Film ,,Bilo jednom u Srbiji’’, tvorca Zvonimira Šimuneca i reditelja Petra Ristovskog predstavlja priču u kojoj je glavna uloga pripala jednom gradu odnosno Leskovcu. Radnja je smeštena u međuratni period, kada ova varošica na jugu Srbije postaje zapravo srpski Mančester.
Pres konferencija održana je uoči same premijere filma, a na njoj su učestvovali autor Zvonimir Šimunec, producent Miroslav Mogorović, reditelj Petar Ristovski, kao i glumci: Viktor Savić, Teodora Ristovski i Sloboda Mićalović.
Zvonimir, pričajući o istorijskom aspektu filma, je istakao kako mu je najveća inspiracija bila progres ovog malog grada u značajnu industrijsku tačku, za koju su čuli ljudi širom sveta. On je rekao da se 10 godina ,,kuvala’’ ideja o samoj realizaciji. Prvo je napravljen dokumentarni film, a kasnije monografija koja govori o tom vremenu, kao i dve izložbe u Leskovcu i Beogradu.
Izjavio je: ,,Leskovac se uglavnom doživljava kroz dijalekt tj. kroz karikaturu dijalekta. Mi smo u ovom filmu pokušali da govorimo tim timočko-prizrenskim dijalektom, ali da ipak bude stilizovan, da bude jezik kojim se danas govori…Mislim da su glumci uspeli da govore leskovačkim dijalektom, ali da to bude razumljivo i jasno svima koji to slušaju. Ovi ljudi samo drugačije govore, a to nije razlog ni za neki smeh, porugu ili pežurativni doživljaj’’.
Šimunec je tokom konferencije odao počast glumcu Ivanu Bekjarevu i koscenaristi filma Vladimiru Andriću, ljudima koji su tokom pravljenja i snimanja filma preminuli.
Miroslav je govorio o preprekama i problemima na koje je nailazila ekipa filma, ali i samim uslovima i upečatljivim pejzažima koje možemo da vidimo. Najveći izazov za sve je bila pandemija koja je odnela živote većeg broja kolega, te je film prekidan dva puta, a sama realizacija je zbog toga bila izuzetno otežana. Usled svih oklonosti, film je ipak uspeo da se ostvari do kraja i da se pojavi u bioskopima.
Ovaj film predstavlja drugo ostvarenje mladog reditelja Petra, pored drame ,,Kralj Petar I’’. Njegova dva remek-dela srpskog filma predstavljaju totalno suprotne ideje, a on kaže: ,,Bez obzira što se dešavaju u sličnom istorijskom periodu, dva potpuno različita filma. Obrađuju se dve različite teme i samim tim mi nije bilo teško da se ne ponavljam, jer je ovo film koji je u esteskom i stilskom smislu drugačiji od ,,Kralja Petra I’’…Pokušali smo da pronađemo ključ – koji su to uzori u svetskoj kinematografiji gde bi mogla da se ,,udene’’ ova leskovačka priča. Mislim da smo uspeli da napravimo dodirne tačke sa italijanskim i francuskim filmovima’’.
,,Uspeli smo da stvorimo jedan poseban karakter filma. Zadovoljan sam na kraju kako je sve ispalo i smatram ovo jednom velikom pobedom celog autoskog tima i ekipe’’, navodi on.
Spomenuto je učešće glumaca iz lokalnih pozorišta – leskovačkog, vranjskog, kruševačkog i pirotskog, koji su svojim zalaganjem značajno doprineli ostvarenju filma.
Viktor Savić igra glavnu ulogu, a to je vojnik Cone koji je preživeo rat i vraća se kući. On je rekao: ,, Cone je bio u Engleskoj 6-7 godina, jer je tokom rata bio ranjen, pa su ga preneli u Mančester. Za to vreme je razmišljao i popravljao se kao čovek. Vratio se sa novom i pokretačkom snagom iz jedne razvijenije zemlje, gde je naučio zanat. Međutim, nova šansa koju je dobio mu je stalno izmicala, te je on kad god se našao u blatu, uspeo da se izdigne i nastavi dalje. Ovo je zapravo poruka i poenta za sve nas’’.
Teodora Ristovski igra ulogu Zorke, Conetove bivše verenice. Zorka je kao i cela Conetova familija i njegovo društvo, mislila da je on izgubio život u ratu, a Teodora je za ovu glavnu žensku ulogu našla hrabrost u sebi i smatra da njih dve imaju sličnu životnu liniju. Kaže: ,, Zorka je predstavnica savremene žene…i da nam je omogućila da danas budemo osnažene…Ona je arhaična, ali žena ispred svog vremena’’.
Slobodi Mićalović je pripala jedna kompleksna uloga – Ružice, koja od urokljive devojke postaje cvet. Kao rođena Leskovčanka osećala je posebnu privilegiju i težinu svoje uloge, koju je ponosno iznela na autentičan način.
,,Teodora igra ženu ispred svog vremena, dok je Ružica potpuno kontra. Ona je baš slika tog vremena, mentaliteta i male sredine, koja često ume da i te kako da uguši. Neko je pustio priču koja nije istinista kako je ona urokljiva i da je zato ostala sama sa majkom, dok se stvari ne promene iz korena tj. neko je primeti kao ženu i probudi u njoj cvet’’, rekla je Sloboda.
Scenografkinja filma je Ana Milošević, kostimografkinja Dragica Laušević, a direktor fotografije Dalibor Tonković. Najboljeg Conetovog druga, Dineta igra Nemanja Oliverić, a pored njega neki od članova ove glumačke ekipe su: Zoran Cvijanović, Mira Banjac, Miki Manojlović, Dragan Petrović Pele…
Ovu toplu priču ćemo gledati u dahu i izazvaće buru lepih emocije koje nas uvek teraju na razmišljanja o tome kako da budemo bolji ljudi.
Od 9. marta će svi zainteresovani moći da pogledaju film u bioskopima širom Srbije.
Čitati i: FEST : 50. Jubilarni filmski festival
Autor: Sara Nikolić
Izvor: pres konferencija za štampu povodom filma ,,Bilo jednom u Srbiji’’
Foto izvor: www.imdb.com