Iako još uvek nezvanično, sva je prilika da će jedna od ulica u okviru projekta Beograd na vodi dobiti ime po prvoj kraljici moderne države Srbije.
Kako je brak Aleksandra Obrenovića i Draginje Mašin, njihov zajednički život, ali i smrt, jedan od najintrigantnijih momenata novije istorije Srbije, ovaj predlog novinarke Olivere Miletović naišao je na veliki broj različitih komentara.
Da bi doneli ispravan sud o ovoj odluci, neophodno je reći par reči o tome ko je bila supruga poslednjeg vladara dinastije Obrenović.
U mladosti je važila za ljupku i lepu devojku koja je svoje obrazovanje stekla u beogradskim školama, iako je rođena u porodici iz Gornjeg Milanovca.
Njenu lepotu upotpunjavale su i druge osobine jedne vrlo obrazovane mlade osobe, koja još pre svog punoletstva za život zarađuje baveći se pisanjem i prevođenjem.
Najraniji početak njene tragedije možemo naći upravo u tom periodu, kada njen otac, nekada vrlo uticajan i bogat, Pantelija Lunjevica, odlučuje da zarad boljeg života sebe i svoje porodice uda svoju ćerku u bogatu kuću porodice Mašin.
Iako zaljubljena u drugog čoveka, Draga prihvata ulogu žrtve svoje porodice i ulazi u brak koji ne nastaje kao plod ljubavi, već koristi i nužde.
Smrt poput senke počinje da prati život sada udate Drage, kada iz njenog života odlazi najpre njen petnaest godina stariji muž Svetozar, a nešto kasnije i oba roditelja.
Tada briga o porodici pada isključivo na nju, sa čime se ona stoički nosila sve do momenta kada postaje dvorska dama kraljice Natalije.
Tada se u njenom životu pojavljuju prvi obrisi lagodnog života i luksuza, a sve to zaokruženo je upoznavanjem sa mladim kraljem Aleksandrom, sinom njene prijateljice Natalije.
Istorija je pokazala da se Draga bolje snalazila u bedi nego u luksuzu.
Takođe, pritisak javnosti mnogo je teže podnosila u odnosu na nedaće sa kojima se suočavala pre nego što je postala kraljica Srbije.
Brojne kotroverze o njenom uticaju na svog muža, farse i manipulacije u slučaju lažne trudnoće, samo su neki od incidenata u kojima je jedan od najvažnijih činilaca bila upravo kraljica Draga Obrenović.
Sva ta močvarna atmosfera koja se nadvila nad dvorom u to vreme kulminirala je Majskim prevratom.
Tragična smrt tragičnog para svakako se može okarakterisati mučeničkom, izdaja koja se odvila na toliko nivoa da je teško o tome i pisati čak i sa ove vremenske distance, svakako je jedan od razloga zbog kojih nikako ne treba zaboraviti na 28. maj 1903. godine.
Međutim, da li je mučenička smrt kraljice jedino što je preporučuje za „dobijanje ulice“? I da li je, na kraju krajeva, tako nešto dovoljno za dobijanje iste?
Ipak je Srbija i istorija našeg naroda prebogata herojima i junacima, tragičnim smrtima i herojskim podvizima.
U prilog ovom predlogu novinarka Miletović ističe da je kraljica Draga, zajedno sa svojim suprugom, platila dugovanja manastira Hilandar i na taj način ga spasila dužničkog ropstva.
Ono što joj je promaklo jeste činjenica da su monasi Hilandara bili primorani da pošalju Miroslavljevo jevanđelje kao poklon kraljevskom paru.
Neki istoričari bi rekli da je to bila posledica zahteva dvora, drugi pak kažu da je to bila slobodna volja monaha – istina je negde na sredini.
Možda je baš taj detalj presudio Dragi i Aleksandru, prokletstvo koje je pratilo onoga ko Jevanđelje odnese sa Hilandara.
Tome u prilog idu i sudbine onih koji su kasnije u posedu držali jevanđelistar, pre svih kralj Aleksandar Karađorđević i ruski car Nikolaj II Romanov.
Jedno je sigurno, Srbija još uvek ne može da se izbori sa svojom istorijom, proces brisanja imena ulica onih koji takvu privilegiju nikako nisu zaslužili još uvek traje i tu će biti još mnogo posla.
Ime kraljice Drage Obrenović defintivno ne spada u taj red, i mada podržavam ovaj izbor, mislim da tu energiju treba najpre uložiti u promenu imena pojedinih ulica, a bogme i rušenja pojedinih spomenika.
Na kraju će istorija presuditi njima, a na nama je da učinimo sve kako ne bi strahovali nad presudom onih koji će doći nakon nas.
Foto izvor: Wikipedia
