Modni časopisi se tokom čitavog prošlog veka ne mogu posmatrati odvojeno od ženske štampe, čije su modne rubrike, ilustracije i fotografije takođe doprinosile afirmaciji određenih važećih modela, istovremeno utičući i na formiranje ukusa i javnog mnjenja.
Krajem XIX veka, način odevanja u gradovima Srbije bio je sličan odevanju u drugim evropskim centrima, ali je bilo malo domaćih listova koji su se bavili modom. Inostrani žurnali bili su sadržajniji i bogatije opremljeni, a predstavljali su i neposrednije izvore informisanja.
Početkom XX veka i posebno u periodu između dva svetska rata, štampa u Srbiji pratila je evropske modele, što se može posmatrati u širem kontekstu uspona masovne kulture, dok se po završetku Drugog svetskog rata, formira nova, socijalistička kultura. Od sredine pedesetih godina XX veka stilski uzori će se ponovo tražiti na Zapadu, ali će biti reinterpretirani u skladu s društveno važećim ukusima socijalističke zajednice. Za kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina karakterističan je uspon jugoslovenskog modnog dizajna, dok su devedesete godine obeležene gašenjem mnogih domaćih časopisa i usmeravanjem pažnje na inostrane naslove i njihovu ponudu.
Početkom XX veka, intenzivnijim bavljenjem modom isticao se list “Mali žurnal”, koji je izlazio od 1906. do 1913. godine. Uredništvo “Malog žurnala’’ pokušalo je 1902. da izdaje posebno, vanredno izdanje namenjeno isključivo modi, pod nazivom “Pariska moda’’. Modni prilozi obuhvatali su rubriku ‘’Pismo iz Pariza’’, nekoliko modnih vesti, saveta i kraćih priloga, poput ‘’Moderno nošenje kose’’ ili ‘’Iz ženskog sveta’’. Čitanje stranih modnih žurnala se podrazumevalo u krugu dama iz visokog društva i predstavljalo je stvar prestiža.
Prva ilustrovana revija za ženska pitanja, “Žena i svet’’, izlazila je od 1925. do izbijanja Drugog svetskog rata. Cilj je bio da čitateljkama ponudi zabavno štivo, ali i pomoć i savete u svim oblastima domaćeg i društvenog života. Ova revija se zalagala za ženu s političkim pravima, emancipovanu u ekonomskom, socijalnom i kulturnom smislu. Kreirala je tip moderne žene kao stuba kuće, porodice i društva.
Jedan od prvih ženskih časopisa posle Drugog svetskog rata bio je “Ukus’’, pokrenut već 1946. Poput “Žene danas’’, časopisa s predratnom tradicijom, i “Ukus’’ je izdavao antifašistički stav žena. Oba časopisa su imala vaspitno-emancipatorsku ulogu, ali dok je u “Ženi’’ danas tematika bila uglavnom politička, “Ukus’’ je bio usmeren ka modi i domaćinstvu.
Godine 1956. novinsko-izdavačko preduzeće “Duga’’ počelo je da izdaje ilustrovani ženski časopis “Praktičnu ženu’’. Sa koricama u boji i standardnim ženskim rubrikama. “Praktična žena’’ je bila prvi moderan ženski list. Naslovne strane prvih brojeva bile su ispunjene ilustracijama i fotografijama o uređenju stana ili gajenju cveća, da bi se potom u potpunosti prepustile fotografijama manekenki.
Politika je 1964. lansirala i specijalizovani ženski časopis “Bazar’’, čiji je modni urednik u prvim godinama izlaženja bio poznati beogradski kreator Aleksandar Joksimović.
Pročitati i: Preminula ikona mode Vivijen Vestvud
Značajno mesto na jugoslovenskom novinskom tržištu imao je i nemački modni magazin “Burda’’, sa krojnim listovima i tradicijom izlaženja još od 1949. Korice i uputstvo za izradu krojeva bili su na srpskom, a časopis je izlazio mesečno. Paralelno s konfekcijom, koju su proizvodili Beko i Kluz, buticima Jugoeksporta, Centrotekstila i Srbijateksa, “Burda’’ je imala ulogu kućnog modnog kreatora, gotovo neograničenih mogućnosti za postizanje indivudualnosti i elegancije.
Autorka: Marija Kojić
Izvor: “Razvoj modnog novinarstva”, Lukin
Izvor fotografije: Privatna kolekcija, Narodna biblioteka u Beogradu
