Poznate ličnosti su deo naše medijske i virtuelne svakodnevnice, pa kada pratimo njihove živote osećamo se kao da pratimo neku vrstu rijalitija. Životi poznatih su transparentni i izloženi osudi i interpretaciji posmatrača i kao takvi, njihovi životi više nisu samo njihovi.
Baze fanova postoje od kada postoje i slavni. To su skupovi ljudi koji cene, poštuju, prate pa čak i vole rad slavne ličnosti i na taj način je podržavaju i svoju aktivnost monetizuju. U prošlosti, pogotovo u svetu rokenrola, postojale su takozvane „groupies“, devojke koje su svoje omiljene zvezde pratile na turnejama, a ne tako retko i bile u romantičnim odnosima sa svojom omiljenom zvezdom.
Sa pojavom interneta dinamika između slavnih ličnosti i fanova se menja, pa sada ljudi mogu preko društvenih mreža pratiti „savršene“ živote svojih omiljenih influensera. Takođe, iz topline svog doma mogu gledati koncerte omiljenih bendova i pevača, filmove i predstave omiljenih glumaca i emisije omiljenih voditelja. Nema više potrebe sa „grupijima“ na turnejama, svi postaju „grupiji“ iz svoja četri zida. Takođe, starosna granica se pomera, pa sve mlađe generacije postaju veliki fanovi svojih virtuelnih ikona.
Tu dolaze na red parasocijalne veze.
Parasocijalna veza nastaje kada se fan preterano veže za svoju omiljenu poznatu ličnost i stvara nezdrav odnos koji je za njega jako ličan, iako poznata ličnost praktično ne zna da osoba postoji. Praćenjem sadržaja koji bend, pevač, glumac ili voditelj pruža, osoba ima osećaj da se poznata ličnost obraća baš njoj i samo njoj. Tako stvara neku vrstu emotivne povezanosti, a to se može ispoljiti na više načina. Na primer, tokom susreta u pravom životu fan može biti previše afektivan, ne vodeći računa o tome da li je poznatoj ličnosti prijatno. Naravno, to može ići u ekstreme, gde se ljudi nezdravo zaljubljuju u nekoga koga ne poznaju, a čak može postati i opasno za slavnu ličnost.
Međutim, sa pomeranjem starosnih granica, nastaje još veći problem. Deca koja se osećaju zapostavljeno od strane svojih roditelja, od poznatih ličnosti ili influensera prave svojevrsnu ikonu koju slepo slušaju, traže savete od nje, neretko i osećaj pripadanja i ljubavi, a ovo preveliko vezivanje se odražava i na osobu koju obožavaju, kao i na njih.
Deca od 10 do 14 godina, a ponekad i mlađi, najčešće su žrtve ovog fenomena, a jedan od najpoznatijih primera je fan baza grupe „One Direction“, čiju su demografiju činile devojčice upravo ovog uzrasta.
Parasocijalne veze mogu vršiti ogroman pritisak na obožavanu osobu, jer i one neretko osećaju obavezu prema svojim fanovima, iako fanovi nekada traže i smatraju da im pripada ogromna doza privatnosti obožavanih. Ovaj psihološki fenomen je ipak najpogubniji po decu, koja traže ljubav koja im je potrebna na svim mestima i umesto da je dobijaju od roditelja, staratelja i porodice, očekuju je od lica sa ekrana.
Izuzetno bitno da ako primetite da je možda pažnja vašeg deteta fiksirana na TikTok zvezdu, pevača ili influensera ispitate prirodu detetovog odnosa prema virtuelnom idolu i objasnite da je slavna ličnost samo osoba koju ne poznaje i koju je u redu podržavati u zdravim granicama.
Autor: Bojana Zlatković
Izvor: themindsjournal.com
Foto izvor: Ilustracija Rachel Tunnstall, Someecards.com