,,Lucifer’’, bečkog autora Petera Brunera, je bio ovogodišnji takmičarskih film jubilarnog FEST-a. Premijerno je prikazan na festivalu u Lokamu, a imao je priliku da okuša sreću i na našem ,,beogradskom platnu’’, pred širokom publikom.
Ovo je istinita priča, prikazana u formi horora, na sablastan način. Govori o Johanesu, koji ima mentalnu zaostalost. On živi sa majkom, koja je predstavljena kao pobožna žena, a pre toga je bila narkomanka i alkoholičarka. Njih dvoje provode dane sami u Alpima, ali nevolje počinju kada dolazi investitor, koji želi da sruši njihov dom.
Jedna bitna pojava u filmu je istrenirani orao, koji predstavlja Johanesovog ljubimca, ali i najbliskije živo biće sa kojim je stalno u kontaktu. Uočavamo koliko je njemu stalo i koliko neguje orla, a sama njegova uloga ima bitno metaforičko značenje.
Čitati i: FEST 2022: “HEROJI” – Film o neopevanim junacima Kosovskog boja
Johanes i majka se svakodnevno bave različitim verskim obredima i molitvama, koje oni mogu samo da tumače, a nama predstavljaju totalnu nepoznanicu. U dosta ovih scena se uočava simbolika i hiperbola vere. Njihova jedina podrška i oslonac je duboka religioznost, u koju se bezuslovno uzdaju.
Johanes, koji ima inteligenciju dečaka, neosporivo veruje majci i svemu za šta se ona zalaže. Drugog uzora u životu nije imao, ali se figura oca često spominje kroz ceo film, kao idealizovanog čoveka. Po njenim rečima, oni su došli dotle samo zbog njega i njegovih postupaka, ali pravu istinu o oređašnjim događajima nećemo saznati.
Možemo da pretpostavimo da je on bio taj koji je Mariu zlostavljao i poveo na put poroka.
Ono što im ometa boravak u prirodi i misticizam kojim se bave su dronovi, koji su poslati kako bi snimili teritoriju za planirani projekat. To narušava njihov mir i izolovanost i nagoni ih da još više dozivaju boga, a teraju đavola, koji je u ovom slučaju biznismen, koji planira da gradi.
Pejzaži planina, prirode, jezera i svega prikazanog predstavljaju bitan segmenat ,,Lucifera’’.
Sam Peter je istakao na konferenciji za štampu da su u toku snimanja filma, obratili posebnu pažnju na te scene i da se potenciralo na estetici. Doduše, ona je obojena sivom, ali je to daje posebnu draž celoj radnji. Nepregledni Alpi se sa svim svojim prirodnim lepotama savršeno uklapaju u ceo koncept i naglašavaju aktere, kao i njihove postupke u priči.
Ovaj horor je ekstreman i zahtevan, a ponekad čak nepodnošljiv za gledanje, a poziva sve da kroz gledanje pokušaju da se iz današnjice vrate u divlje, iskonsko stanje kroz spiritualnost i povezanost sa prirodom. Najbitnije od svega je da se suočimo sa svojom neizrecivom krhkošću.
Autor: Sara Nikolić
Izvor: PR služba CEBEF
Foto izvor: letterboxd.com