Juniorski prvak sveta i višestruki državni prvak, osvajač mnogih zlatnih medalja i student, Nikola Todorović za magazin Youth Now govorio je o kik-boksu i svemu donosi uloga profesionalnog sportiste.
1. Veoma rano si počeo da treniraš kik-boks, zašto baš taj sport?
Kao dete sam se oprobao u mnogim sportovima počev od fudbala, košarke i vaterpola, pa je tako došao na red i kik-boks koji mi je privukao najviše pažnje.
2. Kada si imao prvi profesionalni meč?
Nakon godinu dana treniranja, trener je prepoznao određeni potencijal i odlučio da me izvede na takmičenje. Posle svakog takmičenja moja ljubav prema sportu je sve više rasla i samim tim održala me, da posle deset godina i dalje imam želju za takmičenjima.
3. Biti profesionalni sportista je naporno i sa sobom nosi mnogo odricanja. Kako si uspeo da uskladiš sportske obaveze sa školskim i kasnije studentskim?
Biti profesionlani sportista ima svoje prednosti i mane. Svakako da su profesori tokom školskih dana prepoznali moj trud i izlazili u susret. Dok na fakultetu ipak postoje ozbiljniji kriterijumi i nije ni bilo prostora za bilo kakve olakšice. Ali želja za nečim izvesnijim mi je ipak davala volju da istrajem sa fakultetom.
4. Svedoci smo duge pandemije koja je otežala proces treniranja i spremanja za takmičenja. Kako je to uticalo na tebe?
Uz dobru orgnizaciju sa svojim timom, čitava situacija sa pandemijom mi nije pravila probleme, tako da smo spremni dočekali takmičarske izazove kojih nije manjkalo.
Pročitati i: KADA PRONAĐEMO ONO ŠTO ŽELIMO, TEK TADA MOŽEMO POSTATI PRAVI ŠAMPIONI
5. Kik-boks važi za surov sport. Da li je zaista tako i šta je ono što ga izdvaja od drugih sportova?
Kik-boks zaista jeste surov sport. Zahteva mnogo truda i posvećenosti i koliko god uspeha da se ostvari, u jednom momentu može da te baci na dno. Borba sa samim sobom pre svega, gde sebe upoznaješ i gde karakter najviše dolazi do izražaja. To su neke stvari koje ga izdvajaju od ostalih, izuzev srodnih borilačkih sporotva.
6. Koja ti je pobeda u karijeri do sada najviše značila?
U svaki meč sam ulazio sa istom željom za pobedom, tako da je svaka pobeda bila podjednako važna. Ako bih morao jednu da izdvojim onda je to borba za “WAKO pro” svetsku titulu, za koju sam se borio u Francuskoj. Išao sam na gostujući teren gde sam očekivao da će cela sala navijati za protivnika, ali se ispostavilo da je u Francuskoj bilo jako puno našeg naroda koji mi je pružio podršku da osvojim titulu.
7. Vrlo si mlad, a već imaš toliko uspeha iza sebe. Kakav je to osećaj i šta ti daje snagu da nastaviš tako i u budućnosti?
Kao što sam već rekao ovaj sport zahteva mnogo truda i uz sav rizik koji nosi čini svaki izazov velikim. Tako da taj osećaj nakon pobede je neprocenjiv. Ko jednom doživi aplauz te vrste teško se odvikava od toga.
8. Za kraj nam reci, kako sebe vidiš u narednim godinama? Koji su tvoji ciljevi?
Trudim se da ne postavljam visoke ciljeve, već da dajem svoj maksimum svakim danom, pa kako život uredi. Mogu da kažem da mi je želja da se i u narednim godinama takmičim i da fakultet privedem kraju, pa da se uskladi posao i trening. Naravno ostvarenje u porodičnom smilu je takođe primarna stvar.
Autorka intervjua: Marija Kojić
Izvor fotografije: RTV