NAJSTARIJI DRAGULJ MEĐU NACIONALNIM PARKOVIMA – FRUŠKA GORA

Novinar

2 years ago

“Možete godinama, i zimi i leti, svaki slobodan dan provoditi na Fruškoj Gori,
a da ne smete reći da je svu poznajete.”

Vasa Stajić, filozof, pisac i
otac pokreta planinarstva i izletništva u Vojvodini

Nastavak serijala “Upoznaj Srbiju” vodi nas na put ka Fruškoj Gori, koju su Rimljani nazvali Alma Mons, što znači “plodna gora”. Kao što ste mogli prethodno da pročitate, koliko god puta posetili Fruškogorske predele, uvek imate osećaj da ih niste sve obišli. Naše putovanje po pomenutoj planini, započeli smo u prethodnih godinu dana. Prvi deo priča o Fruškoj Gori, započinje u novembru i zimskih danima. Krenuli smo starim putem koji vodi preko Batajnice, Nove i Stare Pazove, i Inđije. Mapa će vas voditi ka isključenju, pre Sremskim Karlovaca. Pre nego što se prepustimo čarima prirode ove predivne i tajanstvene planine, evo nekoliko podataka o samom nacionalnom parku. Srbija je svoj prvi nacionalnim park dobila 1960. godine, upravo proglasivši za to nekadašnje ostrvo Panonskog mora. Prostire se dužinom od oko 78 km i širinom od 12 do 15 km i zahvata površinu od 255 km kvadratnih. Najvećim svojim delom zahvata Srem.

Od Velike Remete do Stražilova

Naša prva fruškogorska avantura započinje pešačkom turom od manastira Velike Remete do Stražilova. Do manastira možete doći istim putem kao što smo u prethodnom tekstu objasnili. Ostavljamo automobil na parkingu i penjemo se iznad manastira, stazom koja vodi ka Brankovom grobu. Stazu prati put kojim se kreću vozila, tako da, ukoliko biste se izgubili, samo pronađite put i spustićete se do manastira odakle ste krenuli. Staza je zahtevnija, tako da savetujemo da idete sa vodičem koji je upoznat sa fruškogorskim predelima. Iako je novembar, i toplo smo se obukli, nije previše hladno, jer sunčevi zraci se povremeno igraju kroz stabla, jureći nas sve do samom vrha. Povremeno, na drvetu imate crveni krug koji vas navodi na pravi put. Laganim hodom do vrha vam treba nekih manje od dva sata. Usput smo stali da napravimo pauzu. Izletišta sa strane, uređena su i najviše se koriste leti, kada ljudi proslavljaju Prvi maj, Uskrs i slično. Možete sesti, odmoriti, pojesti užinu koju ste prethodno spakovali. Putokazi vas navode ka Stražilovu, gde se nalazi kao što smo spomenuli i Brankov grob. Tu je sahranjen naš poznati romantičarski pesnik Branko Radičević. Za života išao je u Karlovačku gimnaziju, i neka svoja dela posvetio i Sremskim Karlovcima, na koje Stražilovo i gleda.

“Mnogo ‘teo, mnogo započeo, čas umrli njega je pomeo.”

Pogled na samom vrhu je predivan. Suva priroda, i ništa više od toga. Guste krošnje, i boje koje se prelivaju iz zelene u tamno žutu, jer jesen već odavno hara novembarskim danima. Ostali smo još koji minut na vrhu, porazgovarali, odmorili i krenuli istim putem nazad ka manastiru Velika Remeta. Frušku Goru takođe nazivaju i “Svetom Gorom”, kao i “Srpskim Atosom”. Nekada se u njenim skrivenim udolinama nalazilo čak 35 srpskih pravoslavnih manastira koje je podizala despotska porodica Branković, nastavljajući kult stare Nemanjićke države, ali oni su uništavani u ratovima, i osvajanjima. Od onih koji su preživeli razaranja, napoznatiji su Krušedol, Novo Hopovo, Grgeteg i Jazak. U njima su sahranjeni mnogi znameniti Srbi, poput patrijarha Arsenija Čarnojevića, kralja Milana Obrenovića i kneginje Ljubice. Naša avantura na svom putu obuhvatila je obilazak manastira Velika Remeta, Krušedol i Grgeteg.

Manastir Krušedol

Vrdnik
U odnosu na prethodni tekst, u Vrdnik dolazimo početkom marta, gde je i dalje bilo prohladno. Mi smo se istim putem kretali, samo što se nismo isključili ka Velikoj Remeti, nego nastavili pravo ka Vrdniku. Na južnoj strani Fruške Gore, u Sremskom okrugu, nalazi se i naselje Vrdnik. Ono što ovaj kraj krasi jesu pogodna zemljišta za razvoj voćarstva i vinogradarstva, ali i oblasti turizma. Jedan od zaštitnih simbola Vrdnika, jeste upravo Vrdnička kula, smeštena na 400 metara nadmorske visine, koja je se u istoriji prvi put pojavljuje 1315. godine. U samom podnožju možete se parkirati, pre ulaska u Fruškogorske terme, i popeti se do kule. Staza nije zahtevna, lako se stiže do vrha. Na samoj kuli se nalaze stepenice koje vode u unutrašnjojst ostataka kule. Pogled je neodoljiv, pogotovo kad sunce postigne svoj maksimum i obasja kulu. Seli smo, razgledali, popričali i laganim hodom se spustili nazad ka autu.

Vrdnička kula

Ponovnim uključivanjem na put uputili smo se ka manastiru Vrdnik, koji datira još iz 13. veka. Na samo nekih pet minuta udaljenosti, dolazimo do manastirskog kompleksa. Nosi naziv i Mala Ravanica, nakon što su u manastiru bile prebačene mošti kneza Lazara. U crkvu možete ući, pomoliti se, popričati sa sestrama, kao i osvežiti se vodom koja teče iz česme koja se nalazi u dvorištu manastira.