Posmatranje polarne svetlosti je na listi želja mnogih avanturista i putnika. Oni koji su imali priliku da prisustvuju ovoj pojavi mogu se nazvati pravim srećnicima. Mi, ostali, za sada se moramo zadovoljiti snimcima sa TV-a ili jutjuba.

Postoje dve vrste polarne svetlosti. Na severu je to aurora borealis u artičkom pojasu, a na jugu aurora australis. Francuski naučnik Pjer Gasendi je 1621. godine prvi uočio ovu pojavu i dao joj ime po rimskoj boginji zore – Aurori i reči Boreas, što na sa grčkom znači severeni vetar.

U nauci je detaljno objašnjen ceo mehanizam nastanka ovog fenomena na nebu, ali najjednostavnije rečeno, on nastaje kada naelektrisane čestice iz Sunca dopru do Zemljinog magentnog polja i počnu ubrzano da se kreću ka magnetnim polovima u magentnom polju i tako emituju svetlost.

Južna polarna svetlost je u velikoj meri u senci severne. Možda, tzv. ,,severna zora’’ predstavlja ljudima veći izazov i smatraju da je ovaj ,,lov’’ značajniji poduhvat, pogotovu zbog vremenskih uslova, koje podrazumevaju jako niske temperature.

Izdvojićemo par bitnih infromacija, koje su ujedno i saveti za sve one koji planiraju da se zapute u avanturu lova na Auroru Borealis. Najbolje vreme za odlazak je od septembra do marta, kada su noći duge i vedre. Pre putovanja, možemo proveriti na meteorološkim sajtovima, koja su očekivana mesta za pojavu aurora (https://www.gi.alaska.edu/monitors/aurora-forecast). Osim tople odeće, jako je bitno naoružati se strpljenjem, jer je moguće da se neće desiti baš sve po planu.

Važno je znati da su organizovane turističke ture u skladu sa odabranom destinacijom. Na Aljasci,  mesto Ferbenks, u blizini nacionalnog parka Denali, najbolje je mesto za posmatranje polarne svetlosti, dok u Kanadi, u gradu Jelounajf, postoji Aurora Village, turististički kamp. Što se tiče Norveške, najseverniji grad Tromse je idealan za ovaj spektakl na nebu, a klima je jako prijatna u tom gradu zbog toplih Golfskih struja. U Kiruni (Švedska), postoji IceHotel, hotel u ledu, a nedaleko od njega se nalazi nacionalni park Abisko, u kojem je stacioniran Aurora Sky Station, koji se bavi istraživanjima fenomena aurore. A domovina Deda Mraza, Rovanijemi je pravo mesto u Finskoj za auroru. Na Islandu se organizuju kratke brodske ture, koji isplove u što veći mrak, kako bi boje i svetlo bile što intenzivnije.

Sa druge strane, Aurora Austarlis, čija sezona traje od marta do septembra, može se videti sa juga Novog Zelanda ili Tasmanije. Astronauti NASA-e su nam promenili ugao gledanja fenomena polarne svetlosti. Naime, astronaut i vazduhoplovni inženjer Tomas Pesket je podelio fotografije i video snimak Aurore Australis sa trenutne misije na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Zemlja je u tom trenutku bila obasjana mesečinom, tako da je aurora poprimila tirkiznu boju.

,,Mesec je bio visoko i bio je veoma svetao, osvetljavao je oblake, stvarajući posebnu atmosferu”, izjavio je Tomas, koji iako je posmatrao par aurora iz svemira, ovaj put je mesečina donela poseban sjaj sa sobom (https://twitter.com/Thom_astro/status/1437883612813201414?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1437883612813201414%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fnationalgeographic.rs%2Fnauka%2Fvesti-i-zanimljivosti%2Fa27512%2FAurora-snimljena-sa-svemirske-stanice.html – na ovom snimku se može videti kako je to izgledalo).

Nadamo se da smo vas dovoljno zainteresovali da počnete sami da istražujete ovaj fenomen na nebu i da će se putovanje u neku od gore navedenih zemalja i ,,lov’’ naći i na vašoj listi želja.

Pripremila: Sara Nikolić

Izvor: https://www.nationalgeographic.com/

Foto izvor: google.com