Bookstagram – kako iskoristiti društvene mreže na kreativan način

, INTERVIEW, KULTURA

Početak ovog veka obeležen sa dve nule (’00) simbolično je označio i početak nove, tehnološke, ere. Tehnologija je neopaženo prodrela u sve osnovne delove ljudske delatnosti, pa tako i u nauku i kulturu, otvarajući vrata naukama koje su joj srodne, a okrećući leđa onima koje nisu; ili se na prvi pogled samo tako čini?

Iako se čini da su telefoni zamenili knjige, a društvene mreže razmenu kreativnosti i ideja stvari nisu baš tako crno-bele. Usled konstantne dostupnosti i pristupačnosti društvenih mreža, uz pomoć tehnoloških inovacija, prirodno dolazi do proboja kreativnosti i na ovom polju, pa su tako sve češće prisutna zanimanja poput „influencer“, „youtuber-a“, „tviteraša“, „mimera“, „blogera“…

Nama je za oko zapala jedna nova vrsta blogova koja se preselila na društvenu mrežu instagram i preti da „zatvori usta“ svim zlim jezicima koji govore da mladi u Srbiji više ne čitaju. Ova vrsta blogova je sve češća kod mladih u Srbiji, a umesto blogovima svoje profile nazivaju bookstagram-ima. Zbog sve veće popularnosti ove vrste profila na društvenoj mreži Instagram, napravili smo jedan kratak intervju sa jednom od pripadnica ove virtuelne zajednice, Ivanom Smiljanić.

Ivana na svom profilu ima preko pet hiljada pratioca, uglavnom pripadnika mladjih generacija i u kratkom intervju koji sledi objasnila nam je šta je to zapravo bookstagram i kako čitava ta vituelna zajednica funkcioniše. U nastavku sledi intervju.



YN: Kako si došla na ideju da svoj instagram profil pretvoriš u raj za ljubitelje knjiga?

Ivana: Knjigolog je nastao kao proizvod dosade i usamljenosti tokom karantina. U početku, namena mu nije bila da postane ikakav raj, već samo moj čitalački dnevnik – online prijatelj sa kojim bih delila sve te emocije koje bi me preplavile tokom čitanja, a nisam imala nikoga oko sebe dovoljno zainteresovanog za priču o tome. I tako sam otvorila profil. Isprva je sve to izgledalo smešno, kakva-takva slika knjige i opis bez ikakve namere da privuče pažnju, već samo čista ljubav prema književnosti i želja da se to sa nekim podeli. Kasnije, kada sam uvidela da istinska strast prema nečemu pronađe svoj put ka uspehu, krenula sam da obraćam pažnju na estetiku i pristup malo više, ali Knjigolog je i dan danas ostao moj online prijatelj, most ka ljudima sličnih interesovanja, koji su, ako ne u mojoj okolini, ta na internetu uvek spremni da dele utiske i zapodenu razgovor o zajedničkoj nam ljubavi – knjigama.


YN: Kako bi ti opisala, šta je bookstagram?

Ivana: Bookstagram je za mene, kako je i navedeno u prvom pitanju, raj za ljubitelje knjiga. Mesto na kome se sastaju ljudi različitih godina, interesovanja i osobina, sa samo jednom zajedničkom stvari – težnji da se književnost bolje upozna. I to je sasvim dovoljno. Verujem da ima još osoba koje su, poput mene, u nekom trenutku osetile da će pući ukoliko ne prepričaju omiljenu knjigu nekome, a da priliku za to prosto nisu nalazile u svojoj okolini – bukstagram je baš takvo mesto, gde će vaše mišljenje biti saslušano, od nekoga uvaženo od nekoga ne, jer književnost nikada nije jednolična. Ona je poput ogledala, za svakoga drugačija, i svako u njoj pronalazi sebe. Lepo je imati mesto gde možemo nesmetano da razgovaramo o knjigama, pritom upoznajući nove ljude, autore i naslove.

YN: Šta od tebe zahteva održavanje tvog profila?

Ivana: Istina je da biti book blogger oduzima dosta vremena. I zahteva rad, trud i upornost, često i više nego što u jednom danu možemo da pružimo. Zvuči strašno, razumem, ali sve što sam uložila u ovaj profil vratilo mi se trostruko. Na vreme uloženo u rast ovog profila ne gledam kao na bačeno vreme, ili obavezu, već kao ulaganje u sebe, vreme kad se posvećujem nečemu što volim i u čemu uživam. Istina, često me mrzi da fotografišem, jer je jedno videti prelepu fotku, a sasvim drugo šta se krije iza kamere i koliko je vremena utrošeno u postavku a zatim pospremanje iste, koje je vrlo lako moglo biti provedeno u čitanju. Ali čak ni to ne mora biti toliko naporno, ponekad je dovoljno da izvedete knjigu u šetnju i kadrovi se sami pronalaze.


YN: Na koji način se odlučuješ za knjige o kojima ćeš pisati?

