Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, zvanično je prihvaćen od strane Ujedinjenih nacija 1990.godine. Od tada, vlade i humanitarne organizacije širom sveta obeležavaju ovaj datum pozivajući sve društvene aktere da se uključe u aktivnosti čiji je cilj eliminacija nasilja nad ženama.
Prema poslednjim poznatim podacima, u Srbiji su tokom 2020.godine najmanje 22 žene preminule nasilnom smrću koju je izazvao partner ili drugi član porodice, a u još pet slučajeva postoji sumnja da se radi o femicidu, to jest rodno zasnovanom ubistvu ili ubistvu žene samo iz razloga što je žena.
Od osam ubistava žena u prvoj polovini 2021.godine, prema podacima poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković, jedna sedmina prijavila je nasilje pre ubistva.
Poslednji dostupni podaci Ujedinjenih nacija iz 2019.godine, pokazuju da 137 žena širom sveta svakodnevno ubije partner ili član njihove porodice. To znači da ukupno 50.000 žena godišnje ubiju ljudi koje poznaju i kojima bi trebalo da mogu da veruju.
“Nasilje nad ženama je ekstremni oblik kršenja ljudskih prava koji se ne sme tolerisati. Osim adekvatnog sistema zaštite od nasilja i njegove efikasne primene na svim nivoima, od ključne važnosti u prevenciji i eliminisanju nasilja nad ženama je unapređivanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena i devojčica. Istovremeno, osnaživanje žena i promovisanje rodne ravnopravnosti je od suštinskog značaja za brže postizanje održivog razvoja. Agеnda za održivi razvoj do 2030, koju su UN usvojile 2015. godine, a na čije se sprovođenje obavezala i Republika Srbija, u okviru cilja održivog razvoja broj 5. zalaže se za ukidanje svih oblika diskriminacije žena i devojčica – okončanjе nasilja, jednaka vlasnička prava i naknade za rad i vrednovanje neplaćenog staranja i rada, pravo na odluke koje se tiču njihovog tela i ostvarivanje prava žena da jednako učеstvuju u rukovođеnju i donošenju odluka u javnom životu,” kaže Ivona Gvozdenović iz Fondacije Ana i Vlade Divac, koja u saradnji sa Fondacijom Centar za demokratiju sprovodi aktivnosti socijalnog stuba Platforme “Održivi razvoj za sve”, koju uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, a u okviru projekta “Reforma javnih finansija – Agenda 2030”, sprovodi GIZ.
“Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je usvojen ove godine uvodi mnoge novine u ovoj oblasti, u skladu sa setom vrednosti i pravcima održivog razvoja sadržanim u Agendi 2030. Vlada Srbije nedavno je usvojila i Strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, čiji je cilj prevazilaženje rodnog jaza i ostvarivanje rodne ravnopravnosti kao preduslova za razvoj društva i poboljšanje svakodnevnog života žena i muškaraca, devojčica i dečaka. To je važan napredak, ali da bi se realna situacija zaista unapredila od presudne je važnosti da se razmotri šta je sve potrebno uraditi i da se obezbede uslovi da se Zakon i Strategija efikasno sprovode, “objašnjava Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju.
U okviru rada Tematske grupe Rodna ravnopravnost, koja deluje u okviru socijalnog stuba Platforme “Održivi razvoj za sve”, pripremljena je analiza „Rodna ravnopravnost u kontekstu održivog razvoja i rešenja sadržanih u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti“ autorke prof. dr Marijane Pajvančić. Analiza ukazuje na ključne novine koje donosi nedavno usvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti i na mehanizme koje je potrebno razviti za njegovu efikasnu primenu u javnom, privatnom i civilnom sektoru, povezujući nova rešenja Zakona sa Agendom 2030, kao i sa Strategijom za rodnu ravnopravnost koja je u trenutku pripreme ove analize bila u izradi.
U okviru Platforme “Održivi razvoj za sve”, u cilju promovisanja zaključaka analize i formulisanja javnih politika koje će doprineti boljoj primeni novih zakonskih i strategijskih rešenja, nedavno je održana i prva u nizu od tri javne debate posvećenih različitim pitanjima iz oblasti rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena i devojčica.
Izvor: GIZ RS
Autor ilustracije: Dobrosav Bob Živković