Bombardovanje Srbije koje se dogodilo 1999. godine, ostavilo je veliki trag na ljudske živote. Mnogi su nestali, jedni su izgubili domove i svoje najbliže, a drui su navukli velike strahove. Taj nemili dogadjaj, tu tragediju koja će se zauvek pamtiti, kroz priče, traume i slika, najbolje nam prikazuje film i ceo filmski talas posle bombardovanja. Srbi su ponovo našli način da se šale na račun svoje nesreće.

Kultura je ogledalo društva i politike jedne države, pa iz ovih filmova možemo zaključiti da je zaista bilo haotično. Međutim, oni imaju ogromnu vrednost.

Kinematografija posle bombardovanja ima jasnu formulu: Neka bude smešno i neka bude uznemiravajuće, na ovaj ili onaj način. Režiseri ovog vremena su se fokusirali na isti obrazac, pa iako imamo ozbiljne filmove na ovu temu, komedije će nam ostati jasnije u sećanju, jer su upravo one ostale vanvremenske.

Iako ima i nekoliko drama u ovom filmskom talasu, sve one imaju bar neki deo komedije. Da bi se u mrak, smrt, bombe i uništenje uneo tračak svetlosti, režiseri su kao glavni motiv uzeli baš Srbe. Ljude koji umeju od svega da naprave šalu, da igraju kolo i drže mete dok oko njih padaju bombe. Njima je sve zabava, sve je pesma i ništa nije ozbiljno, ili je to bar tako predstavljeno ispred objektiva.

Pročitaj i: Nov trend među umetnicima – godina nostalgije

Neka od najvećih ostvarenja ovog vremena su filmovi poput „Crnog Bombardera“, „ Bumeranga“, „Nebeske udice“ i drugih. Uglavnom prikazuju živote mladih ili ljudi srednjih godina, koji žive u vremenu pre ili posle bombi, a neki prate i dešavanja tokom samog bombardovanja. Oni žive svoje svakodnevne rutine i trude se da ostanu u svojoj normali i pored svega što se dešava. Ako su mladi u pitanju, provlače se ozbiljne teme poput droge, ljubavi, problematičnih ponašanja, muzike i društva, kroz humorističan ton, dok krajevi uglavnom imaju tragičan završetak.

Glavni likovi su luckasti, ponekad bezobrazni, bez dlake na jeziku, odmetnici koji ne poštuju pravila. Dopadljivi su upravo zbog svojih izjava koje su drske i smele, a u isto vreme i duhovite, pa ih doživljavamo kao pravedne i dobre ljude. Uglavnom su muškarci protagonisti, pratimo njihove živote i nadamo se najboljem.

Drugi pravac koji postoji u podeli filmova iz 90ih i 2000ih su filmovi o mafiji, klasičnom životu kriminalaca, uglavnom iz Beograda. Možda najpotresniji filmovi iz ovog perioda su upravo ovi, jer najbeskrupuloznije predstavljaju smrt i ponos.

Beograd je 90ih i ranih 2000ih bio grad sa kriminalom koji se odvija bez nekih većih posledica, pa je nastala ta podkultura beogradskog kriminalca– obučen u „Diesel“ ili šuš trenerke, voli rep, nasilje i drogu, voli kraj odakle je potekao i bavi se ilegalnim radnjama. Ovakav arhitip mladog muškarca nastao je upravo zbog siromaštva koje je ovladalo Srbijom, pa su mladići jedini izlaz nalazili u kriminalu, kako bi imali dovoljno novca i za porodicu i za sebe.

Ubijanje u ovim filmovima je jako često, često predstavljeno bez cenzure, a čini se da se to ovim mladićima i sviđa, jer im daje osećaj moći, pripadanja i ponosa, što čini da njihov ego raste i ostaju bez saosećanja.

Svi ovi mladići u filmovima su jako duhoviti, neke od najpoznatijih citata iz filmova su upravo potekli odavde, i iako imamo tragediju koja će se desiti u određenom filmu, ne možemo a da se ne nasmejemo na fore glavnih likova, bili oni dopadljivi karakteri ili ne.

Neka od najpoznatijih ostvarenja ovog filmskog podžanra su „Bure baruta“, „Jedan na jedan“, „Rane“ i mnogi drugi.

I treća najzastupljenija tema u ovom filmskom talasu je bila pad Vlade Slobodana Miloševića, pre i posle tog događaja koji je označen kao 5. oktobar.

Život ljudi nije bio na odgovarajućem nivou za vreme ovog predsednika, ljudi ga jednostavno nisu voleli i želeli su da ga smene sa tako visoke funkcije. U to vreme studenti i ostali građani izlazili su na velike proteste koji su označili tih par godina borbe, pa je s razumevanjem ovo jedna od najčešćih tema. Bio je to veoma važan period istorije za Srbiju, pa se podrazumeva da je kultura ispratila sve to na sebi svojstven način.

Najpoznatiji filmovi koji su vezani za ovu temu su „Profesionalac“ kao i „Pad u raj“.

Svi ovi filmovi imaju jedan zajednički motiv. Neodoljivo su duhoviti i bolno tragični. Oni su dnevnik jednog vremena koje se neće nikada ponoviti kao takvo, a ljudi su našli način da se smeju i plaču za gubicima i nesrećama. Prikazuju srpski narod kao ljude koji nisu znali šta da rade sa svom tom tragedijom, pa su na najbolji mogući način uspeli da se nose sa time. Da se jednostavno smeju.

Izvor: Vikipedija

           Bumerang-IMDB

Foto izvor: https://informer.rs/vesti/drustvo/

Pripremila: Bojana Zlatković