Pripadnici LGBTQ+ populacije prvi put su podigli glas u bobri za svoja prava 10. oktobra 2010. godine kada su prošetali ulicama Beograda. Nažalost, tada su pretrpeli velike žrtve, bio je to veliki korak za njihovu zajednicu na našim područjima. Bez obzira na sve nisu odustali, pa se tako jednodnevna Parada ponosa, u godinama koje su usledile, pretvorila u čitavu nedelju. Ove godine Nedelja ponosa počela je 13. i trajaće do 19. septembra kada će biti okončana prajd maršom.
Kako dnevni list Danas navodi, prikazivanjem predstave poljskog autora Šimona Adamčeka „An Ongoing Song“, na sceni „Raša Plaović” u Narodnom pozorištu počela je beogradska Nedelja ponosa, a čitav program aktivnosti možete pogledati na zvaničnom sajtu Blgrade Pride-a (https://prajd.rs/program-nedelje-ponosa-2021/), kao i protokol za učesnike (https://prajd.rs/protokol-za-ucesnike-beograd-prajda-2021/).
U zvaničnom saopštenju Belgrade Pride-a ističe se da je prajd protest protiv nasilja, mržnje, protiv svih oblika diskriminacije, protiv fašizma, kao i protiv pritisaka na LGBTI+ osobe da se kriju u svoja „četiri zida”. Pa tako pod sloganom „U 4 zida” i ove godine pripadnici ove zajednice simboličnom protestnom šetnjom bore se za sledeća prava:
- Usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama
- Usvajanje Zakona o rodnom identitetu i poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe
- Brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT+ zajednici
- Usvajanje lokalnih akcionih planova za LGBT+ zajednicu
- Izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta
- Obrazovanje i edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu
U ime drugog zahteva sa ove liste, popričali smo sa Matijom, transrodnim muškarcem, o tretmanu i uslovima za život jedne transrodne osobe u Srbiji, kao i o pripremama za Nedelju ponosa, i sam Prajd. U nastavku sledi intervju.
YN: Pre svega, kako si?
Matija: Užurbano, jer ima dosta posla oko Nedelje Ponosa, ali jako dobro, hvala na pitanju.
YN: Da li ti se i koliko promenio život, a koliko nije?
Matija: Moj život se stalno menja, zabrinuo bih se kada bi to prestalo da se dešava. Ali u slučaju da mislite na život pre i posle autovanja, odgovor je – da, veoma. Pre nego što sam počeo otvoreno da živim u muškoj rodnoj ulozi, osećao sam se zarobljenim, imao sam tajne, krio sam toliko toga i vodio paralelne živote. Sada sam slobodan.
YN: Verovatno dobijaš puno negativnih komentara, da li te oni pogađaju ili možeš da ih kuliraš?
Matija: Radeći u Prajd Info Centru, dosta često doživljavam dobacivanja, svako jutro brišem pljuvačku sa izloga, često nam skidaju i cepaju zastavu, ali me ti prolaznici obično percipiraju kao gej muškaraca, pa dobijem „pederu” i slično. To me, naravno, veoma pogađa, iako nisam gej nego bi, ali to u očima homofoba sve dođe na isto.
Sve dok nisam dao jedan intervju za jednu televiziju, nisam bio ni svestan koliko ljudi u ovoj zemlji je spremno da me mrzi zbog toga što sam trans. Kada sam prvi put izašao u javnost sa svojom pričom, shvatio sam kako sam naivno živeo u zabludi. Dobio sam govor mržnje, pretnje smrću, uvrede, psovke… To me je inspirisalo da počnem da snimam videe o svojoj tranziciji koje sam kačio najpre na instagram Beograd Prajda, a sada i na svoj Jutjub kanal „Horrible Steff” (https://www.youtube.com/channel/UCmIqU9vTK6yQbJUsrCWGVaw/featured).
Da odgovorim na pitanje – ne mogu da kuliram, moram nešto da učinim i imam potrebu da odgovorim na svaki komentar koji dobijem. Ne verujem u ćutanje i trpljenje. Homofobi i transfobi nisu navikli da im se neko suprotstavi.
