Da li smo zaboravili koliko nam je vazduh zagađen?

, AKTUELNO

Godina ekstrema, kako je 2021. proglasio časopis Nacionalna geografija donela nam je nezaustavljive požare, suše, rekordne vrućine, ali i ekstremno niske temperature, otapanje glečera, velike količine padavina…

U Srbiji je jedno od aktuelnih ekoloških pitanja zagađenje vazduha. Ova tema je prisutna već duži niz godina, a kako vreme prolazi postaje ustaljenija, pa se samim tim sve manje obraća pažnje na nju.

Bez ikakvih statistika, dovoljno je u toku zimskog dana izaći na ulicu, pogledati u nebo i udahnuti, da se osete smog i smrad, koji se neizdrživo šire. Osim toga, na vestima se često može čuti kako je Beograd među 10 najzagađenijih gradova na svetu, a nekad čak zauzme neku od liderskih pozicija na ovoj crnoj listi. Da je problem ogroman, govore i brojke na godišnjem nivou: 1 000 ljudi u Srbiji strada od hroničnog bronhitisa, 600 završi u bolnicama zbog respiratornih ili kardiovaskularnih simptoma, a čak 2000 ljudi umire direktno od posledica zagađenja vazduha.

Mi kao pojednici se najbolje možemo zaštititi, prostim izbegavanjem odlaska van, pogotovo nakon proveravanja stanja vazduha, sem ako nisu u pitanju neodložne ili hitne obaveze. Preporuke i savete možemo naći direktno na aplikacijama koje mere kvalitet vazduha (Beoeko, sajt Agencije za zaštitu životne sredine, Ajkjuer).

Država donosi zakone i izmene zakona kako bi poboljšala trenutno stanje. Usvojena je izmena pravilnika, kako bi domaćinstva dobila smanjenje cene priključka na gas. Raspisani su konkursi za subvencionisanje zamene kotlarnica i pošumljavanje.

Klimatske promene i degradacija životne sredine u Srbiji su jedne od stavki koje su uključujene u Agendu za održivi razvoj do 2030.godine. Ovaj bitan dokument su usvojile UN, a jedan od krucijalnih zadataka je globalna aktivnost za borbu protiv klimatskih promena.

Kako bi se sprečila svetska katastrofa koju nauka predviđa, postoje jasne smernice i ciljevi koje čovečanstvo može hitro i enegerično preduzeti u što kraćem roku. Takođe, važno je setiti se poruke kojoj nas je naučila ekologija ,,Misli globalno, deluj lokalno’’, a koju možemo svakodnevno primenjivati i malih koracima postizati velike pobede i uspehe.

Pročitati i: Ekološka svest kao ogledalo kulture

Autor: Sara Nikolić

Izvor: https://www.bbc.com/serbian/lat

Foto izvor: pixabay.com