Naša današnja sagovornica je olimpijski, dvostruki svetski i dvostruki evropski šampion u kategoriji “kumite” do 61 kilogram. Jovana Preković je naš je šampion rodom iz Aranđelovca, koja je 2020. godine donela prvu zlatnu medalju Srbije u svojoj kategoriji. Kada se rodila želja za treniranjem, čega se odrekla i kakav je osećaj biti u samom vrhu, otkriva Jovana u nastavku.
1. Kada se u tebi javila želja da se baviš karateom?
Sve je počelo u vrtiću, kada je moj trener Roksanda otvorila školicu karatea, moja sestra i ja smo bile među prvim članovima, gde se vremenom rodila velika ljubav prema karateu.
2. U kojem trenutku počinje da se nazire ozbiljnost bavljenja ovim sportom sa tvoje strane?
To je bilo između 5. i 6. razreda. Tada sam znala da želim da se izborim za svoje mesto u reprezentaciji i idem na sva takmičenja koja sam obožavala. Volela sam da se dokazujem i pobeđujem, što me je svakog dana guralo da budem bolja.
3. Kolika su bila odricanja na putu od trnja do zvezda?
Kada se opredelite da želite da se posvetite nečemu 100%, nešto mora da trpi, u mom slučaju je to najviše bio fakultet, ali sam veoma srećna što, bez obzira koliko je bio put naporan, nisam odustajala.
4. Kako si se nosila sa negativnim komentarima, a šta su ti donosile pohvale i reči ohrabrenja?
Sve to ide sa velikim uspehom, negativan komentar transformišete u nešto najpozitivnije i nastavljate dalje. Pohvale i ohrabrenja uvek prijaju i grade vam samopouzdanje do beskonačnosti.
5. Kakav je osećaj doneti kući jedini zlatnu medalju sa olimpijskih igara, a sa saznanjem da je to prva zlatna medalja sa olimpijskih igara za sve nas u Srbiji?
Osećaj je neverovatan, koliko god sam se pripremala za osvajanje zlatne medalje, nisam mogla ni da pretpostavim da ću se osećati kao božansko biće bar na trenutak.
6. Koliko je teško danas u Srbiji baviti se karateom, odnosno započeti profesionalnu karijeru?
Karate je plemenita veština koja zahteva od jednog karatiste, da treba da bude disciplinovan, uporan, vredan, željan borbe i dokazivanja, a pored toga treba i da bude akademski građanin, jer karate kao sport ne donosi materijalnu korist sa kojom možete da obezbedite vaš život nakon sportske karijere, pa onda uz sve to mora da postoji velika strast i ljubav. Tek tad možete reći da ste profesionalni karatista.
7. Pripadnica si Vojske Srbije. Šta želiš da poručiš time što si se pridružila odbrambenimsnagama naše zemlje?
Biti pripadnik sportske vojne jedinice Republike Srbije daje velike mogućnosti jednom sportisti da koristi sve resurse Vojne akademije, koji su na jako visokom nivou. Kao sportista sam naučena od malih nogu da se borim za svoju zemlju, tako da biti deo odbrambenih snaga naše zemlje je išao uz mene i jako sam ponosna zbog toga.
8. Kako se postaje šampion?
Recite sebi svako jutro da ste najbolji, najpozitivniji, najlepši i najjači. Onda jedan dan napravite plan kako želite da dođete do svog cilja i čvrsto se držite plana, jer malo odstupanje može da vas ukoči i poremeti sve što ste zamislili. Tako da moramo prvo naći šta iskreno želimo, pa tek onda postajemo šampioni.
Pročitati i: SVAKI PORAZ ZNAČIO MI JE KAO PET POBEDA, INTERVJU SA RADETOM OPAČIĆEM
Autor: Jovana Golubović
