muzikom samostalno.
Stanojević opisuje muziku grupe Aba kao kombinaciju švedskog folkora, ozbiljne muzike (na primer Baha) i klasičnog rokenrola.
„Oni su Mocarti našeg vremena – njihova muzika je topla, nešto postoji tu, čak i najveselija pesma sadrži malo skandinavske melanholije”.
U njihovom slučaju, objašnjava Vesna Šouc, kvalitet i popularnost su se spojili.
„Danas se te kategorije brkaju,” tvrdi ona.
Kad je čuo pesmu Chiquitita na radiju, nije znao šta ga je snašlo, seća se Boško Đelilović prvog susreta s Abom.
„Ništa slično ne postoji na svetu, taj pop s elementima disko muzike, neverovatno je kakve su oni melodije i harmonije stvarali, to je jedinstveno, to je viša sila spojila.”
Pipremio: Nenad Stanković
Izvor: BBC na srpskom
Foto izvor: BBC na srpskom
