Elizabet Grant, poznatija i kao Lana del Rej, ostavila je večiti trag u pop-rok muzici I za sebe rezervisala mesto na listi popularnih muzičara koji nikada neće biti zaboravljeni. Njena muzika odiše nostalgijom i nekom specifičnom vrstom melanholije uz koju smo se svi mi kao tinejdžeri saosećali, a saosećamo se i dalje. Nikada niko nije umeo da na takav autentičan način prenese tugu kao Lana del Rej i zbog toga njena dela imaju neporecivu autentičnost i vrednost.
Rođena je 21. juna 1986. godine u imućnoj porodici, gde su se njeni roditelji pobrinuli da ima sve što poželi. Imala je novac, obrazovanje i šansu za uspeh, međutim, njen život je krenuo malo drugačijim putem.
Već u pubertetskim danima, mlada Elizabet ili Lizi, kako su je prijatelji zvali, živela je životom koji je bio u najmanju ruku problematičan. Opijala se, koristila psihoaktivne supstance i izlazila sa mnogo starijim muškarcima, sakrivajući tugu koju je nosila u sebi takvim načinom života. Njeni roditelji su odlučili da je pošalju na rehabilitaciju, gde je krenula da piše poeziju i tako napisala stihove za koje nije ni bila svesna da će joj potpuno promeniti život. Kasnije je završila dva fakulteta, metafiziku i filozofiju, počela je da peva po barovima i ostalo je istorija.
Zanimljivo je da je kroz karijeru menjala svoja umetnička imena, od kojih su neka Sparkl Roup Džamp Kvin i Lizi Grant, a ime Lana del Rej nadenula je sebi po glumici iz starih holivudskih filmova Lani Tarner i modelu oldtajmer automobila Ford Del Rej sedan.
Neki od hitova koji su je proslavili poput „Video Games” i „Blue jeans”, kao i ceo njen debitantski album „Born to Die”, bili su temelj koji je mlada pevačica postavila i nastavila da uspešno gradi svoju karijeru. Izdala je 8 studijskih albuma, dobila veliki broj nagrada za svoj rad, napisala je knjigu poezije i snimila svoj autobiografski umetnički film 2014. godine. Takođe, Lana ima preko 200 neizdatih pesama koje su procurele na internetu.
Međutim, sva njena dela imaju sličan ili isti motiv: nostalgija, tuga za onim što je prošlo, melanholija koja obuzima i prožima celo njeno biće. S obzirom na težak, ali i za nju lep život koji je vodila, činilo se da je uvek tražila inspiraciju u svojoj prošlosti. Slušajući njenu muziku, stiče se utisak da je ona oduvek imala slomljeno srce koje nikada nije mogla da izleči. Ljubavi, alkohol, prijatelji, roditelji, svi su oni bili „krivci” za tugu u njenim pesmama.
Čini se da su se mnogi ljudi upravo zbog toga toliko saoećali sa njenom muzikom, jer ona peva o stvarima koje su svima bliske kroz jedan zaglušujući, intiman ambijent. Stvorila je novi poredak „vintage” muzike, snimajući svoje spotove lično, analognom kamerom, što je pokrenulo sasvim novi trend u pop muzici 2010-ih godina.
Lanina muzika ima neverovatnu poetsku vrednost, s obzirom na to da su tekstovi njenih pesama poeme same po sebi, a ona ih izvodi svojim nimalo savršenim glasom, sa instrumentalima u džez, bluz i rok maniru. To joj daje autentičnost i lik koji je stvorila za sebe u narativu koji nije kao nijedan drugi.
Ljudi su pronašli nekoga ko je uspeo da kanališe osećanja koja su i sami osećali, pronašli su nekoga ko je uspeo da njihove neizrecive misli opiše predivnim rečima i stihovima, što jeste zadatak pravog umetnika. Tako su milioni ljudi dobili svoju novu omiljenu muzičarku koja nije savršena, a ipak je uspela da bolje opiše ono što nas boli nego bilo ko drugi.
Autor: Bojana Zlatković
Foto: Tumblr