Nije mi ova godina bila baš nešto srećna, moram da priznam. Bila je puna neizvesnosti, kao i iščekivanja da li će nešto da se desi u zamišljenom roku ili ne. Tek krajem ove godine uspeo sam da ublažim neke stvari, posebno zbog činjenice što ću uskoro završiti master studije, i to na moju veliku sreću, baš zbog toga što sam delimično uspeo da se oslobodim stresa i neizvesnosti.
Kažem „delimično“ zato što mi je mentor Predrag Pecev javio da sam sa svojim delom obaveza završio. Ostalo je još samo da prepravi neke delove, da preda rad javnosti na uvid, da prođe kontrolu dva veća, i onda da se zakaže njegova odbrana. Kontrolu jednog veća, i to master veća, već je prošao, ostalo je još samo da prođe kontrolu naučno-stručnog veća. Pošto je rad visokoškolske ustanove u Sremskoj Mitrovici previše kilav, napomenuo sam da ću do februara biti na čekanju zbog navedene situacije. Voleo bih da se brže donose odluke, ali nikako na takve stvari ne mogu da utičem. Međutim, laknulo mi je to što više nemam nikakve obaveze oko mastera, ali neka opterećenja sa svoje rođene grbače nisam mogao da skinem.
Da bih mogao da finansiram sve potrepštine, kako za vreme završetka, tako i posle završetka mastera, morao sam da izmenim pristup svom honorarnom poslu. Moj dosadašnji poslodavac, koji me je plaćao bedno, a sebi uzimao veću proviziju, više nije imao posla, pa sam na sve to bio primoran da se vratim na pristup po kom sam bio aktivan kada sam počeo da se bavim tim poslom zarad pružanja finansijske pomoći sebi i roditeljima – u pitanju je honorarni pristup. Zarađujem više nego što sam kod dotičnog poslodavca Dejana Tomića, dobijam više angažmana nego što sam imao u poslednje vreme kao nadređeni, i, eto – opet sam zadovoljan jer više ne zarađujem skromno.
Sada su se stvorili uslovi da naveden novi-stari honorarni posao dobije intenzivan tok, kao i da pomažem sebi da platim master, a novac prosleđujem mojoj mami zato što ona sve to isplaćuje. Bitno je da će sve biti gotovo do februara, a posle – posle mogu da pevam čuvenu „Adio stres“ od Žike Milenkovića i njegove grupe „Babe“.
Toliko o veselju i opterećenjima! Vidimo se ponovo čim budem dobio neku inspiraciju!
Autor: Đorđe Vesković
Izvor naslovne fotografije: Pixabay.com