Sećanja su varljiva čovekova sposobnost da se vrati u prošlost. Vreme izbriše neke detalje iz sećanja, ali isto tako, ljudski mozak, pridoda i izmeša događaje tako da se teško sa sigurnošću može osloniti na vernost sećanja. Prošlost je bitna stvar, jer, ko bismo bili bez nje? To je deo nas, iz prošlosti smo ponikli, učili, tu su nam koreni, poreklo. Mogućnost da se neki momenat ovekoveči i bude sačuvan zauvek u svom punom sjaju i istinitosti je zaista neprocenjiva moć koju nam pruža fotografija. Zabeležena sreća, tuga, bes, borba, izgled, sve se crpi iz proizvoda koji nastaje nakon blica foto-aparata.
Ruma je, 1883. godine, podarila prvu školovanu fotografkinju, kako na našim prostorima, tako i na celom Balkanu, Mariju Maru Rosandić, rođenu Bogdanović. Odrastanjem u dobrostojećoj porodici, kao i poznavanje nekoliko jezika, omogućilo joj je da se školuje u inostranstvu i svoje obrazovanje iz umetničke fotografije stekne u Minhenu.
Sa samo 19 godina, Mara otvara svoj prvi fotografski atelje u Zagrebu. Tu upoznaje svog budućeg muža, poznatog vajara, Tomu Rosandića. Iste godine kada je započet Prvi balkanski rat, Mara i Toma staju na ludi kamen. Od tog trenutka, Mara će pratiti svog muža na brojnim putovanjima, i svoju umetničku karijeru prilagođavati mestu na kom borave.
Ova hrabra i istrajna žena, bila je stručni saradnik prvog srpskog foto-časopisa, Fotografski pregled, kao i član Upravnog odbora. Početak Prvog svetskog rata, primorao je bračni par na odlazak iz Beograda, a bombe su razrušile kuću u kojoj su živeli i uništile Marinu opremu.
Vrativši se ponovo u Beograd, Mara zalazi u kraljevski vrh porodice Karađorđević, fotografišući kraljicu Mariju i prestolonaslednika Aleksandra. Pred njenim foto-aparatom našle su se i mnoge druge znamenite ličnosti tog vremena, kao što su: Crnjanski, Vojnović, Krakov, Žanka i ostala velika imena tadašnjice. Pored srpskog plemstva, Marin talenat i dar za fotografiju, prepoznale su grčka i rumunska kraljica.
Blistavi vrhunac svoje karijere i sjaja na umetničkom nebu, prekida poziv upućen njenom mužu da svoje stvaralaštvo nastavi u Hrvatskoj. Pitanje koje je prisutno i u današnje vreme – ljubav ili karijera? Šta odabrati kada oba nisu mogućna. Mara bira ljubav i odlazi sa svojim mužem, ostavljajući za sobom započeti raj svog stvaranja.
Godine 1954, Mara umire u Beogradu. Sa njom nestaju i njena dela, otisak jednog umetničkog stvaralaštva pada u zaborav, i nestaje kao da sva ta dela nisu dovoljno svedočanstvo jednog vremena i trag briljantnosti jedne osobe.
Tek 2019. godine direktorka Galerije Artget, Milena Marjanović, oživljava lik Mare Rosandić, čijim se istraživačkim radom podupire organizovanje izložbe dela žene koja se odrekla svoje slave u ime ljubavi i podrške svom suprugu, i koja se u teškim vremenima odvažila da ostvari svoj san i postane prva žena fotograf čiji su rad cenili kraljevi i značajni pripadnici drugih umetnosti tog vremena.
Pripremila: Jovana Janićijević
Izvor: 011info.com
Izvor naslovne fotografije: noizz.rs