Pitanje slobodne trgovine stalno uspeva da podeli javnost. Da li su ugovori o slobodnoj trgovini dobri? Da li štete domaćoj privredi? Donosimo razmišljanja i kolumne britanskog profesora ekonomije i finansija Džefrija E. Vudsa koji je intenzivno pisao o čestim zabludama u ekonomiji koje su široko rasprostranjene, a lako se mogu odbaciti. Ekonomska nauka, na kraju krajeva, teži istim onim vrednostima kao i svaka druga nauka: tačnost, naučnost i empirijska istraživanja, pa bi bilo zgodno videti šta kažu ekonomisti.
Kolumne profesora Vudsa objavljene su u knjizi pod naslovom „Fifty Economic Fallacies Exposed“.
Da li smanjenje carina mora biti recipročna mera, jer bi to u protivnom oštetilo domaću privredu?
Ne, kaže profesor Vuds. Zapravo, „ako zemlja ukine carinu (i ostale barijere međunarodnoj trgovini) ima koristi na dva načina. Ima koristi u potrošnji i u proizvodnji.“ Kako on navodi, „potrošači se rukovode cenama sa kojima se suočavaju da bi proizvelo ono što je za njih najisplativije i da to rade što jeftinije“. Dakle, ako država nema carine i ostala ograničenja, ekonomija bi mogla da razvije puni potencijal svojih mogućnosti. Naravno, benefiti bi bili još veći, kako se navodi u tekstu, ako bi ceo svet bila jedna zona za slobodnu trgovinu – ali to nije na odluci jedne individualne države. Naravno, slobodna trgovina će možda naškoditi nekim proizvođačima, ali će ekonomija u celini napredovati.
Pročitajte i: Uticaj inovacija, ljudskog kapitala i emigracija na srpsku privredu
Da li onda ona mora biti fer?
Navodi slučaj pregovora između SAD, Kanade i Meksika o slobodnoj zoni za trgovinu. Radi se o NAFTA sporazumu (North American Free Trade Agreement). Ali to je „zapelo“ u jednom trenutku – zbog ekoloških standarda u Meksiku. Naime, Meksiko je imao niže ekološke standarde od SAD i Kanade. Profesor Vuds kaže da je to pogrešna dilema – da li ekološki standardi moraju biti jednaki u sve tri države kako bi oni slobodno trgovali? Meksiko ima prednost jer ima niske ekološke standarde. Da, možda je zagađenje veće ali stanovnici Meksika zato uživaju u jeftinijim proizvodima. Kada bi Meksiko pojačao svoje standarde, porasle bi i cene. Navodi i dodatni primer da ovo dodatno ilustruje: to bi bilo kao kada bi EU tražila od Amerike da uništi sve svoje prarije (ogromne ravnice sa plodnim zemljištem) kako bi od Amerike kupovala žito. To je jedan aspekt američke prednosti, a EU verovatno ima druge prednosti.
„Insistiranje na tome da slobodna trgovina zahteva slične ekološke standarde između zemalja pre nego što trgovina počne je ekvivalentno izjavi da sve relativne prednosti treba da budu skrajnute zakonom pre nego što trgovina počne. Postupanje u skladu sa tom zabludom bio bi recept za siromaštvo u svim budućim trgovinskim partnerima“, ističe Vuds. (Ovde nije reč o tome kakvi bi ekološki standardi trebali biti, već da li jedan aspekt prednosti znači da je slobodna trgovina nepovoljna za drugu stranu).
Konačno, da li slobodna trgovina dovodi do nezaposlenosti?
Ne, kaže Vuds. Slobodna trgovina bi mogla dovesti do trenutne nezaposlenosti, usled promene obrasca zapošljavanja, ali će se na duže staze to srediti. Neslobodnom trgovinom ljudi bi bili siromašniji, odnosno morali bi da kupuju proizvode po skupljim cenama nego što su one na stranim tržištima.
Foto izvor: Ibrahim Boran on Unsplash
Izvori: Wood, G. E. (2013). Fifty Economic Fallacies Exposed. Institute of Economic Affairs.
Pripremio: Goran Miletić
