Do sada smo u istoriji imali Prvi svetski rat, potom je za njim došao Drugi, a Treći svetski rat se upravo vodi, samo ovoga puta protiv nevidljivog neprijatelja. Srbi kao narod su, otkad je sveta i veka, uvek bili prvi na linijama fronta kada je u pitanju bilo branjenje slobode, časti, svoje domovine, svojih svetinja i ljudi. Danas, ustao je najveći živi Srbin 21. veka, ustao je i pobunio se protiv globalističke agende tim činom pokazujući koliko su zapravo ti ljudi koji stoje iza nje zaista mali. Ustao je Novak Đoković, a sa njim i cela Srbija, region i čitav svet. 

Kako ne bih ponavljala ono što su kolege novinari već napisali (a napisali su o ovoj temi sve što je moglo da se napiše, i hvala im na tome), ovim tekstom ću napraviti mali osvrt povodom ovog skandala, da, i dati zaključak o istom.

Cela ova zbrka koja je počela 5. januara samim Novakovim saznanjem da neće biti pušten u zemlju i da neće moći da igra na turniru i tako ispiše istoriju zvuči kao dobar uvod u knjigu tematike psihološkog trilera. Držati nekoga u pritvoru, potom u sobi hotela za imigrante bez prozora, ne davati mu redovno da jede i pije, postaviti mu policiju ispred sobe i oduzeti mu telefon za njegov predstojeći Božić i praznike je maltretiranje bez ikakvog povoda. Postavlja se pitanje- Da li se radi o ozloglašenom kriminalcu ili najboljem teniseru svih vremena? Nisu ni svesni kakav su pogrešan potez napravili, ali kako ne mogu da ga pobede na terenu, ovo im je bila izgleda jedina opcija i bitka koju nisu dobili.

Podrška okupljenih ljudi koji su danima Noletu govorili reči utehe, igranje kola i puštanje patriotskih pesama, kako ispred samog hotela u kom je boravio tako i svuda u svetu gde nas ima, pokazuju samo onu čuvenu rečenicu da Srbi zaista jesu nebeski narod.

Uprkos svemu što mu se dešavalo ovih dana, uspeo je da ostane smiren i pribran. Kako? To samo Sveti Bog može da zna zajedno sa njim. Dobivši Vladu Australije na sudu, vraćena mu je viza za boravak u Australiji, a on sam je odlučio da je došao da ispiše istoriju i da povratka kući dok to ne uradi nema.

Sloboda, čojstvo i junaštvo i ponos i ljudskost su ono zbog čega naš narod nikada neće dozvoliti da nas maltretira i ponižava bilo ko u svetu, ma čime da se on bavio i koju funkciju u istom tom svetu (u ovom slučaju sportu) imao.

Kako je i sam Nole jednom prilikom rekao:
,,Ja sam pre svega pravoslavac, a onda sportista.’’, a ja bih još samo dodala stihove iz pesme Mitra Mirića:

Ne može nam niko ništa

Jači smo od sudbine

Mogu samo da nas mrze

Oni što nas ne vole.

Danas se sloboda piše Novakovim imenom.
Nole, velik si!

Autor teksta: Andrea Dobrosavljević
Izvor naslovne fotografije: espreso.co.rs