U poslednje vreme, od kako traje epidemija, postalo mi je jasno da je vrlo teško naći dečka.

Pre smo barem išli na fakultet, u školu i upoznavali smo nove ljude, a ovako, preko Zoom-a, sve je otežano. Da se razumemo, čak i pre pandemije mi nije bilo lako. Često uveče ne mogu da zaspim zato što mi je u glavi retrospektiva svih propalih sastanaka na koje sam otišla, vraćam unazad sve trenutke u kojima sam poželela da sam ostala kući ili one u kojima sam se toliko izblamirala da bih volela da je sve to samo jedan veliki košmar.

Jedno od rešenja ovog problema svakako je jedna od mnogobrojnih aplikacija za upoznavanje ljudi. Ali da li je neke od vas sramota ili strah?

Kad god pomislim na upoznavanje stranaca sa interneta u glavi mi se vrti  „stranger-danger” rečenica. Kako samo tako izaći sa nekim koga ne poznajemo? Palo mi je na pamet da uvek možemo sa sobom povesti nekoga da nas pričuva iz prikrajka, ali problem je, barem kod mene, što bih se smejala celoj toj apsurdnoj situaciji i uveče bi moja retrospektiva bila bogatija za još jedan blam.

„Ma ko još instalira te gluposti” je, čini mi se, drugi problem, ali ne možemo zanemariti činjenicu da su neki ljudi upravo tako upoznali ljubav svog života. Druga stvar – mislim da je vreme da prestanemo da se opterećujemo oko toga šta drugi ljudi misle i da se fokusiramo na sebe. Morate se složiti sa mnom da nikada ne znate koga ćete i kada upoznati, pa možda upravo taj stranac postane vaš najbolji prijatelj. Naravno, možda bude i jedna od onih osoba sa kojom vam je žao što ste potrošili više od pola sata svog vremena – zaključak je da ne možemo znati dok ne probamo.

Na kraju nam ostaje pitanje šta nas sprečava – sramota, strah ili nešto treće?

Pripremila: Sanja Mitrović
Foto: Logowik