Ivana: Veoma često pravim liste knjiga koje ću čitati narednog meseca, planiram i zapisujem nove naslove koji pristižu svakodnevno, ali naposletku nikada ništa ne ispoštujem. Odem u nabavku sa jednim spiskom, vratim se sa gomilom potpuno drugačijih knjiga, koje zatim čitam u zavisnosti od raspoloženja. Neke me i dan danas posmatraju sa police, čekajući da dođu na red od svih naslova koje u međuvremenu otkrivam, služeći se trenutkom.

YN: Da li ovu vrstu aktivnosti smatraš svojim hobijem ili poslom?

Ivana: Hobijem, koji me je preusmerio ka stvarima koje volim i poslovima u kojima uživam.

YN: Koliko vremena ti je bilo potrebno da se „probiješ“ i osvojiš veću publiku?

Ivana: Nikada mi nije bilo u planu da se “probijem” niti zadobijem neku veću publiku. Radila sam oduvek sve po osećaju, ulažući sebe u to što volim, a sve je ostalo došlo prirodno. Kada pogledam na svoj put napretka iz ove perspektive, rekla bih da je sve došlo preko noći, ali zapravo je tu bilo dosta truda da se objave pripreme ponekad i par dana unapred, uloženih sati u pisanje dugačkih blogova i smišljanja intervjua i koncepta, ali nikada nužde i rađenja nečega nazor. Ponavljam, kada se nešto voli, to “probijanje” dolazi sasvim prirodno.

YN: Da li tvoje aktivnosti na instagramu podrazumeva neku vrstu sponzora i neke vrste zarade (novac ili pokloni)?

Ivana: Vremenom sam ostvarila dosta saradnji sa autorima i knjižarama, od nekih sam danas i ambasador, ali uvek je tu uključena moja dobra volja i nikada ne bih preporučivala ili promovisala nešto o čemu nemam pozitivno mišljenje. Često dobijam knjige na poklon, što ne podrazumeva da utisci o istoj moraju biti pozitvni.

YN: Po tvom mišljenju, koliko je ova vrsta aktivnosti na društvenim mrežama popularna u Srbiji?

Ivana: Ako zagrebete malo dublje, uvidećete da postoji zaista veliki broj profila iste tematike. Ta činjenica me je oduševila i uvek se trudim da pružim podršku, svesna problema sa kojima se ljubitelji knjiga često suočavaju, od ismejavanja do nerazumevanja, usled nedovoljno široke okoline koja često nesvesno guši ljubav prema knjigama promovišući neke druge stvari. I sama sam imala problema da sebi bliske ljude upoznam sa konceptom bukstagrama, ali sam se osmelila videvši da i dalje ima ljudi koji cene književnost i kojima su moje preporuke zanimljive i bitne, pa makar im nikada ne videla lica uživo. Naravno, stranim book bloggerima je scena nemerljivo šira, ali meni je dosta što vidim da postoje bukstagram profili na Balkanu sa troduplo većim brojem pratilaca od mene, da bih shvatila da i u našim zemljama knjige ipak imaju budućnost.

YN:Da li postoji neka vrsta saradnje između ljudi koji se bave ovom vrstom aktivnosti na društvenim mrežama?

Ivana: Bukstagram mi je pored svih beneficija doneo i mnoga poznanstva, među njima i veoma dobre prijatelje. Svaka medalja ima dve strane – ukoliko se fokusirate na pozitivnu, videćete da su saradnje medju book bloggerima jako česte. Krenuvši od sebe, uvek sam otvorena za podršku, radujem se uspehu drugih profila jer su osobe koje stoje iza njih zaista vredne i većinu smatram svojim prijateljima, bez kojih ne bih postigla to što sam danas. Često možete naići na zajednička darivanja od kojih su neka i humanitarnog karaktera, zatim gostovanja po profilima I organizovanih book klubova u kojima svi zajedno čitamo i komentarišemo određeno delo.

YN: Da li misliš da ova vrsta aktivnosti ima budućnost u Srbiji? (S obzirom na verovanje da nove generacije sve manje čitaju)

Ivana: Krećem se u takvim krugovima da mi je ideja da mladi sve manje čitaju potpuno strana. Do pre par godina neupitno bih se složila sa tim, ali danas upoznajem sve više mladih ljudi koji vole da čitaju, iako se ponegde i nađe neko sa pitanjem da li je Mali Princ slikovnica ili za dostignuće smatra to što nije pročitao/la ni jednu knjigu u životu. Onda se setim punih knjižara, sajmova i svih ljudi koji prate moj ili tuđi bukstagram profil, i shvatim da je sve stvar percepcije. Ne vole svi ni sport, ali sve dok je onih koji se bave njime on će opstati. Svojim zadatkom, ali i ostalih bukstagramera, smatram da one potpuno otuđene od knjiga nateram da makar zavire u njih, što obično preraste u ljubav za ceo život. Za sada sam zadovoljna gledajući kako moj udeo u toj misiji raste. Kako je rekao Gustav Flober, čitaj da bi živeo.



Iz prethodnog jasno možemo zaključiti da društvene mreže nisu nužno zlo i da što pre shvatimo da one mogu biti izvesna vrsta virtuelnih pariskih gradskih salona našeg vremena, pre ćemo shvatiti da koliko god da se stavarnost čini crnom kreativnost i inovativnost ljudskog uma uvek pobeđuje.





Razgovarala: Katarina Pejić
Foto izvor: Pinterest