Već više od 20 godina prva nedelja jula simbol je početka odmora i zabave, a veliki broj mladih iz zemlje i čitavog sveta bira da svoj odmor započne na jednom od najvećih muzičkih festivala Exit-u.

Petrovaradinska tvrđava, na kojoj je lociran već nekoliko godina za redom jedan od najboljih muzičkih festivala na svetu, postala je poznato i posećeno mesta u evropskoj prestonici kulture upravo zahvaljujući Exitu.

Međutim, mladima danas malo je poznata izvorna ideja oko koje su se okupili osnivači ovog festivala, kao i cilj kom su njegovi osnivači težili.

Ovo je priča o tome kako je studentski protest ostavio kulturološki pečat na srpsko društvo.

Mladima koji danas o Exit-u govore samo kao o izvoru zabave kroz muzičke raznolikosti bitno je pomenuti i njegovu evoluciju do danas. Za njegov razvoj zaslužna su dva aspekta – društveni aktivizam i muzika.

Kada govorimo o društvenom aktivizmu u kontekstu nastanka Exit-a, govorimo konkretno o studentskim protestima. S obzirom na istorijsko-politička dešavanja u srpskom društvu, možemo se našaliti da je društvena klima u Srbiji uvek bila plodno mesto studentskog aktivizma ove vrste.

Kao jedan od mnogih iz ove klime potekao je i studentski protest studenata Univerziteta u Novom Sadu, koji je predvodio jedan od osnivača ovog festivala Dušan Kovačević. Studentski aktivizam prvenstveno se usmerio na proteste protiv rata, a na polje izražavanja nezadovoljstva političkim stanjem kultura stupa posredstvom muzike. U ovakvim uslovima Dušanu se javlja ideja da okupljanjem mladih kroz muziku na jednom mestu ujedini zabavu i društveni aktivizam, pa sam Exit u svom izvornom obliku možemo nazvati „srpskim Vudstokom“. S obzirom da je za osnivača ovaj festival predstavljao „jedini izlaz“ iz haotične društvene situacije, festival je simbolično dobio naziv „Exit“.

Organizatori takozvanog „nultog Exit-a“, okupljeni oko tada aktuelne rok potkulture odlučili su da 2000. godine svoju ideju sprovedu u delo.

Prvi Exit koji je održan trajao je čak sto dana i podrazumevao je organizovanje različitih koncerata, predstava, projekcija filmova… Sve u cilju širenja kulture kod mladih u vremenu kada je dominantne kulturne obrasce diktirala elita „novih primitivaca“. Sav novac koji je prikupljen tom prilikom iskorišćen je u humanitarne svrhe.

Eskapističke potkulture, kao direktan proizvod političkog i ekonomskog haosa na polju kulture u Srbiji, igraju veliku ulogu kako u samom značenju naziva ovog festivala tako i u njegovoj organizaciji. S obzirom da je glavni element koji je trebao da okupi mlade muzika, postavlja se pitanje žanrova koje ova vrsta okupljanja podrazumeva.

Muzički žanrovi koji su u periodu devedesetih bili vodeći u potkulturama jesu Rock and Roll i Tehno (kao vodeća eskapistička potkultura u tadašnjem srpskom društvu), pa je tako Exit u svojim slavnim počecima okupljao mlade članove Rok i Tehno potkultura. Kasnije, tokom 2000-ih kada su zapadnjački muzički žanrovi sve lakše i brže uplivavali na srpsku kulturnu scenu, Exit proširuje svoje muzičke kapacitete, pa se tako danas sve više ljubitelja različitih muzičkih žanrova okuplja na ovom festivalu.

Pročitati i: 4 instagram profila koje treba posetiti u slobodno vreme

Bez obzira na slavu koju je ovaj festival stekao i dalje je ostao veran svojim prvobitnim vrednostima. Iako svoju promotivnu kampanju ne zasniva na promociji humanitarnog rada, Exit ima svoju fondaciju kojom podržava različite humanitarne akcije.

Neke od njih su:

• LifeStream – pomoć ljudima koji su zbog pandemije Covid-19 došli na rub ekstremne gladi;
• Zelena Я:Evolucija – velika ekološka platforma EXIT festivala pokrenuta u novembru 2019. godine;
• R:evoluciju svesti – platforma koja je okupila neke do vodećih globalnih govornika, umetnika, naučnika, preduzetnika i aktivista sa ciljem diskusije o mogućim pravcima pojedinačnog i zajedničkog razvoja čovečanstva.

EXIT organizacija se već dugi niz godina bavi promocijom mentalnog zdravlja, kao i brigom o psihološkoj dobrobiti, kako svojih zaposlenih, tako i posetilaca festivala.

Exit je dokaz da zabava ne mora da podrazumeva samo egoizam i hedonizam, zabava u mnogome može biti i izraz altruističkih vrednosti, a mi kao građani i građanke naše zemlje treba da budemo ponosni što nas u svetu predstavlja jedan od ovakvih festivala.

Autor: Katarina Pejić

Izvor: Vice.rs, Exitfest.org

Foto izvor: Vice.rs, Exitfest.org, google