YN: Koliko ti znači podrška koju dobijaš od porodice i prijatelja?
Matija: Da nemam podršku porodice i prijatelja, ništa od svega što radim ne bi bilo moguće. Morao bih da radim puno radno vreme šta stignem od posla kako bih se izdržavao i život bi mi bio mnogo teži. Beskrajno sam zahvalan što sam voljen, što nisam izbačen iz kuće i napušten.
YN: U početku, koliko su ti zaštitu i pomoć pružale, sada tvoje kolege iz zajednice?
Matija: Moje, sada kolege i koleginice, osobe koje se bave LGBT+ aktivizmom, su bile moj prozor u LGBT+ svet. U Prajd Info Centru sam upoznao prve LGBT+ drugare i povezao se sa zajednicom, što je kasnije dovelo i do toga da tu poželim i da radim.
YN: Pošto si sjajan recitator i govornik, da li planiraš da se dalje razvijaš u tom pravcu ili možda zalutaš u glumačke vode?
Matija: Glumom se ne bavim već godinama, i ne verujem da bih želeo da se njom bavim u budućnosti. Gluma je za mene bila način na koji sam se borio sa neizgrađenošću sopstvenog identiteta i sa time što nisam znao ko sam. Sada, kada to znam, nemam više potrebu za istom. Dugo nisam bio u tim vodama, i vratio bih se jedino kako bih na neki način nastavio aktivistički posao. Ako bih imao priliku da učestvujem u stvaranju filma, serije ili pozorišnog dela koje bi obrađivalo LGBTI+ teme, možda bih poželeo da sam opet u tom svetu.
YN: Da li te očekuje još dosta promena?
Matija: Nikad nisam bio naviknut na starog sebe. To što ti zoveš „novim ja” je jedini pravi ja i jedini ja koji ima smisla.
YN: Da li si ranije bio na Prajdu i ako jesi kakvi su ti utisci?
Matija: Na Prajdu nikada ranije nisam bio. Pre dve godine sam volontirao na Nedelji Ponosa, ali nisam bio autovan i nisam smatrao da treba da idem na Prajd, jer nisam bio ni ponosan ni slobodan, niti sam lično imao šta da slavim. Prošle godine Prajda nije bilo zbog pandemije, tako da je ove godine moj prvi Prajd.
YN: Pošto si ti ove godine jedan od organizatora Prajda, kako napreduju pripreme? Da li imaš dosta posla?
Matija: Prajd nije samo Prajd marš, već i cela Nedelja Ponosa, koja je u toku i koja prolazi, rekao bih, prilično dobro. Sam marš je u subotu i manje-više je spreman. Naravno, uvek ima nekog posla i tokom ove nedelje sam baš „na sve strane”.
YN: Ova cela nedelja je Nedelja ponosa i program koji nudite je dosta šarenolik, mogao bi da preporučiš čitaocima da posete neki događaj, koji je po tvom mišljenju najinteresantniji.
Matija: Najbitnije da je Nedelja Ponosa program koji nudi ponešto za svakoga, bacite oko na program, pa vidite šta vas zanima. Ja lično se dosta radujem dreg žurci u Dragstoru, ali najvažnije od svega je doći na Prajd.
YN: Koliko će ovaj Prajd da doprinese tebi kao ličnosti i tvom integritetu?
Matija: Prajd je za mene proslava svih dosadašnjih pobeda i izborenih prava, ali i protest zbog prava koja još uvek nemamo. Za mene lično su oba aspekta izuzetno važna i svako ko dođe na Prajd je učesnik/učesnica borbe za LGBT+ prava. Ja ni jednoj drugoj grupi ljudi ne osećam takvu pripadnost kao što osećam pripadnost LGBT+ zajednici i zbog toga Prajd doživljavam veoma lično.
Autori: Sara Nikolić i Katarina Pejić
Izvori: Danas.rs, Belgrade Pride.rs
Foto izvor: google