Dinastija koju je činio jedan Dobrica Ćosić, koju čini jedan Peđa Marković i jedna Miona Marković. Familija koja je poznata samo po velikim uspesima, a od nedavno i uspesima jedne mlade umetnice koja je svojom harizmom, talentom za glumu i vedrim duhom uspela da osvoji ceo region. Ukoliko je gledate u pozorišnim predstavama, ne možete a da danima ne ostanete pod utiskom njene maestralne glume u koju se potpuno uživi, dok u serijama i filmovima tumači likove za čije je razumevanje potrebna velika koncentracija kako bi prodrli u njihovu suštinu. Drage čitateljke i čitaoci, niko drugi do Miona Marković.

YN: Miona, u intervjuu koji si dala u martu si rekla da se osećaš dobro povodom početka proleća i bratovog rođendana. Kako uvek imamo priliku da te vidimo raspoloženu, a kako je došla jesen a sa njom i tmurno vreme, da li se kod tebe nešto promenilo i kako se osećaš?

Miona: Jesen ima svoje zakonitosti, često u razgovorima sa prijateljima složimo se da smo u nekoj vrsti ,,novembarske depresije”. Nekako godina se bliži kraju, a još uvek nije stigla Novogodišnja euforija i vreme je često surovo, sve to utiče na nas. Mada čim Sunce grane i obasja ono divno rasuto žuto, crveno i šareno lišće odmah se ponovo zaljubimo u tu čudnovatu jesen, koja te tera da se pozabaviš nekim mislima u sebi pred neke nove početke. 

YN: Da li je Miona, tada svakako brucoškinja Fakulteta dramskih umetnosti, znala da je jednog dana čeka glumački uspeh koji se svakim novim danom sve više i više povećava?

Miona: Iskrena da budem to je bio jedini put kome sam se nadala, samo nisam znala kakvi će koraci biti i koliko će se brzo neke stvari desiti, a koliko ću druge dugo čekati. Svakako iako nas često napadaju sumnje, ne daj Bože da sumnja nadvlada veru. 

YN: Carmela i Paulino što glume vam fino je slogan tvoje i Jovana Jovanovića diplomske predstave pod nazivom ,,Ay Carmela’’. Kako si zadovoljna posećenošću iste, pošto ste ponovo krenuli sa igranjem nakon kratke pauze?

Miona: Bogami, pauza nije bila kratka, godinu i po dana van scene za nas je mnogo, korona zamalo da nam uzme Carmelicu, ali ne damo se. Zadovoljni smo vrlo pogotvo što mi ne pripadamo nijednom pozorištu, nijednoj ustanovi, i baš kao Carmela i Paulino mi lutamo od grada do grada igrajući svoju predstavu. U tome ima neke simbolike i zaista ovu predstavu nas dvoje možemo igrati kroz ceo život, što su njih dvoje stariji to je priča potresnija. Ova predstava ima svoj put koji kao da se sam od sebe odvija i eto u januaru 2022. igraćemo naš prvi jubilej (10. izvođenje) i to u Hrvatskoj u Osijeku. 

YN: Nakon igranja Rade u čuvenoj predstavi i mjuziklu ,,Cigani lete u nebo’’ Vlaidmira Lazića si izjavila: ,,Zbog ovakvih osećaja na sceni sam maštala da budem glumica.’’. Šta je ono što ta predstava nosi sa sobom a da kod ljudi probudi želju da je pogledaju ponovo sa istim žarom kao kada su je gledali i prvi put?

Miona: Mislim da je ključ u tragičnoj ljubavnoj priči isprepletanoj najlepšim ciganjskim pesmama. Zaista duša ti igra dok gledaš te scene u kojima oni pevaju i vole se i slobodni su i umiru i žive i slave život i slave i njegovu prolaznost. 

YN: Brodvej (eng. Broadway) ili Boljšoj teatar (rus. Большой театр)? Gde bi pre zaigrala i zašto?

Miona: Ufff, možda ipak Broaway jer jezik sam već savladala, ruski ne govorim. Takođe imam utisak da bi mi iz New Yorka karijera mogla krenuti u toliko različitih pravaca kojih možda u Moskvi nema u toj količini.

