Mladi reditelj Goran Nikolić ove godine na 50. FEST-u predstavio je svoj prvi dugometražni film „Heroji“. Svetska premijera održana je 27. februara u Domu Omladine u prisustvu mnogobrojne publike.

 Iako je ovo prvi Goranov film, ovaj reditelj je odavno poznat beogradskoj filmskoj publici. Kratki filmovi poput „ I, kako si, deda, šta se radi?“ i „Život po Moskriju“ samo su deo opusa njegovog rada, obzirom da se bavi filmskom i televizijskom režijom. „Heroji“ su njegov prvi ozbiljniji projekat, a glavne uloge tumače Mladen Sovilj u ulozi ratnika i Todor Jovanović u ulozi dečaka, kao i Žarko Laušević koji je narator priče.

„Ovaj film jeste nastao iz mog autsajderskog pogleda na svet i generalno kako ja posmatram film i kako pristupam bilo kom žanru“ – izjavljuje za našu redakciju Goran- „ takođe je sve u činjenici da je meni bitnije šta ja osećam u nekoj priči, kasnije analiziram temu, a tek onda razmišljam o aktuelnosti teme. Taj način na koji posmatram ovaj film sam tek u nekom trenutku osvestio, jer u početku toga zaista nisam bio svestan. Shvatio sam da sam razmišljao o tome kako me nosi priča, kakvi su likovi, a zatim došao do zaključka da ja zaista pričam o sebi. Uvek mi je zanimljivije da sebi otežam“- izjavljuje on- „ jer smatram da se ne možete praviti film i da u isto vreme to dotakne ljude, ako pravite film tako da ljudi izgube sat-dva svog života, već morate da radite na način koji nije na prvu loptu kada pristupite istorijskom žanru. Ja sam se potrudio da napravim spektakl iz situacije koja nije na prvu loptu i to je ono što ljude može da uzdrma. Moj cilj je bio da vratim filmsko dostojanstvo istorijskom periodu “.

 Radnja prati ratnika koji se 1389. godine vraća kući nakon Kosovskog boja, a na putu sreće napuštenog dečaka koji sam luta dolinom i njih dvojica uspostavljaju odnos nesvakidašnje dinamike i lojalnosti.

 Njih dvojica idu dolinom, ratnik umoran od teške borbe sa jakom željom da se vrati svom domu i svojoj trudnoj ženi, a dečak nesvestan situacije u kojoj se nalazi i nesvestan veličine i patnje čoveka sa kojim hoda, svojim nestašlukom ovo putovanje čini zanimljivim i ponekad težim.

 Zanimljiva činjenica je da scenario nema nijedan dijalog, već samo povremenu naraciju iz ugla dečaka kao sada već odraslog čoveka, koji raščešljava svoje uspomene na ratnika sa kojim je izgradio prijateljstvo. Oni su jedno drugom emotivna potpora na putu, jedan drugom su jedina porodica koju u tom trenutku imaju, a ratnik preuzima ulogu dečakovog zaštitnika. Dečak u ratniku budi njegovu detinjastost, pa je to zanimljiva paralela na težinu rata i moranja da bude hrabar, oštar čovek kojim ga je borba načinila. On dobija taj kratak momenat dečije bezbrižnosti koju je odavno zaboravio, dečak budi ono najbolje u njemu. 

 Iako na početku teškog karaktera i kratkog fitilja, ratnik raspoznaje svoju očinsku stranu, koja mu je prirodna, pa kroz nju vidimo dobrotu ovog neopevanog junaka.

Obzirom da u filmu ne postoje razgovori između glavnih likova, gluma i pokreti su ono što u gledaocima budi emocije. Jako je teško prikazati željenu emociju bez reči, a „Heroji“ to zasigurno čine. Fantastična gluma mladih glumaca je uspela da ideju reditelja predstavi na autentičan način koji retko viđamo i u svetskoj kinematografiji. 

Jednostavan naslov filma je izuzetno efektan, a savršeno opisuje junake koji svoju hrabrost nalaze upravo u toj jednostavnosti.

Završni čin je onaj koji nas tera da razmišljamo o filmu danima, a daje nam mogućnost da sami izaberemo kraj, pa i sami možemo biti mali deo režije u svojim glavama. Gledaoci su na određen način aktivan deo procesa pisanja scenarija.

 U književnosti i kulturi slušali smo o Milošu Obiliću i Knezu Lazaru, ali nikada o malim ratnicima, autsajderima koje epska kultura nije prepoznala kao velike, a možda su oni bili najveći. Oni su ti koji su se časno borili za svoj cilj i oni su ti koji su svaku pobedu činili još radosnijom. To vidimo i u današnjem svetu, u modernom dobu, gde su hiljade i hiljade njih poginuli i borili se za svoje otadžbine, bez groba i imena koje ćemo pamtiti. Ovo delo zbog toga ima još veću vrednost i originalnost, u moru istorijskih filmova o Nemanjićima i Obilićima, kneževima i carevima. 

 Ovaj kulturni „grob“ je onaj koji je osvetlio najsvetliju stranu teških i mučnih ratova i dao nadu da ćemo u budućnosti pamtiti male ljude koji su zaista učinili velike stvari.

Autor: Bojana Zlatković

Izvor: PR služba CEBEF

Foto izvor: Nedeljnik, FEST foto