Morali smo, bre, da odemo u taj Katar.

Završen je i poslednji čin predstave pod nazivom „put za Katar“.

Tokom ovog putovanja reprezentacija Srbije nije ostala bez svog kormilara, kako je to ranije bio slučaj − oluja je bila snažna, ali brod i njegova posada su odoleli.

Iako su Portugalci kroz istoriju upamćeni kao vešti moreplovci, nedavno su doživeli brodolom, nasukavši se na svoju sopstvenu zemlju u režiji pirata iz Srbije.

I dok čekamo da se prašina slegne, vratićemo se nekoliko meseci unazad, tačnije u mart, mesec u kome je Dragan Stojković i zvanično seo na klupu nacionalnog tima.

Tada smo na tu temu napisali ovo:

Hoće li Piksi vratiti magiju nacionalnom timu?

Upravo pomenuti tekst oslikava dobar deo atmosfere koja se nadvila nad fudbalskom Srbijom u momentu početka Piksijevog mandata.

I pored toga što je reprezentaciju preuzela igračka legenda ovih prostora, razloga za brigu bilo je prilično, a problema je bilo toliko da čak ni oni najstrpljiviji ne bi mogli da navedu svaki od njih.

Kako je vreme odmicalo, tako se i spisak problema smanjivao, a prepreke su se preskakale, ponekad uz spoticanje, ali na kraju ipak dovoljno brzo da bi se stiglo na voz za veliko finale u Portugaliji.

A u Lisabonu – triler.

Predstava je bila takve da nije bio vremena za uvod, zaplet je počeo već od drugog minuta, a na epilog smo čekali gotovo do granice nerava.

Na našu sreću, ova priča dobila je svoj srećan kraj, gotovo magično.

Magija je očigledno neodvojiv termin od imena Dragana Stojkovića − tako je bilo još od igračkih dana, sada nam je samo pokazao da mu više ne treba lopta kako bi je stvorio.

Sada je vreme za odmor, za pohvale, za nadanje i iščekivanje, zaslužili su to svi oni koji su učestvovali u ovom uspehu, a bogami i mi koji smo bili tu da pružimo podršku − ovog puta se isplatilo.

Autor: Nenad Stanković

Foto izvor: mondo, alo