YN: Da li bi sa čitaocima podelila koristan savet koji si dobila od tate a koji nikada nećeš zaboraviti?

Miona: Razmisli da li bi tih prijatnosti koje bi dobila idući tamo bilo više od neprijatnosti koje ti se mogu desiti na putu do tamo i od tamo. 

YN: Kakvo iskustvo nosiš sa Serbia Fashion Week-a, gde si nosila kreaciju Suzane Perić? Gluma i manekenstvo/modeling imaju određenih sličnosti sa glumom, a kako ih ti porediš?

Miona: Zaista je za mene to bio potpuno jedan drugi svet. Osećala sam se među svim tim prelepim devojkama kao da sam u nekom Sorentinovom filmu. Pritom ta revijska gungula izuzetno je stresna i nije to nimalo lak posao. Postoje neke dodirne tačke sa glumom ali zaista to su potpuno dve različite profesije. Slično je to što sebe na neki način dok se slikaš ili šetaš stavljaš u određenu ulogu, ali u manekenstvu su to uglavnom iste uloge, pa vas harizma izdvaja. 

YN: Kako znamo da već neko vreme učiš da sviraš klavir, reci nam, da li uskoro možemo da očekujemo nešto potpuno novo od tebe kada je muzika u pitanju, ili pak to radiš samo za svoju dušu?

Miona: Ja bih volela da uskoro klavir i ja zajedno pevamo, ali dug je put do toga. To će uvek biti za moju dušu, mada postoji jedna pesma koju sam napisala, i melodiju i tekst, ta će pesma jednog dana ugledati svetlost dana.

YN: Kako smo na samom početku naveli da dolaziš iz zaista značajne za društvo dinastije, da li si nekada imala možda pritisak u glavi da i ti treba da postigneš veliki uspeh, iako taj isti uspeh za svakoga predstavlja nešto drugačije?

Miona: Nisam zaista, ne posmatram ja svoju porodicu kako je posmatraju oni izvan nje. Mi smo jedno pleme i držimo se zajedno, to nas je učila naša baba Milka. Zato što nas je mnogo i zato što je dosta jakih individua bilo je teško biti svoj ali to je teško uvek tinejdžerima da se izbore za svoj stav u svakoj porodici. Sada su već skoro svi unuci odrasli i sada je to drugačije.

YN: Na Instagramu te prati 45.000 ljudi, a toliko stanovnika ima grad Požarevac. Da li se trudiš oko svog profila, šta ti je on doneo i jesi li svesna da ljudima ulepšaš dan svojim i više nego interesantnim objavama?

Miona: Jako se trudim. Obožavam slike, obožavam da kombinujem objave, da to sve ima nekog smisla i biram da širim “Joie de vivre” . (radost življenja)
Vrlo je prosto, ja imam društvene mreže od svoje 12. godine i dosta mi je čudno da razdvajam nekad privatno od poslovnog i sada sam na primer svesna da ne treba svi moji pratioci da znaju sve o meni, ali isto tako sam navikla da je društvena mreža neka vrsta javnog obraćanja iz ličnog još kao devojčica od 12 godina. Tako da učim da ipak biram sada šta kačim. 

YN: Osoba si koja može da se pohvali velikim brojem prijatelja sa kojima održavaš zdrav i kvalitetan odnos. Smatraš li da su pravi prijatelji za ceo život zaista najveći dar koji čovek može da dobije?

Miona: Apsolutno, oni su porodica koju biramo, i smatram svojom najvećom vrednošću što osećam da sam dobar prijatelj, i biću još bolja, mojim ljudima. 

YN: Ako je suština glume potisnuti sebe da bi postao neko drugi na određen vremenski period, šta je onda suština ovog života van glumačkog?

Miona: Suština je biti živ. Osećati se živim. Pustiti da te život udara jer život je veći od svih nas i ma koliko se mi trudili da ga ukrotimo, on će nas uvek iznenađivati, naše je da se snađemo i da uživamo u svakoj emociji i da smo mu zahvali jer smo živi i jer osećamo.

Razgovarala: Andrea Dobrosavljević
Naslovna fotografija: Za lepaisrecna.rs – Petar Đorđević